Meni je u sećanju ostala masa naroda koja krade sve pred sobom. Tad sam znala da nema ništa od promena da će samo gladni nastaviti tamo gde su presiti stali. Srbi ne vide ovu zemlju kao svoju ,oni je ne vole, ona je nama tuda i mi je gledamo kao plen, a svoju decu učimo da iz nje odu kad otmu šta mogu. To mi je utisak petog i svakog drugog oktobra.
Исто је било и у ПУ Стари град. Унезверено су били преплашени управо из тог разлога што су знали шта су радили. И сви су се тада извукли казне. У тим протестима сам учествовао. Своје „битке“ одвојевао и победу извојевао (наравно, не сам, већ са свим тим људима тада на улицама). Победу „предао“ у руке, испоставило се хохштаплеру и лопурди Зорану Др Ђинђићу, Чедомиру Јовановићу, и остатком банде, и туњавом Војиславу Др Коштуници. Колико је то тада било драгоцено, види се данас, и сваким даном све више, када је та слобода изгубљена. На жалост, ни два доктора наука тада нису била довољна да се успостави друштво којим владају институције, већ се наставило криминалом, само са другим именима. Поштујем данас свакога ко се бори за бољи живот, правду и перспективу. Такође, са дужним поштовањем и великим стрпљењем односим се и према том данашњем „стилу“ демонстрирања. Само, ја у томе више нити учествујем, нити ћу учествовати. Једном преварен, други пут будала. Како се ствари на политичкој сцени Србије одвијају, уверен сам да овај народ не „заслужује“ једног, већ најмање десет Вучића.
Meni je u sećanju ostala masa naroda koja krade sve pred sobom. Tad sam znala da nema ništa od promena da će samo gladni nastaviti tamo gde su presiti stali. Srbi ne vide ovu zemlju kao svoju ,oni je ne vole, ona je nama tuda i mi je gledamo kao plen, a svoju decu učimo da iz nje odu kad otmu šta mogu. To mi je utisak petog i svakog drugog oktobra.
Исто је било и у ПУ Стари град. Унезверено су били преплашени управо из тог разлога што су знали шта су радили. И сви су се тада извукли казне. У тим протестима сам учествовао. Своје „битке“ одвојевао и победу извојевао (наравно, не сам, већ са свим тим људима тада на улицама). Победу „предао“ у руке, испоставило се хохштаплеру и лопурди Зорану Др Ђинђићу, Чедомиру Јовановићу, и остатком банде, и туњавом Војиславу Др Коштуници. Колико је то тада било драгоцено, види се данас, и сваким даном све више, када је та слобода изгубљена. На жалост, ни два доктора наука тада нису била довољна да се успостави друштво којим владају институције, већ се наставило криминалом, само са другим именима. Поштујем данас свакога ко се бори за бољи живот, правду и перспективу. Такође, са дужним поштовањем и великим стрпљењем односим се и према том данашњем „стилу“ демонстрирања. Само, ја у томе више нити учествујем, нити ћу учествовати. Једном преварен, други пут будала. Како се ствари на политичкој сцени Србије одвијају, уверен сам да овај народ не „заслужује“ једног, већ најмање десет Вучића.