Možda se izbori zakazani za nedelju pred nama ne mogu kandidovati za top-listu najvažnijih glasanja održanih u postsocijalističkoj Srbiji, ali već sada briljiraju u kategorijama najkonfuznijih, najparadoksalnijih i za birače najnejasnijih.
Čak i sama informacija o održavanju izbora sadrži nejasnoću: prema podacima Republičke izborne komisije, glasaće se u 67 gradova i opština i 23 gradske opštine u Srbiji. Reč je o onim lokalnim samoupravama u kojima u decembru nije bilo glasanja, osim Beograda, gde se, na gradskom nivou, izbori ponavljaju – prema zvaničnoj verziji, zbog toga što nije bilo moguće formirati vlast. A zašto se u decembru glasalo u onih 65 samouprava, gde su dotadašnji čelnici sinhronizovano podneli ostavke, nikada nije uverljivo objašnjeno.
Problemi primećeni, ali su ostali isti
Jasno je, doduše, o čemu je reč, čak i bez čuvenog objašnjenja Milana Stamatovića, predsednika opštine Čajetina: suočeni s padom rejtinga naprednjaci su uoči decembarskih izbora jednostavno podelili Srbiju, kako bi olakšali migracije birača, kao jedan od brojnih vidova izbornog inženjeringa koji koriste da bi zadržali neograničenu moć.
I ništa se tu, suštinski, nije promenilo od decembra do danas, uprkos internacionalizaciji problema izborne krađe. Pravljenjem velike koalicije, u koju su usisani i socijalisti, i radikali i zavetnici, ali i ponovljenom primenom mnogobrojnih manipulacija, naprednjaci praktično pokazuju da, čak ni nakon podele opozicije i odustajanja jednog njenog dela od učešća na beogradskim i još ponekim izborima, sa podrškom birača ne stoje baš onako kako bi želeli.
Istovremeno, daju nam na znanje da povlačenje sa bilo kog nivoa vlasti ne dolazi u obzir, bez obzira na cenu: ako je, za svrhu unutrašnje kampanje i priče o „lideru slobodnog sveta“ i njegovoj velikoj (isfabrikovanoj) pobedi nad moćnim Zapadom, potrebno da se i sam Aleksandar Vučić pred očima celog sveta izblamira nepriličnim ponašanjem na sednici Generalne skupštine UN – može i to.
Na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, u periodu od 3. aprila do 19. maja, postojala je gotovo apsolutna dominacija predstavnika vlasti, sa prosečnom zastupljenošću od 93 odsto u centralnim vestima
Neprijatni prizor gotovo uplakanog predsednika i razdragane savetnice koja ga snima deluje kao savršena ilustracija onoga što se događa – svesni količine nagomilanih problema i neuverljivosti obećanja da će ih rešiti, usled bujanja vesti o koruptivnim poslovima, naprednjaci su potisnuli lokalne teme iz lokalnih izbora i pristupili teškoj dramatizaciji pitanja nacionalnog opstanka, sa efektom homogenizacije biračkog tela oko „neustrašivog“ lidera. Doskorašnji gradonačelnik Beograda i kandidat SNS za tu funkciju, Aleksandar Šapić, rekao je, čak, da je „neumesno“ pričati o gradskim temama – koje su mu u opisu radnog mesta za koje je plaćen i želi da to bude i ubuduće.
U podeljenoj realnosti u kojoj živimo, uspela je vlast i da spremi teren da deo javnosti ubedi da je „opoziciji pred izbore dala sve“, pre svega zakonskim izmenama kojima je onemogućeno glasanje na novom mestu boravišta za one koji su ga promenili od jula prošle godine. A zapravo, kako se navodi i u najnovijem izveštaju Crte, suštinska kontrola primene tog člana Zakona o jedinstvenom biračkom spisku je onemogućena.
Stvarno stanje i posle (prekinutog) međustranačkog dijaloga je takvo da, uprkos opasnosti da time demorališe birače i podgreva pitanje o opravdanosti učešća na izborima, i opozicija mora da prizna da izborni uslovi od decembra do danas nisu popravljeni. Naprotiv.
