Iako je srpska javnost odavno svikla da državni funkcioneri daju lažne iskaze o istragama koje su u toku i na taj način ometaju proces dokazivanja, u slučaju tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu otišli su korak dalje, optužujući tužilaštvo da je podleglo pritisku ulice. Predsednica parlamenta Ana Brnabić čak je optužila tužilaštvo da prima naloge od „ekstremista, kriminalaca, tajkuna, oportunista i političkih lešinara“.
Postupajućem tužilaštvu u Novom Sadu, stešnjenom između pritiska javnosti, koja opravdano zahteva odgovore, i vlasti koja poput predsednika Aleksandra Vučića u javnim nastupima naglašava da „ćemo videti šta će od svega toga biti na suđenju“, ostavljeno je svega nekoliko sati za uviđaj na licu mesta. Tih nekoliko sati navodno je bilo dovoljno da se, uz pomoć sudskih veštaka građevinske struke, na licu mesta snimi stanje i prikupe dokazi na osnovu kojih bi trebalo da se donese najvažniji zaključak iz koga će slediti svi ostali i odgovor na pitanje zbog čega je tačno do nesreće došlo. A on će biti odlučujući za dalji tok predloga optužnice i njeno eventualno podizanje.
Dokazni materijal odložen na deponiju, bez ikakvog nadzora
Pre svega toga javnost bi morala da sazna ko je naredio raščišćavanje ruševine u tako kratkom roku, ostavivši svega nekoliko sati sudskim veštacima građevinske struke da na licu mesta utvrđuju uzroke nesreće. Naime, još iste večeri ostaci srušene betonske nadstrešnice, koja je ubila 15 ljudi, preneti su na improvizovanu deponiju na Rumenačkom putu, gde je ostavljena ograđena policijskom trakom, bez nadzora. Očigledno je da će za dalji sudski postupak presudno biti veštačenje utega koje su nosile nadstrešnicu, a čiji su krajevi bili ugrađeni u krov zgrade. Prema snimcima dostupnim na internetu, krajeve utega koje su nosile nadstrešnicu naknadno su, posle tragedije, odsekli pripadnici vatrogasnih jedinica MUP-a i posebno ih odneli sa mesta nesreće.
Iste večeri ostaci srušene betonske nadstrešnice, koja je ubila 15 ljudi, preneti su na improvizovanu deponiju na Rumenačkom putu, gde je ostavljena ograđena policijskom trakom, bez nadzora
Svedočenje inženjera geologije Zorana Đajića, čije su reči direktno opovrgle tvrdnje predsednika Vučića i bivšeg, u međuvremenu uhapšenog ministra Gorana Vesića da nadstrešnica nije bila predmet rekonstrukcije, preokrenulo je tok postupka. Đajića je, kako Radar saznaje, pre davanja izjave u tužilaštvu u Novom Sadu telefonom pozvala osoba koja nije bila deo istražnog tima Višeg javnog tužilaštva, a čiji identitet i dalje nije poznat. Takođe, Đajić je u prvom razgovoru za Radar potvrdio da istražni tim tužilaštva u Novom Sadu tri dana posle nesreće nije imao nikakva saznanja o glavnom podizvođaču kineskih kompanija na zgradi Železničke stanice u Novom Sadu, kompaniji Starting iz Batajnice.
Prema mišljenju brojnih sagovornika Radara, žurba u uklanjanju srušene nadstrešnice, pozivi anonimnih lica svedocima radova na Železničkoj stanici, teškoće tužilaštva da dođu do osnovnih činjenica, uvode mogućnost da je pored zvanične istrage tužilaštva u Novom Sadu postojala i paralelna istraga kojoj cilj nije bio otkrivanje, već upravo suprotno, sakrivanje vinovnika katastrofe.
„Još tokom 2017. i 2018. samo u Žandarmeriju je direktno sa navijačke tribine primljeno oko 150 ljudi koji nemaju nikakvu policijsku obuku. Slično je i sa drugim specijalnim jedinicama, ali nažalost i sa BIA, koju ubrzano napuštaju preostali profesionalci. Postoji velika verovatnoća da ljudi koji su hapsili demonstrante u Novom Sadu ili nisu policajci ili nemaju osnovno poznavanje zakona i neophodnih procedura prilikom lišavanja građana slobode. Videli smo to i nedavno kada su iz kombija bez tablica hapšeni poljoprivrednici, a zatim su ih vozili na saslušanje u policiju. To je besmisleno. U Novom Sadu videli smo kako policajcu na intervenciji ispada pištolj! Sve to ukazuje da je veliko pitanje ko danas u Srbiji nosi uniformu ili policijsku značku, i posledično ko je sve u posedu osetljivih informacija od koje jedna istraga direktno zavisi. Jedno od ključnih pitanja na koje moramo dobiti odgovor je ko je u ovakvoj istrazi doneo odluku da se lice mesta raščisti u svega nekoliko sati. Tako nešto je nezapamćeno“, kaže sagovornik Radara sa višedecenijskim iskustvom u srpskoj službi bezbednosti.
