U Evropskoj uniji raste nezadovoljstvo napretkom evrointegracija Srbije, kao i odnosom zvaničnog Beograda prema situaciji unutar zemlje, pa se u Briselu sve više govori o mogućem uskraćivanju podrške režimu okupljenom oko Srpske napredne stranke, tvrde za Radar poverljivi izvori.
Lideri članica EU i dalje nisu raspoloženi da otvoreno negoduju zbog ponašanja vlasti Srbije, ali to ne znači da se stav zapadnih partnera prema njoj ne menja. Koalicija koju predvodi SNS, a zapravo predsednik Aleksandar Vučić, verovatno ne bi morala previše da brine da u poslednje vreme sebe nije saterala u (geo)politički tesnac iz kojeg izlaznih strategija ne deluje da ima.
„Godinama unazad se govori da sedenje na više stolica dugoročno neće biti održivo, a sada ta strategija dolazi na naplatu. Vrhuška Srbije imala je nekoliko neprijatnih sastanaka, nekoliko joj tek predstoji, i jedna od poruka bila je da će, u slučaju da se situacija ne promeni, EU potražiti alternativne saradnike u zemlji koja bi, kao najveća ekonomija na Zapadnom Balkanu, trebalo da bude predvodnik evrointegracija u regionu“, kaže naš izvor.
Garancije, ludom radovanje
Susret evropske komesarke za proširenje Marte Kos i predsednika Vučića dobio je medijski rezime tek 29. marta, nekoliko dana nakon sastanka, kada je slovenačka političarka rekla da su zahtevi studenata i demonstranata istovetni očekivanjima koje Evropska komisija ima od Srbije. Saopštila je i da joj je Vučić dao garancije da će članovi Saveta REM-a biti izabrani u roku od tri do četiri nedelje, kao i da će doći do reforme Zakona o biračkom spisku i dva medijska zakona, što bi predstavljalo tek preduslov za izlazak iz najdublje društveno-političke krize još od pada Slobodana Miloševića.
Obećanja do danas nisu ispunjena, niti se na tome ozbiljnije radilo. Prema rečima Bojane Selaković, koordinatorke Nacionalnog konventa o EU, izjave komesarke pre su bile test iskrenosti nego najava stvarnog napretka.
„Probijanje roka nije iznenađenje, već praksa. Uverili smo se mnogo puta tokom prethodnih deset godina da se reformske aktivnosti u Srbiji sprovode ne zato što su nužne za građane, već samo ako su neizbežne za održavanje na vlasti. Spor tempo reformi i oklevanje u usklađivanju s evropskom spoljnom politikom vlast nadoknađuje bilateralnim transakcijama koje se plasiraju kao `geopolitička autonomija‘ – od litijuma, preko kupovine jednog i prodaje drugog oružja, do selektivnih energetskih dogovora. Ove kompenzacije možda zadovoljavaju neke tehničke ili industrijske interese unutar EU, ali sve češće nailaze na otpor, kako među poslanicima Evropskog parlamenta, tako i u pojedinim državama članicama koje jasno prepoznaju da se evropska tišina koristi za unutrašnju represiju i spoljnopolitičku igru s autoritarnim režimima“, kaže Selaković za Radar.
Kos je uoči nove posete, viđene za kraj aprila, ukazala da prati situaciju u Srbiji, a iskazala je i zabrinutost zbog krivične prijave protiv rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića. Sigurno će komentarisati i činjenicu da garancije predsednika Srbije ipak nisu mnogo vredele.
Krajem prošlog meseca, tačnije 25. marta, Vučić se sastao i s predsednicom EK Ursulom fon der Lajen i predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom. Košta je takođe najavio posetu Zapadnom Balkanu sredinom maja, dakle nakon drugog najavljenog sastanka Vučića i Marte Kos. Prema našim izvorima, tom prilikom je predsedniku Srbije rekao da će, u slučaju da se situacija u zemlji ne promeni, Brisel tražiti druge sagovornike u Beogradu.
Pomalo neočekivano, susret sa Ursulom fon der Lajen i Koštom nije bio zaključen zajedničkom pres-konferencijom, a dvoje briselskih diplomata su u odvojenim saopštenjima potcrtali da je budućnost Srbije u EU, ali da moraju da joj prethode „vidljivi rezultati“ u borbi protiv korupcije, osnaživanju vladavine prava i medijskih sloboda. „Period evropskog zamora od proširenja je gotov“, nadovezala se Kos i zaključila da su sada potrebni konkretni pomaci.
Međutim, da li je zvanični Beograd svojim neispunjavanjem zahteva na neki način ozvaničio svoj zamor od evrointegracija?
