Po svemu sudeći ministar policije Ivica Dačić ne samo da nema nameru da obavesti javnost kako je u Srbiju ušao i zašto nije zadržan na granici Faton Hajrizi, koji je ubio policajca u Loznici, već nema pojma ni kako se to dogodilo. MUP i BIA jednostavno nisu stigli da se bave nevažnim kriminalcem koji je pobegao iz zatvora na Kosovu, gde je služio kaznu zbog ubistva, ranjavanja policajca i pljačke, jer se nije oglasio ni na jednoj društvenoj mreži objavom iz koje bi se moglo naslutiti da nije fan aktuelne vlasti. A na spisak nepodobnih, bar kako su nam objasnili Dačić i bivši šef BIA Aleksandar Vulin, ne stiže se zbog tričarija poput trgovine drogom, ljudima ili ubistava, već mnogo opasnije kategorije – javnog priznanja da niste obožavalac Aleksandra Vučića, svakog njegovog rođaka, kuma, prijatelja, projekta ili monologa.
Recimo, kada Severina Vučković odbije da radi šou na Una TV koja je u suvlasništvu Igora Dodika i izjavi da ne želi da učestvuje u nečemu što ima veze „s osobom koja vrijeđa žene na najgori način i koja ne priznaje da je u Srebrenici počinjen genocid“, ona izbija u top 10 lica za koje je zainteresovana ne samo pogranična policija već i cela vlada. A kada ta ista Severina ipak pokuša da uđe u Srbiju pa je na više od četiri sata liše slobode da bi saznali šta misli o litijumu (bez njene dozvole verovatno Rio Tinto nikada ne bi kopao) ili Jasenovcu, koji se odigrao pre njenog rođenja, unižena Vučićeva sujeta dobije adekvatan melem u činjenici da raspolaže naoružanom silom koja će maltretirati lepu i uspešnu ženu samo zato što ga ne doživljava kao velikog vođu, već nekog ko je zajahao na vlast.
Međutim, time i građani Srbije nešto dobijaju – saznanje da režim pravi spiskove nepodobnih ljudi koji im služe kao alatka u izgradnji kulta predsednikove ličnosti. Nezahvalni zadatak da prizna da tako nešto postoji u zemlji koja bar na papiru figurira kao kandidat za ulazak u EU, na sebe je preuzeo Vulin uz apsolutnu aboliciju Vučića („niti je pitan, niti je trebalo da bude pitan“) i tvrdnju da se radi o njegovom ličnom projektu na kom je predano i po „svojoj ličnoj savesti“ radio kao ministar unutrašnjih poslova i direktor BIA. Ali ne predano koliko je trebalo, odmah je dodatno pojasnio, jer mu je žao što se nije više posvetio tim spiskovima sad kada vidi „koliko ološa je nepravedno zaboravljeno“.
Jasno je da spiskovi postoje i da će postojati dok je ove vlasti, baš kao što je jasno i da je Dačić lagao kada je izjavio da se na njima nalaze samo strani državljani
Sve što je izjavio je apsolutno nezakonito, složno su reagovali pravnici, jer kao ministar policije nije imao ovlašćenja, a na čelu BIA se ne radi samostalno i „po ličnoj savesti“. Advokat Goran Stupar je pozvao nadležne organe da utvrde da li je sačinjavajući takve spiskove „učinjeno krivično delo zloupotrebe službenog položaja“, a Forum za bezbednost i demokratiju je saopštio da očekuje da premijer predloži Narodnoj skupštini da razreši Vulina sa mesta potpredsednika Vlade – ukoliko sam ne podnese ostavku na to mesto nakon ovog samoinicijativnog ‘preuzimanja odgovornosti’ za ozbiljnu štetu koju je naneo zemlji i međunarodnoj reputaciji Aleksandra Vučića“.
