Poruka je očekivana i jasna: Aleksandar Vučić nema nameru da dozvoli institucijama da rade svoj posao i tako omogući okončanje krize koja je ušla u šesti mesec. Koliko god da mu je briljantna medicinska karijera, naime, endokrinolog Đuro Macut, koga je odabrao za mandatara nove vlade, nema političke ili upravljačke reference za vođenje vlade u turbulentnom vremenu, a time i samostalnost u odlukama.
Po zvanju redovni profesor interne medicine i endokrinologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Macut od dometa na političkom planu ima zloupotrebu belog mantila na mitingu SNS 25. januara u Jagodini, nastup pred navodnim „studentima koji hoće da uče“ u paravojnom logoru u Pionirskom parku i članstvo u Inicijativnom odboru Vučićevog Pokreta za narod i državu.
Pokret u vlasti
Sve to dovoljno je samo da obesmisli priču o novom mandataru kao „mostu ka studentima“, koju plasiraju provladini mediji: činjenica da se on može predstaviti kao „ekspert“, ali medicinski, kome je, pritom, radno mesto na Univerzitetu, ne može biti dovoljna da ga „opere“ od povezanosti sa vlašću i učini „neutralnim“.
Naprotiv – uverljivije deluje tumačenje Borka Stefanovića, potpredsednika Stranke slobode i pravde, prema kome je Vučić izborom mandatara uveo novi Pokret u vlast i pre nego što je zaista osnovan. Nekog smisla moglo bi imati tumačenje prema kome se naprednjačkom poljuljanom biračkom telu šalje poruka da Vučić nije zaratio baš sa svim obrazovanim ljudima, kako bi se moglo zaključiti iz odnosa prema studentima, prosveti i univerzitetima.
Sva je prilika da će ono što je takođe uglednom lekaru, nekadašnjem gradonačelniku Beograda Zoranu Radojičiću bio Goran Vesić, sada Macutu biti Siniša Mali – ali ni to nije naročito bitno, jer nije novost u raspodeli moći u Srbiji. Zanimljiviji je konačni cilj „operacije Macut“, pod uslovom da jasno definisan plan zaista postoji, odnosno da nije u pravu Đorđe Vukadinović kad tvituje: „Sve u svemu: biće ‘čuvar plaže u letnjem periodu’, tj. dok Vučić ne vidi šta će sa vladom, izborima, sobom i uopšte“.
Nije Vukadinović jedini koji vladu koja bi trebalo da bude formirana do 18. aprila suštinski vidi kao „prelaznu“. Ali ne u onom smislu kako se taj termin obično koristi – kao telo koje bi trebalo da pripremi fer izborne uslove – već sasvim obrnuto, kao što je često ono što vlast radi i izgovara slika u ogledalu realnosti i onoga što preduzimaju njeni oponenti.
„Faktor Janković“
Zadatak nove vlade mogao bi da bude kupovina vremena kako bi uzdrmana vlast, recimo, mogla da se rebrendira (iz SNS u Pokret za državu i narod), kadrovski pokrpi koliko je moguće i spremna izađe na nove izbore. Baš onako kako je, prema saznanjima Ozonpressa citiranim u prošlom broju, na skupu čačanskih naprednjaka govorio gradski većnik Dušan Radojević.
Razloge za spekulacije o oročenosti nove vlade dao je i sam Vučić, time što je, na konferenciji za novinare sazvanoj zarad otkrivanja imena mandatara, više pažnje posvetio priči o budućoj saradnji sa Zoranom Jankovićem, aktuelnim gradonačelnikom Ljubljane, nego samom Macutu.
Bilo je, iz tog nastupa, moguće zaključiti da je Janković u ovom krugu odbio premijersko mesto, ali smo dobili najavu da će on biti „jedan od ključnih ljudi iz inostranstva koji će nam pomoći oko Ekspa“, te da „na nekim narednim izborima SNS može da očekuje Jankovićevu ne samo verbalnu pomoć, već i više od toga“. I još: „Voleo bih da nekada nešto u budućnosti radimo, da on bude glavni, a ja da mu pomažem, da radimo zajedno. Videćemo“, rekao je Vučić, uz tvrdnju da Jankoviću mandat gradonačelnika ističe 3. oktobra.
Nevolja je, međutim, što je sam Janković većinu tih tvrdnji demantovao – od toga da mu je nuđeno premijersko mesto, preko navoda da ima srpsko državljanstvo, do pomenutog datuma u oktobru jer mu, kako kaže, mandat ističe za godinu i po dana. Plus je rekao da ne planira političko angažovanje u Srbiji.