Internacionalizacija krize
Odgovor na pitanje valja potražiti drugde – u činjenici da su srpske vlasti definitivno umorne od protesta koji su uzdrmali korumpiranu stabilokratiju. Mandatar Đuro Macut oformio je novu Vladu Srbije čiji novi članovi, ministar prosvete Dejan Vuk Stanković i ministar informisanja Boris Bratina, kao da najavljuju jačanje represije nad najneposlušnijim delom društva Srbije, akademskom zajednicom i profesionalnim medijima. Nema sumnje da bi, da nad Nemanjinom 11 i Andrićevim vencem ne lebdi „bauk“ evrointegracija, ta represija do sada pokazala svoje najružnije lice.
Dok se u Srbiji još većalo o mogućnostima prevremenih izbora, ekspertskih i prelaznih vlada, rekonstrukcija na osnovu postojeće skupštinske većine… studenti-biciklisti uputili su se ka srcu Evrope.
„Tura do Strazbura i blokada RTS-a s jedne strane, a s druge nova vlada i stara praksa, represija, cinizam i politička gluma. Studenti su, međutim, odlučili da ne čekaju poziv iz Dnevnika u 19:30, već da krenu tamo gde se o pravdi još ponešto veruje, u Strazbur. Biciklom. Jer šta je još ostalo kada ni država, ni mediji ni institucije više ne funkcionišu“, kaže za Radar Nemanja Todorović Štiplija, direktor Centra savremene politike i portala European Western Balkans, i dodaje da je geopolitički značaj neobičnog puta ipak veći od puke simbolike.
Da nad Nemanjinom 11 i Andrićevim vencem ne lebdi „bauk evrointegracija“, nema sumnje da bi represija nad akademskom zajednicom i medijima do sada pokazala svoje najružnije lice
Susreti s lokalnim političarima i medijima su uživo pokazali da je energija protesta živa i da nadilazi granice Srbije. Srpske vlasti su, pomalo paradoksalno, same proizvele internacionalizaciju krize, koja je usledila nakon stampeda usred 15 minuta tišine na protestu 15. marta.
„Evropske institucije razumeju da protesti nisu nasilni, ali ono što još uvek ne vide dovoljno jasno jeste ono čega nema u medijima. Tiha represija, obračuni bez suzavca, ali s posledicama – uskraćene plate, neformalne zabrane, pritisci na akademsku zajednicu, pretnje… tu nastupa civilno društvo da govori tamo gde drugi ćute, i da dokumentuje ono što vlasti pokušavaju da sakriju“, zaključuje naš sagovornik.
Maj napetiji od marta
Izvori Radara tvrde i da je predsednik Srbije na dosadašnjim sastancima s evropskim zvaničnicima delovao donekle neinformisano o situaciji u zemlji i da nije znao da pojedine obaveze nisu ispunjene, poput one o koracima pristupanja Srbije Jedinstvenom području za plaćanje u evrima (SEPA). Ako se tokom sledećih susreta bude iznenadio što i reforme izbornih i medijskih legislativa stoje u mestu, o izboru za članove REM-a da i ne govorimo, jedini iznenađeniji biće građani Srbije.
Izvori Radara tvrde da je predsednik Srbije na dosadašnjim sastancima s evropskim zvaničnicima delovao donekle neinformisano o situaciji u zemlji i da nije znao da pojedine obaveze nisu ispunjene
Maj će po svoj prilici biti stresan mesec za srpsko rukovodstvo, makar koliko i mart, pošto se osim Košte i Marte Kos u Beogradu očekuje i Kaja Kalas, visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku. Znakovito je da tokom prve turneje po zemljama Zapadnog Balkana nije posetila samo Beograd i Prištinu.
„Njena poseta dolazi u trenutku kada su i Srbija i Kosovo u dubokim političkim krizama, a dijalog potpuno obesmišljen. Kalas može doneti novi zamajac, ali samo ako EU konačno pređe iz faze `izražavanja zabrinutosti` u fazu konkretne političke akcije. U suprotnom, vakuum će popuniti sile koje ne dele evropske vrednosti, među kojima se sada nalaze i SAD“, kaže Selaković.
Maj će po svoj prilici biti stresan mesec za srpsko rukovodstvo, makar koliko i mart, pošto se osim Košte i Marte Kos u Beogradu očekuje i Kaja Kalas, visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku
Objavljivanje upitnog izveštaja FSB-a koji je zaključio isto što i Bezbednosno-informativna agencija – da 15. marta nije korišćeno sonično oružje, uprkos brojnim pokazateljima da jeste – kao i najavljena Vučićeva poseta Moskvi na 80. obeležavanje Dana pobede, sigurno će se naći među tačkama dnevnog reda, iako će evropske pres-službe posetu visoke predstavnice izvesno uokviriti kao protokolarnu.