Nema sumnje da su ovi predlozi baš zabavili i nadležne organe i premijera i „oštećenog“ Vučića, ako imamo u vidu da je Vulin gotovo identičnim rečima još u januaru potvrdio da je takve spiskove pravio i da granična policija postupa po njima. Svoj patriotski rad je objasnio na primeru zabrane ulaska pevačici Selmi Bajrami, jer onaj kome je „Velika Albanija ponos, Srbija ne treba da bude tezga“, a potom je precizirao: „Dok sam služio Srbiji kao direktor BIA izdao sam jedan broj naredbi koje se odnose na sve one koji gaze dostojanstvo Srbije i našeg naroda. Ne znam koje naredbe su ostale na snazi, ali najbolje da izdajnici i oni koji misle da se može nekažnjeno pljuvati po Srbiji to sami provere.“
Mnogi su do tog trenutka već i proverili imajući u vidu da im je ulazak u Srbiju uskraćen iako ni po kojem osnovu nisu mogli da predstavljaju bezbednosnu pretnju (formulacija koja vlastima zakonski omogućava da uskrate ulazak kome god hoće). Recimo, glumcu i književniku Feđi Štukanu je dva puta zabranjeno da uđe u Srbiju nakon što je priveden na Aerodromu „Nikola Tesla“, a potom i deportovan pre nego što je stigao da ugrozi bezbednost svojim učešćem na festivalu Krokodil. Torturu u trajanju od osam sati je doživeo i Roman Perl, rusko-izraelski slobodni novinar, a gostoprimstvo je uskraćeno i crnogorskom ambasadoru Tarzanu Miloševiću, hrvatskom diplomati Hrvoju Šnajderu, kao i bivšoj crnogorskoj ministarki evropskih integracija Jovani Marović. Sve njih je Vulin stavio na svoj spisak, pa ga je prozvani premijer Vučević ipak nakon toga postavio za potpredsednika Vlade, tako da ne postoji nijedan razlog da ga sada razreši, jer je činio ono što ga je verovatno i kvalifikovalo za tu funkciju.
Briga za ološ kao bezbednosni problem
Nažalost, Vulin je tim skandaloznim istupima ipak pokazao malo više pravnog znanja od Dačića i Vučića. U pokušaju da objasni da to jeste „bezbednosni problem“, izjavio je da je brinuo za sigurnost tog „ološa“ kome bi građani Srbije presudili, pa im nije dozvolio da uđu da ne bi traćio resurse na njihovu zaštitu. Bar nije pominjao zabranjeni verbalni delikt već dozvoljen bezbednosni osnov.
„Spiskova je bilo i biće, a cilj je da se država zaštiti i da se ne blati“, rekao je Dačić i dodao: „Ponavljam, u Srbiji nema nikakvih spiskova verbalnih delikata za domaće državljane, samo za strance! Ali već danas će ova dva imena sa njega biti skinuta. Jedno je Severina i još jedna pevačica… I sam predsednik Vučić je rekao da je to glupo, pa će biti skinuto.“
Torturu u trajanju od osam sati je doživeo i Roman Perl, rusko-izraelski slobodni novinar, a gostoprimstvo je uskraćeno i crnogorskom ambasadoru Tarzanu Miloševiću, hrvatskom diplomati Hrvoju Šnajderu, kao i bivšoj crnogorskoj ministarki evropskih integracija Jovani Marović
Dakle, ministar policije tvrdi da spiskovi za verbalni delikt postoje, a najbolji student prava ga savetuje da sa njega izbriše pevačice, što znači da Feđa Štukan ostaje na njemu. Uz „pojašnjenje“ šta su ti spiskovi, građani su od vlasti dobili i besplatnu lekciju iz patriotizma. Istu frazu su ponavljali svi naprednjaci, ali je najsažetiji bio Vladimir Đukanović: „Za ovu srbomrziteljku cmizdrite? A za Berića (srpskog advokata koji je uhapšen u Hrvatskoj zbog pevanja četničkih pesama) ni glas da kažete. Sram vas bilo!“
Zanimljiva tvrdnja imajući u vidu da ni Đukanović ni bilo ko iz vlast nije reč rekao nakon fizičkog napada na srpskog novinara Vuka Cvijića ili zbog hapšenja na desetine srpskih ekoloških aktivista. Pre bi se reklo da kada Vučić besno napadne iz sigurnosti Pinkovog studija i poruči da „Berićev život nije važan, ali da hajka krene čim dirnete nekog drugog, jer hoće da mrzimo svoju zemlju“, ne govori o nacionalnoj već o političkoj pripadnosti Srba koji su zaslužili zaštitu države. Ona se ne odnosi na aktivistkinju za ženska prava Milicu Ranđelović koju je policija zaustavila na aerodromu prilikom odlaska na odmor, ispitivala satima, a zatim vratila u Novi Sad gde joj je pretresla stan. Ne odnosi se ni na Sofiju Todorović koja je nakon što je zvanično ukinuta fantomska lista, zadržana na aerodromu kada je putovala u nemački grad Ahen da bi primila nagradu u ime Inicijative mladih za ljudska prava.