Moguće je, naravno, da se Janković obraća slovenačkoj javnosti i da postoji mogućnost da krene putem o kome je razgovarao sa Vučićem. Ako je razgovarao. Baš kao što je moguće i da je Vučić, zapravo, priznao da je tražio kandidata koga bi mogao da predstavi kao jakog – pa makar i opterećenog aferama, poput Jankovića – ali mu to nije uspelo. Što je i logično: zašto bi bilo ko sa ozbiljnom karijerom pristao da se veže za kapetana čiji se brod dosta očigledno ljulja, šta god on pričao i koliko god tvrdio da će svoje oponente „pobediti u celom svetu“?
Do 5. oktobra
Izgleda i da u tu blistavu pobedu ne sumnja samo pobunjeni deo Srbije, već i neki delovi vlasti. I to ne samo rubni, poput odmetnutih članova školskih odbora o kojima je govorio čačanski većnik, a, sudeći prema vestima o izboru novih ljudi za te pozicije i u drugim gradovima, reč je o pojavi šire rasprostranjenosti.
Zašto bi bilo ko sa ozbiljnom karijerom pristao da se veže za kapetana čiji se brod dosta očigledno ljulja, šta god on pričao i koliko god tvrdio da će svoje oponente „pobediti u celom svetu“?
Analitičar Cvijetin Milivojević procenio je, naime, da „ako neko zna koliko će trajati mandat nove vlade, to je najiskusniji političar u vlasti, Ivica Dačić, koji je Branka Ružića suspendovao sa svih funkcija u stranci na šest meseci“. Toliko će verovatno trajati i ova vlada, ocenio je Milivojević u izjavi Novoj, ponovo nas, tom računicom, vodeći do početka oktobra, za kada je Vučić (netačno, doduše) tvrdio da će Janković biti slobodan.
Sam Ružić je, nakon što je objavljena informacija da je suspendovan sa stranačkih funkcija, „nestašno“ istakao da mu ta kazna ističe baš 5. oktobra. Ni manje ni više nego na onaj simbolični datum za koji je, prema rečima analitičara Dragomira Anđelkovića, Vučić dok su bili u kontaktu stalno ponavljao „da se njemu neće desiti“.
Učestalost ponavljanja početka oktobra u informacijama koje stižu iz vladajućih političkih krugova nije, naravno, dovoljna za sigurnu prognozu da će Vučić na jesen raspisati izbore sa željom da (pokuša da) obezbedi vlast još četiri godine. Mnogo je tu različitih varijanti, poput, recimo, plana da tada jednostavno zameni premijera i na to mesto dovede Jankovića, odnosno nekog drugog kandidata zvučnog imena, kako bi ga pripremio za predsedničku kandidaturu 2027, a sam se vratio na poziciju premijera.
Još je, međutim, više informacija iz realnog života koje ukazuju na izrazitu klimavost svih takvih eventualnih planova. Jer, uprkos sve jačoj represiji, pobuna ne da se ne gasi, već dobija nove, po vlast nepovoljne oblike. Osamdeset studenata još uvek vozi svoju biciklističku turu ka Strazburu, pa ne znamo konačni ishod tog poduhvata, ali je već osigurana pojačana pažnja evropskih medija, koji u poslednje vreme ionako imaju sve kritičniji odnos prema podršci koju srpska vlast dobija od evropskih zvaničnika. Vlast koja je izgubila legitimitet na unutrašnjem planu, zato je na sporom, ali dobrom putu da isti „uspeh“ postigne i na spoljnom.
Uprkos sve jačoj represiji, pobuna dobija nove, po vlast nepovoljne oblike. Studenti voze svoju biciklističku turu ka Strazburu i već su osigurali pojačanu pažnju evropskih medija
Istovremeno, studenti su isporučili dva nova zahteva a sve je više nagoveštaja da bi mogli otići i korak dalje od obraćanja aktuelnim institucijama. Zahtevi za formiranje ekspertske vlade stigli su od niških i novosadskih studenata u blokadi. Ogradio se, doduše, šampion ograđivanja, plenum Filozofskog fakulteta u Beogradu, ali se, sudeći po informacijama koje se mogu dobiti sa ostalih beogradskih fakulteta, pokazalo da su studenti postali svesni da od postojeće vlasti ne mogu očekivati ispunjavanje svojih zahteva. A to deluje kao prilično solidna osnova za očekivanje da će proces plenumskih diskusija dovesti do približavanja i usaglašavanja stavova o nekom obliku izlaska na politički teren. Reč je o trenutno najjačem faktoru u zemlji, što je i Vučiću jasno.