„Izveštaj FSB-a verovatno nije ubedio ni autora samog izveštaja, a kamoli evropske institucije. Kada jedan režim, članica Saveta Evrope i kandidat za EU, rešava pitanja policijske brutalnosti preko moskovskih veza, to nije greška u proceduri, to je jasna poruka Evropi, i to ona koja se u Briselu ne zaboravlja lako“, kaže Todorović Štiplija.
Selaković je saglasna s ovom procenom i napominje da, u svetlu spornog izveštaja, brinu i informacije o masovnoj i ekspresnoj dodeli državljanstva Srbije ruskim obaveštajcima i oligarsima. Procenjuje da Srbija još nije bezbednosni rizik, ali da uz ovakav kurs i bez jasne reakcije EU to lako može postati.
Poseta Kaje Kalas može doneti novi zamajac, ali samo ako EU konačno pređe iz faze „izražavanja zabrinutosti“ u fazu konkretne političke akcije. U suprotnom, vakuum će popuniti sile koje ne dele evropske vrednosti, među kojima se sada nalaze i SAD
Bojana Selaković
I, dok naša sagovornica u Vučićevoj najavi da će 9. maja posetiti Moskvu vidi poznati geopolitički teatar – ritualno podgrevanje spekulacija za kojim sledi odustajanje od puta, uz veliki publicitet – Todorović Štiplija napominje da dosadašnje reakcije EU nimalo nisu rutinske.
Ne samo u slučaju Vučića, doduše, već i Viktora Orbana i Roberta Fica, premijera Mađarske i Slovačke, čije je prisustvo na paradi takođe najavljeno. U slučaju Srbije kao kandidatkinje za članstvo u EU, generalni sekretar estonskog ministarstva spoljnih poslova Jonatan Vseviov bio je jasan – „odluke dolaze uz cenu“, rekao je, a naša će verovatno biti blokiranje pristupnih pregovora. Todorović Štiplija napominje da ni sporna poseta ne predstavlja izolovani incident – Srbija godinama odbija da se uskladi s restriktivnim merama prema Rusiji, i, koliko god pokušavala da kompenzuje tobožnju neutralnost polujavnim pomaganjem Ukrajini, takve transakcije ipak ne mogu da zamene obuhvatnu geopolitičku orijentaciju.
Slučajno ili ne, uprkos ratifikovanim aktima, Srbiji do zaključenja ovog broja i dalje nije uplaćeno 111 miliona evra, koliko iznosi prva tranša pomoći koju predviđa Plan rasta za Zapadni Balkan.
Pomešani signali
Naročit trn u oku Brisela predstavlja činjenica da su pojedini srpski zvaničnici manje ili više otvoreno karakterisali šestomesečne studentske i građanske proteste u Srbiji kao „obojenu revoluciju“ koju pomaže EU, uz zahteve da se uskrati pomoć civilnom društvu u Srbiji, kao i profesionalnim medijima. Istini za volju, taj narativ prethodi padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu – treba se setiti da je Vučić još u decembru 2023. godine, nakon građanskog nezadovoljstva zbog neregularnih izbora, indirektno optužio Nemačku da se meša u unutrašnja pitanja Srbije.
Izveštaj FSB-a verovatno nije ubedio ni autora samog izveštaja, a kamoli evropske institucije. Kada članica Saveta Evrope i kandidat za EU rešava pitanja policijske brutalnosti preko moskovskih veza, to nije greška u proceduri, to je jasna poruka Evropi koja se u Briselu ne zaboravlja lako
Nemanja Todorović Štiplija
Treba reći i da je generalni direktor za susedstvo i pregovore o proširenju EK, Holanđanin Gert Jan Kopman, izjavio da „EU neće prihvatiti ni podržati nasilnu promenu vlasti u Srbiji“, ali ne bez napomene da je ova izjava iz januara 2025. godine. Mnogo toga se u međuvremenu promenilo, pre svega distanciranje Trampove administracije od Evrope, što je dovelo do konsolidacije EU i jasnijeg definisanja prevashodno bezbednosnih i sigurnosnih politika. U takvoj situaciji, Srbija se bliži izboru u kojem će odluke Brisela biti važnije od saopštenja Emanuela Žiofrea, šefa delegacije EU u Srbiji.
Stabilnost je u trusnim vremenima na ceni, a SNS ju je obezbeđivao. Međutim, ako cena postane previsoka – ako obuhvati suzbijanje sloboda, recimo, ili sistemsku represiju – nestaće i stabilnosti, a to već nikome ne odgovara, ni u regionu, ni u ostatku Evrope, pa makar Srbija i sto puta ležala na litijumu.