Radomir Lazović, kopredsednik Zeleno-levog fronta, recimo, rekao je da ima „ozbiljne sumnje u to što se dešava“ u vezi sa primenom novousvojenih zakonskih odredaba čiji je cilj bio sprečavanje selidbe naprednjačkih sigurnih glasova iz opština i gradova u kojima se ne održavaju izbori, u one u kojima se glasa. „Karta na koju igramo je OEBS i ODIHR. Što se nas tiče, mi smo spremni da im se suprotstavimo i da uključimo međunarodnu zajednicu“, rekao je Lazović u ponedeljak.
Materijala za žalbe i pre izbornog dana ima više nego dovoljno – osim poziva za glasanje kojim se krše novousvojene zakonske odredbe, pojavila su se i svedočenja o pritiscima na birače, ali i pretnje izbornim učesnicima (najozbiljnije su upućene Đorđu Stankoviću, kandidatu koalicije Biramo za gradonačelnika Niša).
„Ostaje dugoročna zabrinutost zbog moguće kupovine glasova i pritisaka na zaposlene u javnom sektoru“, navodi se i u prvom izveštaju posmatračke misije ODIHR za period od 30. aprila do 14. maja, odnosno pre pojave snimka obraćanja Milana Stamatovića svojim sagovornicima u kome upravo o tome govori. I od koga čajetinski „večni“ vladar, nekad opozicionar, sada saradnik SNS-a, pokušava da se opere.
Čak i bez slikovitih primera zloupotrebe medija u cilju satanizovanja opozicije, i „suva“ statistika govori o nepravednim medijskim uslovima u kojima se izbori održavaju. Prema monitoringu Crte, kojim je obuhvaćeno više od 2.750 minuta centralnih vesti televizija RTS 1, TV Pink, TV Prva, TV Happy i TV B92 u periodu od 3. aprila do 19. maja, postojala je gotovo apsolutna dominacija predstavnika vlasti, sa prosečnom zastupljenošću od 93 odsto. Opozicija je bila prisutna sa samo 7 odsto. O funkcionerskoj kampanji, hibernaciji nezavisnih i regulatornih tela, da ne govorimo.
I sve bi to, veruju u opozicionim strankama koje izlaze na izbore, trebalo da nadoknadi veliki odziv građana. Tome, međutim, ne doprinosi činjenica da je, čak i za građane koji su uvereni da je izborna borba apsolutno neophodna, teže nego ikad snaći se u haotičnoj izbornoj ponudi.
Pravilo, jednostavno, ne postoji: stranke koje su odbile da učestvuju na beogradskim izborima – za koje se u delu javnosti verovalo da su najvažniji i da bi mogli označiti početak pada naprednjačke vlasti – ipak učestvuju na izborima u drugim opštinama i gradovima. Ponekad i u koaliciji sa strankama koje se zalažu za učešće na svim izborima, sa kojim se, inače, javno prepucavaju oko te odluke (iako se pokazalo da neki „bojkotaši“ imaju više izbornih lista od nekih zagovornika izlaska na izbore).
Pravljenjem velike koalicije i primenom mnogobrojnih manipulacija naprednjaci pokazuju da, čak ni nakon podele opozicije, sa podrškom birača ne stoje onako kako bi želeli
U Novom Sadu je, tako, napravljena zajednička lista svih stranaka članica počivše koalicije Srbija protiv nasilja, ali i stranaka članica koalicije Nada (Novi DSS i POKS), pokreta Buđenje i Lige socijaldemokrata Vojvodine. Za glasove se tamo bori i pokret Kreni-promeni Save Manojlovića, a Branimir Nestorović, čijem pokretu Mi – snaga naroda je odbijena lista, najavio je da će dati podršku „jednoj opozicionoj listi“ koju, do odlaska ovog Radara u štampu, ipak nije imenovao (spekulisalo se da je reč o pokretu Kreni-promeni). Ni tamo, međutim, biračima neće biti lako da se snađu među 14 prijavljenih lista – „veliko ujedinjenje“ nije obeshrabrilo manje igrače, među kojima, sumnja se, ima i „fantomskih“, zahvalnih nekoj ruci iz senke za pomoć u skupljanju izbornih potpisa neophodnih za predaju liste.
