Vozovi koji ne saobraćaju u čitavoj zemlji tri dana usled pretnje da je u svakom postavljena bomba, studenti koje neuniformisana lica otimaju iz automobila i sa ulice i odvode u nepoznatom pravcu, policijske marice koje se u punoj brzini zaleću u okupljene građane… Ako pitate predsednika vladajućeg SNS-a Miloša Vučevića, to je slika države koja se konsolidovala nakon osam meseci pokušaja obojene revolucije. Istina, malo i dalje kuburi sa terorizmom, naravno blokaderskog a ne opisanog tipa, ali službe bezbednosti rade ozbiljan posao. Baš one službe čiji su pripadnici na vidovdanskom protestu udarali novinare i snimatelje na zadatku, nisu našli za shodno da saopšte koliko je građana povređeno tokom takvog „postupanja“ i privođenja, ukupno 77 osoba, a kako je saopštio YUCOM, više privedenih koji su u ponedeljak izvedeni pred tužioca pretrpelo je toliko ozbiljne povrede da nisu bili u stanju da iznesu svoje odbrane, zbog čega se tužilaštvo postaralo da budu sprovedeni u zdravstvene centre. Da li će to podrazumevati i pregled specijalista sudske medicine i pokretanje postupka za nečovečno postupanje, ostaje da se vidi.
Kafanski udar
Neposredan povod za Vučevićevo zadovoljstvo predstavljalo je prošlonedeljno privođenje studenta Stefana Tomića, osumnjičenog za pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja, kao i šestočlane grupe (javnosti su najpoznatiji opozicionar iz Kraljeva Ivan Matović i bivši predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić) koja je navodno u bašti restorana u Kraljevu pripremala nasilnu promenu vlasti, na čemu je čestitao svim službama redom. Na prvom mestu BIA, ali i VBA i policiji, ispustivši samo da pohvali još sebe, ali je taj propust odmah ispravila Ana Brnabić, naglasivši da će predsednik nastaviti da ima sastanke s bezbednosnim službama „kako bi se nastavio rad na identifikaciji i privođenju“ (neko ima talenat da u glavi pomnoži petocifrene brojeve, a Vučić valjda sa grupne fotografije momentalno prepozna teroriste). Na kraju je Vučević konstatovao da prikupljanje dokaza nije bilo lako, ali da pokazuje da naše službe imaju pravovremene informacije šta se sprema. A pošto su se već namučili, izgleda da nisu bili spremni da ih tek tako besplatno proslede pravosudnim organima, koji su zato prilikom određivanja pritvora morali da se oslone isključivo na tabloide.
Naime, kako je za Radar objasnio Ivan Ninić, advokat svih članova uhapšene grupe, u rešenju o policijskom zadržavanju njegovih klijenata navedeno je da je primenom posebnih dokaznih radnji BIA došla do saznanja da se šest lica sastalo 21. juna u restoranu Turist, gde su planirali da iskoriste vidovdanski protest da silom svrgnu najviše državne organe. Po zakonu, uz odobrenje Višeg suda a na osnovu obrazloženja tužioca, BIA može da sprovodi takav tajni nadzor. Međutim, kada je na red došlo određivanje pritvora i predmet došao do tužioca i sudije za prethodni postupak, doprinos BIA se više nije pominjao.
„Prema rešenju o pritvoru, postoji osnovana sumnja da su izvršili krivično delo koje im je stavljeno na teret, a na to upućuju audio-zapisi sa sastanka održanog 21. juna, koji su objavljeni na ’brojnim medijskim portalima’. Ali u spisu predmeta se ne imenuje nijedan takav portal, ne postoji nijedan audio, video ili foto zapis, čak nijedna transkribovana rečenica – ne postoji ništa u spisu! U pravu se činjenice moraju dokazati, a ovde je teret dokazivanja na javnom tužiocu. To mu je funkcija, zbog toga prima platu. Ali u ovom slučaju je optužba toliko opskurna, apstraktna i uopštena, da je po sadržini najpribližnija prosečnom tekstu iz Informera i čini se da su i tužilac i sudija svoju odluku prilagodili sadržini ‘specijalne emisije’ emitovane na šest televizija, a ne stanju u spisu predmeta“, kaže Ninić.
