Direktna demokratija u formi zborova, građanskog pandana studentskih plenuma, počinje da se ovaploćuje u Obrenovcu, jednoj od beogradskih opština. Ipak, „svečani doček“ opštinskih vlasti, u nedelju uveče, 16. marta, na dan nakon najvećeg protesta u istoriji Srbije, bio je još uvek „samo“ spontani izliv besa. A to je vid pretpolitičkog ustrojstva.
Obrenovčane je naime izazvalo to što su se funkcioneri opštine i raznih javnih preduzeća prerušili u „studente koji hoće da uče“, i pomešali se sa kriminogenim grupacijama u okviru šator-naselja u Pionirskom parku, poznatog pod nazivom Ćacilend. Pozicioniranog na tromeđi između Skupštine Srbije, Grada i Predsedništva, dakle, u žiži protestnih zbivanja.
I još su napravili kolektivni selfi, postavivši ga na društvene mreže, da onaj „ko treba“ ne zaboravi da su bili prisutni na barikadama države, spremni da za „nju“ poginu (ili šta god da „joj“ je trebalo). Međutim, zapamtili su ih i njihovi sugrađani – predsednika opštine Miloša Stanojevića, njegovog pomoćnika Dragana Blažića, direktora Pro TENT-a Slobodana Vujičića, Nebojšu Čučkovića, brata (beo)gradskog menadžera Miroslava, kao i direktora JP Metro Mirka Vraneševića… I priredili im doček za pamćenje.
Nelegalni izbor Stanojevića
I mimo Ćacilenda, svi su oni s puno masla na glavi, tvrde upućeni, koji ih dele u dve grupe. Grčićevce, odane Miloradu Grčiću, bivšem predsedniku opštine i v. d. direktora EPS-a (očito moćnom, premda sada uhapšenom), i čučkovićevce, lojalne Miroslavu Čučkoviću. Tabore opet objedinjuje nekadašnje pripadništvo G17+ ili Ujedinjenim regionima, zamenjeno članstvom u SNS-u, što je povuklo ekstremno bogaćenje, po svaku cenu koju plaćaju građani.
„Sam aktuelni predsednik opštine Stanojević, došao je na to mesto na nelegalan način, na sednici zakazanoj svega tri sata pre početka, umesto propisana 24 časa“, napominje Stefan Aleksić, novinar iz Obrenovca. I naglašava da on govori za Radar„u svoje ime“, a ne u ime zbora, a u skladu sa savetima (pravih) studenata. Onih što već četiri meseca hodaju Srbijom, prilažući kao žrtvu pravdi svoj znoj i gnojne rane na nogama. Zborovi su ovde još u zametku, ali o tome ćemo nešto kasnije.
To prvo veče obrenovačkog protesta, Stanojević se vratio u Opštinu, ali je prošao gotovo nezapažen. Narod je bio kivan, vičući „ostavke“, „pumpaj“, „nisi nadležan“, i gađajući opštinsku zgradu jajima.
Nastavak demonstracije revolta dogovoren je za sutradan, u ponedeljak ujutru, kad se očekivao dolazak bar još nekog od „ćacija“. I zbilja se pojavio Blažić, i primio salvu jaja i povika „Marš bre, sramoto grada!“. „Popio“ je on i šamar, čiji je vinovnik ekspresno priveden, i momentalno kažnjen po krivičnoj prijavi zamenika aktuelnog obrenovačkog„šerifa“.
Kazna po hitnom postupku
„Iz dobro obaveštenih izvora saznao sam da sudije imaju direktivu od Višeg javnog tužilaštva da osuđene sprovode u zatvor ili im naplaćuju novčane kazne po hitnom postupku, ne čekajući pravosnažnost presude“, objašnjava Milan Katalina. Koji je naprečac dobio da plati 40.000 dinara, a na ime prekršaja, i zahvaljujući „olakšavajućim okolnostima“ što je nezaposlen.
Dvojica od osmorice privedenih, odmah su pušteni, dok je resto kazni podeljen na pola-pola, čini se – odoka. Jer, niko od krivično gonjenih nije fizički nasrnuo na Blažića, za šta se terete, već su ga vređali, kao i sav okupljeni narod, primećuje Katalina. Njegova greška bila je u tome „što se našao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme“, pa se obreo ne meti policije. I dalje, kako je VJT ili ko god zapovedio.
Narod je i to veče (u ponedeljak) protestovao, ovaj put pred stanicom MUP-a, dogovarajući se o daljim koracima mahom preko vajber grupe sa par stotina učesnika. Da se okupe u zbor, građani nemaju adekvatno mesto, budući da su „svi javni prostori pod kontrolom Opštine, i indirektno SNS-a“, kako navodi Arsić. „I tako je od obnove Obrenovca posle poplava 2014“, neveselo dodaje. Stoga će demokratsko razmatranje nemalih problema još malo da sačeka.
Svi su oni s puno masla na glavi, tvrde upućeni, koji ih dele u dve grupe. Grčićevce, odane Miloradu Grčiću, bivšem predsedniku opštine i v. d. direktora EPS-a , i čučkovićevce, lojalne Miroslavu Čučkoviću
Tom obrenovačkom narodu što se okuplja da izrazi nezadovoljstvo, veoma imponuju smernice koje su zadali studenti (u blokadi) 9. marta, sugerišući „svi u zborove“. „Sve građanke i građani, koji su po Ustavu neopozivi nosioci suvereniteta, treba da budu uključeni u diskusiju i odlučivanje na temu aktuelne krize“, poručili su javnosti, koja je od njih i očekivala da osmisle sledeći korak.
