Nije prošlo ni nekoliko sati od kada je objavljeno da će novi izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju biti Tonino Picula, a čitava medijska i tviter mašinerija vladajuće stranke sručila se na njega. Od ocena da ovim imenovanjem Evropska unija Srbiji šalje negativnu poruku, do otvoreno šovinističkih napada na Piculu, vlast je požurila da što pre diskredituje čoveka koji će u narednih pet godina pisati izveštaje Evropskog parlamenta o Srbiji i time unapred odbaci sve ono što će „narod“ u njima moći da pročita.
Mnogo više od toga što je Hrvat, za vlast je problematično što Picula dolazi iz poslaničke grupe Socijalista i demokrata (S&D) u Evropskom parlamentu, koja je na evropskim izborima u junu zadržala drugo mesto po snazi i ponovo napravila „veliku koaliciju“ sa demohrišćanskom Evropskom narodnom partijom (EPP) i evropskim liberalima (RE). Ove grupe su pre nekoliko nedelja podelile pozicije izvestilaca u Odboru za spoljne poslove (AFET), a socijaldemokratama je pripala Srbija. Prvi put posle 10 godina da izvestilac neće dolaziti iz EPP, u kojoj je pridruženi član Srpska napredna stranka.
Kako će izgledati izvestilački mandat Tonina Picule zavisiće delimično i od toga na koju od ovih oblasti će se prvenstveno fokusirati – potrebe za proširenjem EU, geopolitičku orijentaciju Srbije ili njeno unutrašnje stanje
Vlast je, verovatno s pravom, novu podelu karata dočekala kao lošu vest, uzevši u obzir da su socijaldemokrate poslednjih godina primetno zaoštrile svoj stav prema stanju u Srbiji. Iz ove grupe, kao i iz grupa liberala i zelenih, u prethodnom sazivu EP dolazile su kritike najznačajnijih afera, nazadovanja demokratije i vladavine prava, kao i geopolitičke neusklađenosti Srbije sa Evropskom unijom. Predstavnici vlasti su se u proteklih pet godina ozbiljno sukobljavali sa istaknutim evropskim poslanicima iz redova socijaldemokrata – uključujući Tanju Fajon i Andreasa Šidera. Bez obzira na to koji poslanik iz grupe S&D je na kraju dobio mesto izvestioca, moglo se pretpostaviti da će odnosi SNS-a prema njemu biti daleko hladniji nego prema njegovim prethodnicima iz EPP, Dejvidu Mekalisteru i Vladimiru Bilčiku.
Poziciju izvestioca, nakon unutrašnjih pregovora među socijaldemokratama, dobio je Tonino Picula, veteran u Evropskom parlamentu, poslanik od ulaska Hrvatske u EU 2013. godine. Na junskim izborima za Evropski parlament Picula je bio na poslednjem mestu liste Socijaldemokratske partije Hrvatske (SDP), što je bio njegov lični izbor nakon što ga rukovodstvo nije postavilo na jedno od „prolaznih“ mesta. Ovim je potezom Picula stavio na test svoju ličnu popularnost među građanima Hrvatske i glasačima SDP-a, koji osim za listu mogu da glasaju i za konkretne kandidate i tako im omoguće da osvoje mandat bez obzira na mesto na listi – Picula je osvojio 30.000 „preferencijalnih“ glasova i obezbedio još jedan mandat za briselsko-strazburški parlament.
Picula je proteklih godina obavljao niz zadataka u Evropskom parlementu vezanih za politiku proširenja na države Zapadnog Balkana, od kojih su najznačajnije vezane za različite oblike finansijske pomoći koje EU daje regionu, a koje mora da odobri i Evropski parlament
Politička karijera Tonina Picule uzletela je kada je sa mesta internacionalnog sekretara SDP-a postao ministar spoljnih poslova u vladi Ivice Račana. Tu funkciju je obavljao od 2000. do 2003. godine. Račanova vlada preuzela je upravljanje Hrvatskom neposredno nakon smrti predsednika Tuđmana i izbornog poraza HDZ-a, a među prioritetima su joj bili evropske integracije i demokratizacija zemlje. Tada je došlo i do prvih pomaka u normalizaciji odnosa sa Srbijom, ali je, nažalost, prva i jedina zvanična poseta Ivice Račana i Tonina Picule Srbiji bila prisustvo na sahrani premijera Zorana Đinđića. Picula je, kao ministar spoljnih poslova, povodom atentata na Đinđića izjavio da je on bio „sinonim za sve ono što je Srbija pokušala nadoknaditi u što kraćem roku“, i da je „interes njezinih neposrednih susjeda i Europske unije da ne stane na svom reformskom putu koji je svojim djelovanjem zacrtao premijer Đinđić“.
