Uspesi se nižu: prvo je Aleksandar Vučić, po ko zna koji put, proglasio pobedu nad „blokaderima“ – ovoga puta s gradilišta na livadi u blizini Novog Sada, grada u koji, uprkos najavama, od novembra prošle godine „predsednik svih građana“ ne uspeva da kroči.
Onda su pobedu proglasili pobunjeni Užičani – za razliku od Vučića uz argumente, ali ipak bez likovanja, svesni činjenice da je reč samo o jednom okršaju u borbi koja se, obećali su, nastavlja bez pauze.
Tačnije, bio je to okršaj u više etapa, tokom kojih su Ere uspele da zavrte priču o „užičkom pelceru“ koji bi se mogao primiti širom zemlje i dovesti do krucijalnih pomaka u dugoj borbi za pravdu. Proslavljajući pobedu, na skupu u ponedeljak, ponudili su i recept za uspeh: solidarnost i jedinstvo, po ugledu na nedavnu izbornu bitku u Kosjeriću.
Devetorica izabranih
A izgledalo je da su u prvi plan dospeli spontano i slučajno: prvo su, tokom jednog od protesta u sklopu akcija građanske neposlušnosti započetih nakon vidovdanskog skupa u Beogradu, probili policijski kordon na magistralnom putu ka moru, izazvavši time oduševljenje protivnika vlasti i mnoštvo internet „mimova“ (krik „Užiceeee“ koji se čuje na snimku događaja spakovan je u istoriju zahvaljujući asocijaciji na film 300 i uzvik „This is Spartaaaaa“).
Već sledećeg dana, suočeni sa pojačanim policijskim snagama, kordon su opkolili – jer, za razliku od uniformisanih lica dovedenih sa strane, poznaju svoj grad – pa su opet ostvarili naum, blokiravši prometnu zlatiborsku magistralu.
Za građane širom zemlje, željne bilo kakve pobede nad ponovo razmahanim režimom, bila je to vrlo očigledna injekcija optimizma: osim što se pokazalo da energija ne opada, čak i ako se ne ispoljava svakodnevno, važan je bio osećaj da vlast nije nepobediva, stvoren očiglednom nesposobnošću policije da izađe na kraj s masom.
Zvaničnu verziju o „napadu na službeno lice“, osim svedočenja privedenih, nisu podržali ni snimci grube policijske intervencije nad demonstrantima koji su, u tom trenutku, sedeli na asfaltu.
Zato i deluje da je spisak devet ljudi, uhapšenih posle probijanja policijskog kordona, napravljen pažljivo, s jasnim ciljem „vaspitnog“ dejstva, kako bi se dalji otpor ugušio: privedeni su, uz meru pritvora od 30 dana, najpoznatiji užički student, već dve godine satanizovani Pavle Cicvarić, najaktivniji odbornici iz različitih opozicionih grupacija (Radovan Novaković iz Užičke akcije i Vladan Sinđić iz Zeleno-levog fronta), profesor književnosti Branko Nikolić, poznat po upornoj borbi protiv zagađenja kroz organizaciju „Da ne dišemo Duboko“, srčani bolesnik kome nakon hapšenja nije ukazana neophodna lekarska pomoć, pa je završio u bolnici…
Zvaničnu verziju o „napadu na službeno lice“, osim svedočenja privedenih, nisu podržali ni snimci grube policijske intervencije nad demonstrantima koji su, u tom trenutku, sedeli na asfaltu. Otpor i bes građana odraslih uz priču o Užičkoj republici, jedinoj slobodnoj teritoriji u okupiranoj Evropi u Drugom svetskom ratu, bio je, zato, neminovan: na njihov poziv, osim komšija iz Kosjerića, Požege, Bajine Bašte, Arilja, Čajetine i drugih mesta sa kojim već mesecima dobro sarađuju u protestnim akcijama, u nedelju su se odazvali građani iz cele zemlje, napravivši skup kakav u erskoj prestonici dugo nije viđen. Ako je uopšte viđen.
Masovnost je donela dve „pobede“: prvo je u nedelju devetočasovna blokada magistralnog puta ka Jadranu prošla bez policijske primene sile, uprkos najavama s vrha da se blokade vitalnih saobraćajnica više neće dozvoliti. Dan posle skupa, sedam od devet uhapšenih čije je oslobađanje traženo, pušteno je da se brane sa slobode, nakon što su sudije iz Kragujevca slučaj koji im je na nejasan način prosleđen, vratile u „rodni grad“. Preostaloj dvojici, privedenoj dan kasnije, određen je kućni pritvor. Ljutitim saopštenjem reagovao je MUP, a tabloidi su krenuli sa čerečenjem sudija koji su doneli odluku.
