Na uobičajeno nasilje naprednjačke većine, prenebregavanje činjenice da više nemaju vladu i uvođenje u parlament ministara, koji bi trebalo da budu bivši, na način na koji se uvode visoki funkcioneri sa legitimitetom, opozicija je uzvratila dimnim bombama. U opštoj tuči su poletele i flaše, neke su udarile u glave opozicije (pogođen je poslanik ZLF Đorđe Pavićević), a na snimku se vidi kako je flaša koju je bacio poslanik SNS Žika Gojković udara u glavu poslanicu SDP Jasminu Karanac, ali je predsednica skupštine Ana Brnabić izveštavala samo o povredama naprednjačkih poslanika koje je prouzrokovala opozicija. Ceo metež je iskoristila da bi još jednom odigrala ulogu „pucajte, ja i sada držim čas“, a onda je dopunila i tezom da takve „teroriste“ (sinonim za opoziciju u SNS rečniku) „slave šiptarski mediji“, jer joj se ukazala prilika da izvređa ne samo deo svog već i ceo albanski narod.
Protivno Ustavu
Dok je sve to trajalo studenti Pravnog fakulteta u Beogradu su u društvu građana ispred Skupštine održali petnaestominutnu tišinu, a događanja unutar zgrade su ocenili kao „očekivana“. Govoreći za televiziju N1 student Jovan Popović je rekao: „Okupili smo se zbog simbolike i da bismo pokazali put kojim treba da idemo i da podsetimo sve da je ovo narodna a ne privatna Skupština. U poslednjih 12 godina vidimo da se ovde zakoni samo usvajaju i da nema nikakve diskusije i javne rasprave i da Skupština deluje kao nekakva privatna institucija. U državi u kojoj su institucije okrenute naopačke ništa od ovoga nije neočekivano. Mislim da je to prirodna reakcija“.
A kako smo do toga stigli?
Iako je Miloš Vučević još krajem januara, ako mu je verovati na reč, osetio moralnu odgovornost za događanja i premlaćivanja u zemlji i zbog toga podneo ostavku, stranački saborci su zaključili da njegov moral nije baš visoko kotiran na lestvici SNS prioriteta i da sa ostavkom može malo i da pričeka. Sve je odloženo za prvo redovno zasedanja na kome je, da se režim bar tri minuta držao zakona, trebalo da na samom početku bude konstatovana ostavka a da se tek onda nastavi sa dnevnim redom. Međutim, pravdajući se da u tom slučaju ne bi mogao da bude usvojen zakon koji se tiče četvrtog studentskog zahteva (smanjenje školarina i veća izdvajanja za rad fakulteta), vladajuća većina je smislila da Vučevićevu ostavku pomeri za kraj zasedanja.
„Ostavka premijera se odlaže umesto da sednica započne tom konstatacijom kako nalažu slovo i duh Ustava. Naravno, u tom slučaju Vlada ne bi mogla da predlaže zakone Skupštini i brani ih pred njom“
Tanasije Marinković
Kada je taj neprijatni čin odložila, vlast je odlučila i da uz taj jedan zakon vezan za studente progura još 61, uz ocenu da su baš urgentni poput onog o ukidanja viza između Srbije i Tuvala – najmanje države na svetu ako izuzmemo Vatikan ili zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća koji na usvajanje čeka od oktobra prošle godine. A da sve ne bi delovalo farsično baš onoliko koliko jeste, opoziciji je ponuđena i šargarepa – da će se na dnevnom redu naći i zahtev dela opozicije za smenu Ane Brnabić zbog „kršenja Ustava, zakona i Poslovnika o radu Skupštine Srbije“, koji je upućen još 11. decembra prošle godine. Međutim, intervencijom poslanika Milenka Jovanova, koji je ocenio da je opozicija toliko bedna da bi se on obesio da je na njenom mestu, ta tačka je na samom početku sednice odbačena.
Dakle, da bi vlast izašla studentima u susret sa četvrtim zakonom (najlakšim po nju jer samo daje pare), odlučila je da prekrši osnovni – da se zakoni poštuju a da institucije rade svoj posao. Za početak je prekršila Ustav, a potom i Zakon o Vladi u kom piše da po prestanku mandata Vlada može da vrši samo tekuće poslove, što znači da ne može da predlaže ni zakone ni druge opšte akte i propise.
