Studentska biciklistička delegacija je na putu ka Strazburu gde će od institucija Saveta Evrope i Evropske unije zatražiti podršku za ispunjenje svojih zahteva. Njihov dolazak u Strazbur se očekuje 15. aprila, a u međuvremenu će proći kroz Mađarsku, Slovačku, Austriju, Nemačku i Francusku. Ruta je očigledno pažljivo planirana imajući u vidu slične probleme sa kojima se suočavaju građani u Srbiji, Mađarskoj i Slovačkoj. Autoritarni oblik vladavine, politički uticaj na pravosuđe, široko rasprostranjena korupcija, ugrožavanje slobode izražavanja, medija i akademskih sloboda, kršenje slobode mirnog okupljanja i drugih osnovnih ljudskih prava, samo su neki od problema koji su zajednički za sve tri države. Tajming je takođe dobro odabran tako da će se biciklistička regata poklopiti sa redovnim prolećnim zasedanjem Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) od 7. do 11. aprila. Biće to jedinstvena prilika da se evropskim institucijama skrene pažnja na sve dramatičniju situaciju u Srbiji. Ali šta se realno može očekivati od EU i Saveta Evrope i da li i na koji način te dve organizacije mogu da pomognu u rešavanju političke krize u Srbiji?
Šta je EU za Srbiju
Na račun EU je izrečeno mnogo kritika u vezi sa odnosom ove organizacije prema studentskim i građanskim protestima. Da je ravnodušna prema stanju demokratije i vladavine prava u Srbiji i masovnom kršenju ljudskih prava, pa sve do toga da Unija podržava Vučića i njegovu vlast zarad nekih sopstvenih interesa. Pominjali su se u tom kontekstu litijum, budući metro, rafali, Kosovo i šta još sve ne. Mnoge od tih kritika pokazuju nerazumevanje uloge EU i njenih odnosa sa Srbijom. EU je osnovana sa ciljem da obezbedi blagostanje svojih građana i zaštiti interese svojih država članica. Srbija je za EU samo jedna od trećih država, koja se, istina, nalazi u procesu pristupanja ovoj organizaciji još od 2014. godine.
Biciklistička regata poklopiće se sa redovnim prolećnim zasedanjem Parlamentarne skupštine Saveta Evrope od 7. do 11. aprila. Biće to jedinstvena prilika da se evropskim institucijama skrene pažnja na sve dramatičniju situaciju u Srbiji
Za jedanaest godina trajanja pristupnih pregovora Srbija je uspela da otvori samo 22 od 35 pregovaračkih poglavlja i dva od šest pregovaračkih klastera. Ti pregovori su više od tri godine u zastoju. I to ne zbog pravno-tehničkih, birokratskih procedura, već zato što Srbija ne uspeva da obezbedi poštovanje osnovnih evropskih vrednosti, što je jedini politički uslov za članstvo u EU. Prema tome, već sama okolnost da su pregovori sa Srbijom praktično zamrznuti predstavlja izvestan oblik sankcija. Kada se već upire prstom u EU da nije dovoljno učinila za stanje demokratije u Srbiji, istine radi mora se konstatovati da se ni većina građana Srbije nije preterano uzbuđivala zbog konstantnog urušavanja demokratskih vrednosti i vladavine prava. Sve dok nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu nije ubila 16 ljudi. Bilo kako bilo, sada probuđeni građani i studenti u svojim zahtevima zapravo traže poštovanje onih vrednosti na kojima se temelji sama EU, ali uz pokazivanje ogromne rezerve pa čak i netrpeljivosti prema ovoj organizaciji. I od nje očekuju podršku u ispunjenju svojih zahteva.
Za EU nemiri u Srbiji dolaze u najnezgodnijem mogućem trenutku, kada je suočena sa sve većom ruskom pretnjom na svojim granicama, najavom mogućeg smanjenja američkog vojnog prisustva u Evropi, kao i sa sve izvesnijim carinskim ratom sa SAD. Najmanje što sada treba EU je nestabilnost na Zapadnom Balkanu. Otuda i rezervisan stav država članica i Evropske komisije prema protestima u Srbiji. Šta u takvim okolnostima može da uradi studentska biciklistička delegacija u Strazburu? Ako je suditi po prvim znacima, dosta toga. Veliki publicitet koji studenti sa sobom nose je već dao prve rezultate. Uprkos tome što situacija u Srbiji nije uvršćena u dnevni red zasedanja, Evropski parlament je 4. aprila usvojio rezoluciju u kojoj je izrazio solidarnost sa mirnim demonstrantima i žaljenje zbog pomirljivog odnosa Evropske komisije prema Srbiji uprkos njenom nazadovanju u poštovanju osnovnih vrednosti. Osuđeni su slučajevi napada i pritisaka na novinare i organizacije civilnog društva i zatražena je temeljna, nepristrasna i brza istraga navoda o nasilju nad mirnim građanima i neprimerenom postupanju policije tokom protesta 15. marta.