Ni spontano, ni slučajno
Ništa u borbi kojom su se istakli Užičani, međutim, nije bilo ni spontano ni slučajno. O tome su govorili i sami višednevni pritvorenici, na skupu kojim je, pod nazivom „Kraj prvog čina“ u ponedeljak uveče proslavljeno njihovo oslobađanje: svi su izrazili zahvalnost na ogromnoj solidarnosti iskazanoj tokom burnih dana jula, i pozvali na nastavak jedinstva pripadnika različitih društvenih grupa, zahvaljujući kome je raspoloženje u gradu na Đetinji očigledno promenjeno. Advokat Novaković pomenuo je recept iz Kosjerića, odnosno „jedinstveni front gde će u referendumskoj atmosferi SNS i njeni sateliti biti potučeni do kolena“.
Osim masovnosti protestnih skupova, koju vlast i njeni mediji osporavaju, o promeni raspoloženja u Užicu govori i pojava preletača, doduše onih bez važnih gradskih funkcija. Prema svedočenju više Užičana, na protestima su viđeni razni poznati dosadašnji naprednjaci koji su se, čak, trudili da pravljenjem „selfija“ obezbede dokaz svog prisustva.
Uprkos svim teškoćama koje joj prave agilni opozicioni odbornici (junska sednica gradskog parlamenta trajala je mesec dana) naprednjačka gradonačelnica Jelena Raković Radivojević i dalje je na funkciji. I na TV Informer.
U zemlji u kojoj Crkva ima ogroman uticaj, važna je i činjenica da su proteste otvoreno podržali mitropolit Eparhije žičke Justin i lokalni sveštenik Milić Dragović, koji je na skupu ispred Gradske kuće ocenio da treba ići na „poštene i fer, ljudske izbore“ i zamolio predsednika države da „stavi prst na čelo, jer su nemiri i nemile situacije najviše zbog njega“.
Promenu raspoloženja u gradu na Đetinji ipak ne prati politička promena. Uprkos svim teškoćama koje joj prave agilni opozicioni odbornici (junska sednica gradskog parlamenta trajala je mesec dana) naprednjačka gradonačelnica Jelena Raković Radivojević i dalje je na funkciji. I na TV Informer, odakle se, umesto sopstvenim građanima, obraća onima koji je zanimaju. Nije joj to do sada bio manir, pa se postavlja pitanje da nisu, možda, i do nje doprle glasine o nezadovoljstvu stranačke centrale i planovima za prevaspitavanje užičkih naprednjaka?
Slika Srbije
Sa 33 od ukupno 67 odborničkih mandata u užičkoj Skupštini, naprednjaci drže vlast zahvaljujući koaliciji sa Zdravom Srbijom čajetinskog „barona“ Milana Stamatovića, koja raspolaže sa četiri mandata. Uprkos raspoloženju u gradu i brojnim aferama za koje opozicioni odbornici optužuju gradske čelnike, nema očekivanja da bi Zdrava Srbija u ovom trenutku mogla kolektivno promeniti stranu.
Iako možda nešto prkosnije i „tvrđe“ (i štrajk prosvetnih radnika u tom gradu bio je radikalniji nego drugde), Užice se, zapravo, uklapa u sliku cele Srbije, gde je mnogo pokazatelja promene odnosa snaga kao posledice osmomesečnih studentskih i građanskih protesta. Na osnovu istraživanja koje radi, Đorđe Vukadinović, recimo, tvrdi da je u Srbiji sada više protivnika vlasti nego njenih pristalica. Ističe, međutim, i bitnu razliku između ta dva društvena pola – pristalice su homogene, dok među protivnicima vlada konceptualno lutanje oko toga kako se suprotstaviti režimu.