„U slučaju ostavke predsednika Vlade Miloša Vučevića ništa nije kako Ustav i Zakon nalažu. Sve je izokrenuto naopačke. On 28. januara 2025. obaveštava predsednika i javnost o ostavci, ali ne podnosi ostavku Skupštini. Umesto da ona bude prethodno podneta Skupštini i konstatovana na prvoj narednoj sednici, onoj koja je bila zakazana za 29. januar, ta sednica se odlaže na neodređeno, a ostavka, po svemu sudeći, stiže tek 5. februara. Nova sednica biva zakazana za 4. mart. Ona ne samo da se ne saziva da bi se konstatovala ostavka predsednika Vlade, već Vlada predlaže novi niz zakona baš za tu sednicu. Ostavka premijera se odlaže nakon iscrpljivanja tog uvećanog dnevnog reda umesto da sednica započne konstatacijom ostavke premijera kako nalažu slovo i duh Ustava. Naravno, u tom slučaju Vlada ne bi mogla da predlaže zakone Skupštini i brani ih pred njom, što je po svemu sudeći i razlog za još jednu epizodu bacanja vladavine prava pod noge“, kaže Tanasije Marinković, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Naprednjačka logika
Naravno, SNS ima svoju pravnu logiku zašto sve to mora tako iako nije u skladu sa zakonima. I svog pravnog eksperta Milenka Jovanova koji je objasnio: „Ukoliko bismo prvo konstatovali ostavku premijera, došli bismo u situaciju da taj zahtev studenata ne može da se usvoji, a čak i kada bismo zanemarili praksu i logiku i stavili to na dnevni red, nama ne bi imao ko da kaže šta su se oni dogovarali jer je strana u pregovorima bila Vlada. Oni su hteli da razgovaraju sa Vladom, a mi bismo je na taj način isključili kao stranu u pregovorima koja jedina može da prisustvuje sednici Skupštine da saopšti i građanima i poslanicima šta je ono čemu se razgovara.“
Ovakav stav su podržali i ostali pravno edukovani naprednjaci, računajući i Anu Brnabić, pa je plasirana teza da zakoni koje predlažu ne mogu da se donose bez prisustva ministara koji će ih obrazlagati. To baš i nije tačno ako imamo u vidu da ministri nisu jedino osoblje u ministarstvima, ali je SNS zauzeo takav stav, što ih je koštalo idealne prilike da proguraju skandalozan zakon o Ekspu u trenutku dok su oči javnosti okrenute u drugom smeru. Ali kako bi ga predstavili ministri? Čak i SNS nema petlju da u Skupštinu dovede Gorana Vesića da bi obrazložio novi koruptivni i opasni projekat kojim je predviđeno da se odustane od ustaljenih procedura koje služe za otklanjanje bezbednosnih rizika na izgrađenim objektima.
„Mi smo bacali dimne bombe i nije nam bila ideja nikoga da povredimo. Ali, ukoliko se povrede dogode, to je odgovornost predsednice Skupštine jer je ona u obavezi da prekine sednicu dok se ne stvore uslovi za rad“
Jelena Jerinić
Umesto predsednice Skupštine, na početku sednice ostavku premijera i pad Vlade je konstatovao poslanik Miroslav Aleksić, što mu zakon dozvoljava, ali ne i skupštinska većina – baš kao što je izglasala da tačka koja se odnosi na studentske zahteve ne može biti jedina, nadglasala je i ostavku koju je konstatovala opozicija. Uz spin Ane Brnabić da opozicija nije glasala da se na dnevnom redu nađe zakon o visokom obrazovanju (opozicija nije glasala za dnevni red od 62 tačke koji je predložen u paketu), Milenko Jovanov je otišao korak dalje i otvoreno slagao celokupnu javnost uz tvrdnju da mu je dužnost da je obavesti o istini tvrdeći da je sve zakone koji su na dnevnom redu predložila Vlada u punom mandatu izuzev onih koji se odnose na studente.