Ako postoji ometanje pravde, o tome bi prvo trebalo da se izjasni postupajuće tužilaštvo
Advokat Aleksandar Olenik smatra da su skandalozno bučna odbrana Vesića i napadi na tužilaštvo posledica velikog straha koji se uvukao među lokalne funkcionere SNS-a, koji posle njegovog hapšenja, strepe od iste sudbine.
„Jedna poruka takvog napada na tužilaštvo je ’mi čuvamo naše i nikoga nismo pustili niz vodu, mi brinemo o našim ljudima’, dakle to je jedan od načina da se umiri članstvo. Pogotovo oni koji su na lokalnom nivou potpisivali neke takve ili slične ugovore“, kaže Olenik za Radar.
Prema njegovim rečima, drugi aspekt ove mučne odbrane je direktno uticanje na sud: „Nešto slično smo imali u slučaju ’Jovanjica’ i Predraga Koluvije, kada se Vučić ponašao bukvalno kao advokat odbrane. S time u vezi nisam uspeo da pronađem nigde informaciju ko su advokati odbrane ljudi koji su uhapšeni. Tim skrivanjem imena advokata koji zastupaju te ljude i ovakvim nastupima šalju poruku: mi smo odbrana. I to jeste jedna vrsta odbrane“, konstatuje.
Sve što se sada dešava podseća na slučaj „Jovanjica“ i Predraga Koluvije, kada se predsednik Vučić ponašao bukvalno kao advokat odbrane. Skrivanjem imena advokata koji zastupaju uhapšene za tragediju u Novom Sadu i javnim nastupima funkcionera kao da se šalje poruka: „Mi smo odbrana“. I to jeste jedna vrsta odbrane
Posebno pitanje otvara činjenica da se jako malo govori za koja krivična dela se terete osobe koje su lišene slobode. „Ono što smo do sada videli su krivična dela ugrožavanja opšte sigurnosti, u kvalifikovanom obliku i nedozvoljena, odnosno nekvalitetna gradnja. To su krivična dela koja su uperena na one koji su crtali, računali i kontrolisali radove, ali ona ne obuhvataju tokove novca. Tako da verujem da tom halabukom i napadom na tužilaštvo pokušava da se sakrije taj deo koji se tiče korupcije i tokova novca“, kaže Olenik.
Uhapšeni se sumnjiče za krivična dela uperena na one koji su crtali, računali i kontrolisali radove, ali ona ne obuhvataju tokove novca. Halabukom i napadom na tužilaštvo pokušava da se sakrije taj deo koji se tiče korupcije i tokova novca
Aleksandar Olenik
Upitan šta bi još trebalo da se dogodi da se ovakvi istupi zvaničnika okvalifikuju kao ometanje pravde, Olenik ističe da je neophodno da se po tom pitanju oglasi samo postupajuće tužilaštvo. „Naravno da to ne očekujem, bar ne u nekoj bližoj budućnosti. Što se tiče samog uviđaja, očigledno je da se on nije ni desio u pravom obliku. To jednostavno ne može da bude gotovo za nekoliko sati, pogotovo ne u onakvim okolnostima. Pravilo je da se u slučajevima ovakvih katastrofa ništa ne pomera. Naravno, prvo se izvuku ljudi, a onda se vrši uviđaj na licu mesta i to traje danima. Dakle, to nije nešto što se može završiti za nekoliko sati. Takav uviđaj mora da traje danima. Iz toga ja zaključujem da pravi uviđaj zapravo nije ni urađen“, kaže sagovornik Radara.
Ko bi mogao da donese takvu odluku naprečac i na taj način potencijalno kompromituje dokaze u ovako važnom slučaju oko koga postoji očigledno uznemirenje javnosti? „To bi po zakonu mogao da uradi jedino postupajući dežurni tužilac, ali u praksi to uvek radi policija. Uloga dežurnog tužioca je da rukovodi istragom kako bi se svi dokazi fiksirali. Naravno, nema govora o nikakvom pomeranju ruševine, pošto se ljudi izvuku. Odmah potom istražitelji bi morali da pribave sve osnovne papire od državnih organa, a onda se po pravilu privedu ključni ljudi koji mogu da utiču na svedoke. Paralelno se radi i finansijska istraga, koja je u ovakvim slučajevima ključna. Prema onome što mi sada vidimo i čujemo, taj deo istrage nije uopšte urađen“, primećuje Olenik.
On očekuje da će se i u ovom slučaju ići na rešenje nalik na ono koje je demonstrirano u slučaju Savamala i da će se pronaći neko ko je najmanje odgovoran i kriv, a spreman je da prihvati krivicu za određenu nadoknadu, bez otkrivanja svih uključenih u potencijalnu korupciju. Sve u svemu, male su šanse da će istraga obuhvatiti i krake te hobotnice dalje od Beograda, one koji se protežu do Budimpešte i Pariza.