Dolazak u Strazbur će biti prilika za prvi zvanični kontakt studenata sa jednom od institucija EU, Evropskim parlamentom. Prilika koja će biti iskorišćena za upoznavanje evropskih parlamentaraca sa trenutno najjačim, ali neprofilisanim političkim akterom u Srbiji. Tu priliku ne bi trebalo da propuste ni studenti ni EU. Studenti moraju biti svesni da nemaju kome drugom de se obrate za pomoć osim EU, tim pre što se zalažu za iste vrednosti. Ostale države polako tonu u autoritarizam ili se već odavno tamo nalaze. Sa druge strane, EU mora biti svesna da će, bez obzira na sva obećanja, Vučićeva Srbija ostati duboko u sferi ruskog uticaja iz prostog razloga što sa njom deli iste vrednosti. Jer, što bi rekao Đorđe Balašević, čast je čast, a vlast je vlast. Nova metodologija proširenja, koju je predsednik Vučić lično prihvatio u julu 2020. godine, daje EU odgovarajuće mehanizme za pritisak na srpsku vlast kako bi je vratila u demokratske okvire. U slučaju dalje eskalacije krize EU može smanjiti ili obustaviti finansijsku pomoć Srbiji i izbaciti je iz programa ili projekata Unije u kojima učestvuje. Jedini izuzetak bi bila sredstva namenjena civilnom društvu kao ostrvu demokratije. Takođe može i formalno suspendovati pristupne pregovore sa Srbijom. Takve odluke donose se kvalifikovanom većinom u Savetu EU, po pojednostavljenoj proceduri. U krajnjem slučaju, ukoliko dođe do masovnog kršenja ljudskih prava, EU može suspendovati i otkazati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji predstavlja glavni oslonac ekonomskog razvoja Srbije.
Šta je EU za građane
Problem je u tome što bi sve te mere pogodile sve građane u Srbiji, a ne samo vlast. Građane bi svakako najviše pogodilo skidanje Srbije sa bele šengenske liste i vraćanje viza. Postoji, doduše, mogućnost uvođenja individualnih sankcija prema nosiocima vlasti koji su odgovorni za masovno kršenje ljudskih prava, kao što su zabrana ulaska u EU ili blokiranje sredstava na računima, ali su se takve sankcije u praksi pokazale kao neefikasne. Jedna od mogućih opcija bi bila politička izolacija Vučića. Najviši predstavnici Unije i država članica su i sami doprineli urušavanju institucija u Srbiji i cementiranju Vučićeve autoritarne vlasti dogovarajući se sa njim o svim najvažnijim političkim i ekonomskim pitanjima, mada su i te kako bili svesni da on kao predsednik države ima samo protokolarna ovlašćenja. Obrazloženje da samo on ima realnu političku moć u Srbiji u suštini predstavlja priznanje postojećeg autoritarnog oblika vlasti. Stoga bi, za početak, predstavnici EU trebalo da prekinu sa takvom praksom i započnu komunikaciju sa nadležnim institucijama u Srbiji.
Kada je reč o Savetu Evrope, tu bi studenti i opozicija mogli i morali da sinhronizuju svoje aktivnosti. Srpski opozicioni parlamentarci, članovi delegacije u PSSE trebalo bi da zahtevaju postavljanje specijalnog izvestioca koji bi istražio optužbe o korišćenju soničnog oružja protiv mirnih demonstranata 15. marta u Beogradu, kao i uskraćivanja lekarske pomoći i pretnji krivičnim progonom lica koja su se obratila zdravstvenim institucijama zbog tegoba nastalih usled upotrebe soničnog oružja.
Srpski opozicioni parlamentarci, članovi delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope trebalo bi da zahtevaju postavljanje specijalnog izvestioca koji bi istražio optužbe o korišćenju soničnog oružja protiv mirnih demonstranata 15. marta u Beogradu
Postavljanje takvog zahteva u PSSE bila bi prilika za srpsku opoziciju da konkretno doprinese internacionalizaciji studentskih zahteva i konačno uspostavi neophodne mostove saradnje sa studentima. Naime, u svom petom zahtevu studenti su i sami zatražili istragu o upotrebi soničnog oružja 15. marta u Beogradu, ali je potrebno da opozicija artikuliše i formalno postavi takav zahtev u PSSE. Povoljna okolnost je da su se pojedine nevladine organizacije već obratile Evropskom sudu za ljudska prava sa zahtevom za izdavanje privremene mere kojim bi se zabranilo da srpske vlasti preduzimaju slične aktivnosti protiv mirnih demonstranata. Ukoliko bi PSSE prihvatila zahtev o pokretanju istrage i imenovala specijalnog izvestioca, to bi imalo značajne političke posledice. Ne treba zaboraviti da su Savet Evrope i EU spojeni sudovi, koji dele isto članstvo i zasnivaju se na istim vrednostima. Već samo otvaranje istrage bio bi jasan signal srpskim vlastima da je prošlo vreme tolerisanja kršenja osnovnih vrednosti zarad očuvanja „stabilnosti“. Pogotovo što sada konačno postoji kredibilna politička alternativa sa kojom može da se razgovara.