Da je to greška, Vulin je potvrdio sledećim rečima: „Sofija Todorović nije bila ni na jednom spisku za pojačanu kontrolu i zadržavanje. To je još jedna činjenica koja govori koliko izdajnika i ološa nije obuhvaćeno merama državnih organa i razlog što smatram da se nisam dovoljno posvetio takvim licima.“ Dakle, rekao je sve gadosti koje je mogao, ali je nekako propustio nacionalnu odrednicu koju Vlada u kojoj je toliko voli, pa smo ostali uskraćeni za formulaciju „srpski ološ“.
Jasno je da spiskovi postoje i da će postojati dok je ove vlasti, baš kao što je jasno i da je Dačić lagao naciju kada je izjavio da se na njima nalaze samo strani državljani. Ono što nije jasno je zbog čega je teror na osnovu njih poslednjih dana dobio na ubrzanju?
„Sve su to znaci slabosti režima koji se plaši pisaca, pevačica i aktivista. Ali su to i znaci bolesti, jer to nije samo uskraćivanje sloboda nego sladostrasno maltretiranje. To više nije samo politika, to je psihologija“
Dubravka Stojanović
„To je znak prelaska autoritarnog režima u diktaturu. Opsesija i najveća sreća diktatora i njihovih saradnika je da muče ljude, a spiskovi, izbacivanja, zabrane kretanja ili hapšenja su razni oblici te torture. Verbalni delikt je bio skandalozan, ali je bio propisan zakonom i znalo se šta to znači i koje su posledice, a ovo je čisto divljanje koje ne samo što je suprotno Ustavu i zakonima, nego je potpuno nepredvidivo. Ne znate ko je na kom spisku, ko će biti zadržan, ko priveden, ko pušten, kada, zašto… Koliko god je verbalni delikt bio užasan, ovo je bolesno jer je čisto iživljavanje. U tome i jeste moć jer se igrate sa ljudima, hoćete da širite strah jer niko ne zna kako ce proći. Muče Sofiju Todorović već ne zna se koji put na aerodromu, pa se baš pitam da li će doći dan da nam zabrane da se vratimo u zemlju? Sve su to znaci slabosti režima koji se plaši pisaca, pevačica i aktivista. Ali su to i znaci bolesti, jer to nije samo uskraćivanje sloboda nego sladostrasno maltretiranje. To više nije samo politika, to je psihologija“, kaže za Radar istoričarka Dubravka Stojanović.
I stvarno, ako pogledamo unazad videćemo da je takva vrsta odmazde do sada bila rezervisana mahom za političare. Jedan od primera je kada su Zdravku Ponošu oduzeta dokumenta na granici i kada je zajedno sa porodicom zadržan bez ikakve osnove, ali je daleko drastičniji tortura koju je Rada Trajković doživela više puta, sve dok se „zadržavanje“ na hladnoći nije proteglo na 24 sata iako je bila bez insulinske terapije, zbog čega je završila u bolnici. A poruka koja se poslednjih dana šalje ide u prilog tome da bi sličan tretman mogao da doživi neko ko je, recimo, išao ulicom i slučajno pogledao u protestante protiv litijuma, a pritom ih nije opsovao.