Iako evropske poslanike, opravdano ili ne, bije glas da su u svojim zemljama „drugorazredni“ političari, Picula svakako ne spada u tu kategoriju. U nacionalnoj politici Hrvatske, Picula je jedno od najznačajnijih lica SDP-a. Ta partija je na aprilskim parlamentarnim izborima u Hrvatskoj zajedno sa partnerima osvojila 25 odsto glasova i ostala najveća opoziciona stranka. Sam Picula je bio kandidat za predsednika SDP dva puta, 2007. i 2016. godine, a obavljao je i više stranačkih funkcija. Trenutno je član predsedništva stranke.
Kao bivši ministar spoljnih poslova, on je jedan od najuticajnijih evropskih poslanika kada je reč o spoljnoj politici EU, a zasigurno je najaktivniji poslanik ne samo među socijaldemokratama
Kao bivši ministar spoljnih poslova, on je jedan od najuticajnijih evropskih poslanika kada je reč o spoljnoj politici EU, a zasigurno je najaktivniji poslanik ne samo među socijaldemokratama. Kada se analiziraju teme i rasprave u kojima je Picula učestvovao tokom prethodnog saziva EP, njegov fokus je jasan: proširenje Evropske unije, situacija na Balkanu i drugim regionima u okruženju EU, rat u Ukrajini i na Bliskom istoku, odnosi sa Sjedinjenim Američkim Državama i Kinom i sl. Picula je proteklih godina obavljao niz zadataka u Evropskom parlamentu u vezi s politikom proširenja na države Zapadnog Balkana, od kojih su najznačajnije vezane za različite oblike finansijske pomoći koje EU daje regionu, a koje mora da odobri i Evropski parlament.
U teoriji, vlasti u Srbiji bi trebalo da budu zadovoljne time što je poslanik takvog profila postao izvestilac, jer retko ko će imati veću težinu u Evropskom parlamentu prilikom zagovaranja neophodnosti proširenja EU i pristupanja Srbije. Međutim, nezadovoljstvo zvaničnog Beograda prilično dobro ilustruje obraćanje Tonina Picule sa govornice Evropskog parlamenta ranije ove godine: „Svaku državu kandidatkinju treba ocenjivati na osnovu njenih sopstvenih zasluga… Izgradnja mostova i auto-puta je dobrodošla, ali preduslov za to mora biti poštovanje osnovnih vrednosti.“ Pritom u ovom obraćanu Picula nije konkretno apostrofirao Srbiju, već je govorio o stanju na Zapadnom Balkanu u celini.
Picula je, zajedno sa drugim socijaldemokratama u Evropskom parlamentu, bio kritičan prema uslovima u kojima su održani izbori u decembru prošle godine i bio je aktivan u sastavljanju rezolucije EP o toj temi koja je imala značajan odjek u domaćoj javnosti. Takođe je kritikovao proruske elemente spoljne politike Srbije i njenu regionalnu politiku, koju smatra destabilišućom za Zapadni Balkan. Podržao je, u ime svoje poslaničke grupe, rezoluciju koja je osudila napad u Banjskoj i pozvala na ukidanje finansijske pomoći Srbiji ukoliko se dokaže direktna umešanost vlasti u ovaj događaj.
Iako formalna ovlašćenja Evropskog parlamenta nisu prevelika dokle god Srbija nije blizu članstva, politička težina njegovih izveštaja i rezolucija konstantno raste
Kako će izgledati izvestilački mandat Tonina Picule zavisiće delimično i od toga na koju od ovih oblasti će se prvenstveno fokusirati – potrebe za proširenjem EU, geopolitičku orijentaciju Srbije ili njeno unutrašnje stanje. Može se očekivati da će, kao iskusni evroparlamentarac, izbegavati da u svoj rad uključuje bilateralne sporove Hrvatske i Srbije, koji nisu u opisu ove njegove pozicije. Ipak, na šta god bude odlučio da stavi naglasak, njegove poruke neće biti „milozvučne“ za vlast u Srbiji.
Na kraju, treba istaći i da je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju tek jedna od nekoliko pozicija unutar Evropske unije zadužena za našu zemlju, politiku proširenja i evropske fondove, kao što je sam Evropski parlament tek jedna od institucija koja se bavi ovim evropskim politikama. Međutim, iako formalna ovlašćenja EP nisu prevelika dokle god Srbija nije blizu članstva, politička težina Evropskog parlamenta, njegovih izveštaja i rezolucija, konstantno je rasla proteklih pet godina, a može se očekivati da će se taj trend nastaviti.