To apsolutno nije tačno – u paketu se nalazi veći broj zakona koji su doneti 7. i 21. februara, a odnose se na nova zaduživanja Srbije kod EIB-a, Nemačke razvojne banke, Banke Intesa… Logično ako imamo u vidu da je vlast odlučila da se dodvori studentima isključivo u kešu, pa je uz smanjenje školarina ponudila i zakon o jeftinim stanovima za mlade, a vajka se da joj novca ponestaje. A uz to nikada ne propušta priliku da studentima ili bez njih obezbedi sebi još malo keša.
U poslednjih 12 godina vidimo da se ovde zakoni samo usvajaju, da nema diskusije i javne rasprave i da Skupština deluje kao nekakva privatna institucija. U državi u kojoj su institucije okrenute naopačke ništa od ovoga nije neočekivano, kaže student Jovan Popović
Međutim, ako je cilj pravna država, onda se postavlja pitanje da li je legitimno da opozicija traži usvajanje zakona o visokom obrazovanju koji je predložila Vlada u ostavci?
„Vlada u ostavci može da obavlja tekuće poslove i ne može da predlaže zakone izuzev ako su vezani za neki određeni rok ili potrebe države, a kao takav vidim zakon o visokom obrazovanju, ali ne i ostale predložene zakone. Ali ko bi bio konačni arbitar? Po meni, morao bi da se oglasi odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, ali tamo je ista većina kao i u parlamentu, tako da Milica Nikolić, koja predsedava, teško da bi otvorila to pitanje. Rešenje bi moglo da se potraži i pred Ustavnim sudom jer je na njima da procene da li su ti zakoni uopšte smeli da budu podneti i izglasani. Mi smo došli zbog studentskih zahteva i tražili smo izmenu dnevnog reda i da se glasa samo o toj jednoj tački, a predsednica Skupštine je uzvratila klasičnim spinom da ne podržavamo studente zaboravivši pritom da je ispunjavanje studentskih zahteva njihova odgovornost, odnosno odgovornost vlasti“, kaže Jelena Jerinić, poslanica ZLF.
Odgovornost predsedavajuće
U nedostatku pravnog arbitra koji bi procenio zakonitost sednice (na Ustavi sud je teško računati imajući u vidu da im ni izborna krađa nije stigla na dnevni red), vlast je nastavila sednicu sa svim zakonima koji uopšte nisu u skladu sa trenutnom situacijom u zemlji, što je dovelo do još jednog incidenta prilikom koga su korišćene dimne bombe, jaja i aktiviranje protivpožarnog alarma.
I opet – ništa. Ana Brnabić je nastavila da pritiska njoj lojalne poslanike da nastave sa radom, uz svoju omiljenu parolu da „Srbija ne sme da stane“ i uz pojašnjenje da Miloš Jovanović predstavlja „bolesni mozak opozicije“ a da je Dragan Đilas „lopuža koji predvodi rulju, koja je htela da ubije tri koleginice i nerođenu bebu“.
„Ono što se dešava u sali uvek je odgovornost predsedavajućeg, šta god radila opozicija. Mi smo bacali dimne bombe i nije nam bila ideja nikoga da povredimo. Ali, ukoliko se povrede dogode, to je odgovornost predsednice Skupštine jer je ona u obavezi da prekine sednicu dok se ne stvore uslovi za rad. Međutim, ona je u takvim okolnostima naredila svojim poslanicima da ostanu na mestima i da se nastavi kao da se ništa ne dešava. U poslovniku piše da je onaj koji predsedava dužan da odredi pauzu, ali je Ana Brnabić to odbila jer je ponovo htjela da spinuje da sve funkcioniše kako treba, a da mi hoćemo nasilje. Njima su posle toga donosili mleko da se oporave, ne znam koliko je tetrapaka uneto, nama nisu – samo nas je policija gurala“, kaže Jerinić.
Na tome se naravno neće zaustaviti jer je Vrhovno javno tužilaštvo naložilo momentalnu istragu i izdalo saopštenje da poslanike imunitet ne štiti od krivičnog progona, tako da nije teško pretpostaviti koji će biti naredni potezi vlasti.