Prilično široko okupljanje desilo se i u Valjevu, gde je dosadašnju koaliciju Srbija protiv nasilja ojačao Novi DSS pa se zajedno zovu „Svanuće – Ujedinjeno Valjevo može“. Manojlovićevog pokreta među sedam tamošnjih izbornih učesnika nema, ali postoji grupa građana „Ujedinjena patriotska opozicija Valjevo – za kralja i otadžbinu Branimir Nestorović“, koalicija Narodna stranka – Dveri i lokalne grupe građana.
U Nišu, u kome naprednjaci deluju toliko načeto da su morali da se odreknu dosadašnje gradonačelnice i celog njenog tima, kojih nema na izbornoj listi, međutim, nema velike koalicije kao u Novom Sadu i Valjevu. Tamo Stranka slobode i pravde ne izlazi na izbore, ali je, osim koalicije Biramo, među 11 predatih lista i grupa građana koju predvodi poznati lekar Dragan Milić, kao i Kreni-promeni sa svojim kandidatima.
Iako SSP, stranka Srce i koalicija Nada nisu, ni posle brojnih poziva kolega, odustale od odluke da ne učestvuju na beogradskim izborima, listići koje će stanovnici glavnog grada dobiti na biralištima biće „bogati“: među 14 prijavljenih lista, osim velike koalicije vlasti, koalicije Biramo, Nestorovićevog pokreta, debitantskog Kreni-promeni, našle su se i manjinske stranke ali i liste poznatih organizacija koje su se već „olupavale“ o cenzus, što je stvorilo sumnju u način na koji su prikupili potpise.
Tvoje liste zvuče poznato, ali…
Najspektakularnije će, ipak, izgledati glasački listići za beogradske opštine – u Zemunu, recimo, od ukupno devet predatih lista, ima čak njih četiri za koje se može posumnjati da su fantomske, jer im je ime očigledno smišljeno tako da zbuni birače („Dosta je bilo pljačke, korupcije i lopovluka – Radulović Milorad“,„Pokrenimo-okrenimo Zemun“, „Zemun protiv nasilja – Dragana Radivojević“ i „Mi, glas iz Zemuna“).
Posmatrano po temi prevare – liste koje nemaju veze sa Branimirom Nestorovićem i njegovim pokretom, a variraju njegovo ime, postoje na Zvezdari, Savskom vencu i Grockoj, ali i u Bačkoj Palanci. U Vojvodini je popularnije bilo kreiranje listi koje zbunjuju simpatizere koalicije Srbija protiv nasilja (liste sa varijacijama tog imena predate su u Kikindi (gde se u nazivu pominje čak i Milorad Miki Aleksić), Apatinu, Odžacima, Bačkoj Palanci, Bačkom Petrovcu…Najviše su se, izgleda, zabavljali u Staroj Pazovi, gde je predata lista koja istovremeno asocira i na bivšu i na sadašnju koaliciju – „Biram borbu protiv nasilja“.
Gledano iz Beograda, ponekad izgleda da se u drugim gradovima „svi znaju“ i da je, samim tim, informisanje građana o lokalnim temama lakše, ali to teško da važi i za mesne zajednice, a u opštinama sigurno nije slučaj. U mnogim sredinama, bez profesionalnih lokalnih medija, građani ne uspevaju lako da rastumače ko su, zapravo izborni kandidati, šta im je cilj i šta je razlog za, recimo, činjenicu da stranke članice dosadašnje koalicije Srbija protiv nasilja nastupaju na dve ili tri različite liste.
Koliko je gust mrak u kome bauljaju građani Srbije govore i televizijske ankete u kojima publika naprednjačkih mitinga govori da će na predstojećim izborima glasati za Vučića, bez prepoznavanja čak i lica smeštenih uz njega na stranačkim bilbordima koji su preplavili Srbiju. Prema nedavnom istraživanju Crte, čak 25 odsto ispitanika mislilo je, uostalom, da su u decembru održani predsednički a ne parlamentarni izbori.