Još su naveli da „predstavnička demokratija očigledno nije u stanju da reši višedecenijsku društveno-političku krizu naše zemlje“, budući i sama sklona korupciji, „dok model neposredne demokratije (plenumaške) za to ima dobru šansu, na osnovu njihovog iskustva“.
Zato – svi u zborove, gde se svaki glas uvažava, pa i onaj najtananiji. Povučemo li paralelu sa prethodnim vidovima prkosa, jasno je da su oni raniji bili isuviše stihijski, ali i dalje eufemistički u odnosu na nivo gneva. Pa svi obeleženi gađanjem jajima, simboličkim činom neodobravanja još iz antičkog pozorišta, samo malo prilagođenim današnjim uslovima promenom „oružja“.
Terzić na meti jajo-artiljerije
Najčešća meta ove godine bio je gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić, tri puta ciljan počev od 19. februara, kada se održavala sednica lokalnog parlamenta. Nije narod toliko pobesneo zbog njegovog lošeg rukovođenja gradom, koliko zbog posta na Instagramu, gde je objavio krvavu šaku, sa ispruženim srednjim prstom.
Voleo je on da pojedine studente naziva ustašama (Nikolu Plemića, recimo), u pokušaju da podstakne međunacionalnu mržnju, što se nije primilo, a ovo mic po mic dovelo do upotrebe zvučnog topa. Tako su sve granice pomerene u obesmišljavanju žalosti povodom masovne smrti pod nadstrešnicom novosadske Železničke stanice.
Tabore opet objedinjuje nekadašnje pripadništvo G17+ ili Ujedinjenim regionima, zamenjeno članstvom u SNS-u, što je povuklo ekstremno bogaćenje, po svaku cenu koju plaćaju građani
Tom prvom prilikom Terzić je jedva utekao razjarenim građanima, uz pomoć policije, koju je sa sobom dovukao i nedelju kasnije, dok je obilazio selo Cvetke. Tad je njegova (možda i primorana) svita, amortizovala artiljerijsku paljbu jajima.
Selo Miločaj bilo je zatim stecište novog izliva revolta, već 4. marta, budući mesto održavanja sednice proširenog Gradskog odbora SNS Kraljevo. Tada su osim jaja pljuštale i kamenice, a da se ne zna ko je sa potonjim prvi počeo. Jer, kolonu naprednjaka pratila je povorka maskiranih huligana, sa palicama i kamenjem u rukama. Žandarmerija je sprečila krvavi rasplet, ali ne i pogodak Terzića jajetom u glavu.
Šta će Ničić sa Ziđinom?
U februaru, tačnije, 25. prošlog meseca, digli su se i građani Zaječara, u pokušaju da blokiraju rad lokalne Skupštine. Na ulazu ih je sačekao kordon policije, u punoj ratnoj opremi, i sa „nečijom“ dozvolom da se na demonstrante obruši suzavcem. Mnogi od naprednjačkih odbornika uplašili su se reakcije naroda, te je kvorum izostao, a sednica pomerena za 5. mart.
Ni tada Zaječarci nisu saznali šta se njihov gradonačelnik Boško Ničić dogovarao sa kineskom kompanijom Ziđin, delom i svojom „krivicom“. Naime, opet su blokirali zgradu Opštine, ovaj put je ciljajući i zgužvanim papirima, a ne samo jajima.
Ni Bogatić nije ćutao, već se 7. februara oglasio protiv iskopavanja litijuma i bora, odnosno, Nacrta prostornog plana opštine do 2035, o kome je trebalo da se sprovede javna rasprava. Znajući da bi pakleni plan uništio oko 200.000 hektara plodnih oranica, prvi su se pobunili poljoprivrednici, okruživši zgradu Opštine traktorima. I ponovo je neko jaje poletelo.
Slično se desilo i u Rači, mesec dana kasnije. Tada su opet demonstrirali poljoprivrednici, nezadovoljni zbog povećanja opštinskog poreza na imovinu za 60 odsto. I nisu pomogla obećanja predsednika opštine Branka Radosavljevića, usmerena na direktne subvencije pobunjenima i popravku lokalnih puteva. Jaja su u ovoj prilici izostala, jer seljaci bolje znaju njihovu cenu od odbeglog (bivšeg) ministra energetike Tomislava Momirovića.
Kako studenti „trpe sve veći pritisak što više pritiskaju institucije“, po njihovim rečima, tako jača veza između njih i naroda, u kojoj se mahom oni slušaju. To ide dotle da se može obistiniti krilatica – samo sloga Srbina spasava – dosad prisutna samo na srpskom grbu (u vidu četiri ocila). Ili će se iz svega, idealistički gledano, izroditi novi svetski poredak, suprotan predviđanjima Orvela i Hakslija, neki pun empatije. A što se tiče obrenovačkih lokalnih funkcionera, utehu su našli kod predsednika Srbije, koji ih je pozvao da im vida rane – od jaja.