Advokat Novaković javno je pozvao odbornike SNS i njihovih partnera da „razmisle o budućnosti“ – makar do rane jeseni, kada bi zahtev za opoziv gradonačelnice, sa kojim se Jelena Raković Radivojević proletos jedva izborila, ponovo trebalo da dođe na dnevni red
Pobunjeni Užičani su uspeli da to lutanje donekle ublaže i obećavaju da će istim pravcem nastaviti. Ispod transparenta „Samo sloboda Srbina spasava“ Pavle Cicvarić je, nekoliko sati po izlasku iz „ćelije 10“, objasnio da „kada si u pritvoru, niko te ne pita da li si odbornik, političar, aktivista, student, profesor, građanin – ti si za njih besan pas koji nije dostojan slobode“.
„Ako nas oni gledaju kao besne pse, mi nemamo nikakvog razloga da se međusobno delimo nego da shvatimo da je svaki čovek potreban u ovoj borbi“, poručio je sugrađanima koji su već iskazali značajan stepen zajedništva i vežbali se u organizovanju događaja, ponekad u vrlo kratkom roku.
Jasno je, naravno, da se borba koja sledi ne može svesti na svakodnevne proteste i blokade – koje, osim što ne mogu trajati večno, mogu imati kontraefekte, jer ometaju i protivnike vlasti. „Sada protesti nisu glavni faktor koji određuje političku budućnost Srbije“, ocenio je politikolog Aleksandar Ivković na svom X nalogu. Glavni faktor, prema njegovom mišljenju, sada je priprema i organizacija za izbore, „jer sad smo stigli do tačke kada postoji šansa za promenu vlasti na izborima ako se, i samo ako, protivnici vlasti budu dobro organizovali i koordinisali i budu spremni da se bore protiv izbornih nepravilnosti.“
Neka se pripremi…
U sredu, kad ovaj Radar već bude u štampi, trebalo bi da se održi prvi okrugli sto o izbornim uslovima u organizaciji Narodnog pokreta Srbije Miroslava Aleksića, na koji su, osim političkih stranaka, pozvane i nevladine organizacije, Proglas, studenti… Odziv će, prema najavama, biti priličan, ali potvrde dolaska nije bilo od studenata, dok se Demokratska stranka oglasila pozivom opozicionim kolegama da bezuslovno podrže studentsku listu i napuste Skupštinu.
Pominjane su i druge teme, osim izbornih uslova, o kojima bi trebalo razgovarati i uspostaviti koordinaciju. Pre svega, nameće se pitanje kako naterati vlast da raspiše izbore, a Zeleno-levi front pozvao je na razgovor i o tome kako na izborima nastupiti što efikasnije da bi se pobedilo i kako zaštititi ljude koji se bore na ulicama i trpe represiju režima.
Lokalni izbori u Negotinu i Mionici trebalo bi da budu održani između 27. jula i 30. novembra, i već bi trebalo da se zna kako će opozicija nastupiti, a ni početak kampanje ne bi bio suvišan
Zvanična verzija i dalje kaže da će traženi parlamentarni izbori biti tek krajem 2026, ali ima i onih koji bi po sili zakona uskoro trebalo da budu raspisani: lokalni izbori u Negotinu i Mionici trebalo bi da budu održani između 27. jula i 30. novembra, a potom, u prvoj polovini 2026, dolaze na red Aranđelovac, Bajina Bašta, Bor, Knjaževac, Kladovo, Lučani, Kula, Sečanj, Majdanpek, Sevojno i Smederevska Palanka.
Makar za Negotin i Mionicu, zato, već bi trebalo da se zna kako će opozicija nastupiti, a ni početak kampanje ne bi bio suvišan. Najave dogovora o zajedničkom nastupu opozicije su stigle, sve uz priče o „mirisu promena“ koji se oseća, ali konačne informacije i početak kampanje još čekamo. Kao što čekamo i nove vesti iz Užica, gde će, kako je sugrađanima poručio advokat Novaković, naprednjačka vlast brzo pasti.
Ali, kako? Novaković za Radar kaže da veruje da su parlamentarni izbori do kraja godine neminovni i dodaje da će složna užička opozicija tražiti i nove lokalne izbore u tom gradu, s obzirom na to da je „jasno da je vlast izgubila legitimitet“. Javno je već uputio i poziv odbornicima SNS i njihovih partnera da „razmisle o budućnosti“ – makar do rane jeseni, kada bi zahtev za opoziv gradonačelnice, sa kojim se Jelena Raković Radivojević proletos jedva izborila, ponovo trebalo da dođe na dnevni red. Glasanje je tajno, raspoloženje građana među kojima bi trebalo da nastave da žive je javno.