Reč je o emisiji nastaloj u koprodukciji Pinka, Informera, Hepija, B92, Studija B i TV Prva, u cilju da se „potpuno raskrinka pakleni plan blokadera-ekstremista za izazivanje građanskog rata“ koji podrazumeva i ubijanje „dece iz Pionirskog parka“. A sve na osnovu isečaka pomenutog razgovora u Kraljevu (recimo dogovor „zaverenika“ da, kao i na prošli protest, do Beograda putuju u koloni) u kome su razmatrali šta bi moglo da se dogodi na protestu pošto je atmosfera naoštrenija nego što je bila u martu, kao i niza potpuno fragmentiranih snimaka plenumskih diskusija sa nekoliko fakulteta, na kojima su iznošena najrazličitija mišljenja o tome kakve bi akcije mogle da se preduzmu i koji bi narativ bilo najbolje odabrati. Naravno, svaki od tih odlomaka propraćen je izrazito sugestivnim i negativnim tumačenjem u studiju, koje više ne može da iznenađuje (ipak se radi o ljudima koji su potpuno normalizovali sintagmu „blokaderi teroristi“), ali je veoma uznemiravajuće što se sličan duh osetio i u saopštenjima Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu. Pa je tako snimljena Matovićeva izjava da su mu na protestu 15. marta ljudi iz zapadne Srbije prilazili sa komentarima poput „ne vraćamo se kući dok ih ne uništimo ili pobijemo“ (a videli smo da niti je tada neko ubijen, niti je u Beogradu zaista ostala nekakva agresivna horda koja se nije vratila kući – Ćacilend na stranu) u interpretaciji VJT postala tvrdnja da su se osumnjičeni za Vidovdan „dogovarali da se ne vraćaju kući dok ’ne pobiju ili ne unište’ predstavnike državnih institucija“.
U spisu predmeta protiv osumnjičenih ne postoji nijedan audio, video ili foto zapis, čak nijedna transkribovana rečenica. Optužba je toliko opskurna i apstraktna da je po sadržini najpribližnija prosečnom tekstu iz Informera
Ivan Ninić
Epilog takvog pristupa je da je svima osim Srđanu Gajoviću (za koga je utvrđeno da nije bio prisutan na sastanku u Kraljevu već da se s Matovićem čuo telefonom, zbog čega je „samo“ dobio nanogvicu) određen pritvor od 30 dana, dok je sud odbio predlog tužilaštva da Stefanu Tomiću odredi zatvorski pritvor i zamenio ga kućnim. U oba predmeta je VJT pritvor tražio sa potpuno neverovatnim obrazloženjem „da ne bi u kratkom vremenskom periodu ponovili krivično delo“. U slučaju Tomića, koji se sumnjiči da je na Vocap grupi od samo 16 članova podelio tekst u kome se zagovara upad i blokada državnih ustanova kao i Pinka i Informera (interesantno je da se i u drugom predmetu planiranje akcija usmerenih prema privatnim televizijama podvodi pod krivično delo protiv ustavnog poretka), to bi značilo da postoji opasnost da nakon što je uhapšen i saznao da se njegove elektronske komunikacije nadziru, prvo što bi na slobodi uradio je da posegne za telefonom i podeli još neki potencijalno inkriminišući sadržaj. A u slučaju grupe iz Kraljeva, takva mogućnost zvuči još apsurdnije jer su imali priliku da na šest televizija vide da se bar neko od njih i prati i da mu se prisluškuje telefon, ali tužilaštvo je izgleda očekivalo (a sud poverovao) da bi se odmah vratili u isti restoran da nastave da kuju planove vezane za protest koji je već prošao.
Otmice nasred ulice
I po istom osnovu je pritvor tražen za grupu studenata koji su u nedelju privedeni zbog mišljenja iznetih na plenumima, u akcijama koje su njihovim kolegama izgledale kao otmice – bez naloga za privođenje, bez legitimisanja, bez davanja informacija kuda ih vode (u interpretaciji Ministarstva pravde – sve po zakonu). Takođe zbog pripremanja dela protiv ustavnog uređenja, u koje je ovog puta potpalo i blokiranje gradilišta Ekspa, a uz javno priznanje tužilaštva da se vodilo snimcima iz specijalne emisije.
„Iz svega što smo čuli sa plenuma, vidimo da su to isprazni razgovori ljudi koji nemaju ni infrastrukturu, ni objektivnu mogućnost da sprovedu u delo ono što razmatraju kao opcije, a nije ni postignut dogovor da se predloženo realizuje. Kad bi takva sadržina besede bila inkriminišuća, pitanje je koliko ljudi bi uopšte bilo na slobodi u proteklih 30 godina. Mislim da nikada ranije nismo dosegli ovaj stepen zloupotrebe pravosuđa, jer bi svaki tužilac na prvo preslušavanje tih razgovora bio svestan da oni nisu teroristi i da nema elemenata krivičnog dela“, kaže Ninić.
Ali baš ima političke volje da bar neko bude proglašen teroristom.
