Vrlo je moguće da će, posle studenata čiji je jedan deo izneo predlog ekspertske vlade, i univerzitetski profesori, kao formalne ili neformalne grupacije, u narednim danima ponuditi svoju političku artikulaciju protesta, rekao je sociolog i profesor Beogradskog univerziteta Dalibor Petrović, na debati Radara o prelaznoj vladi kao mogućem rešenju krize u kojoj se Srbija nalazi više od pet meseci.
Petrović je ocenio da su studenti iz Niša i Beograda “došli do stidljivog predloga koji je dobar korak napred ali će podrazumevati još jedan proces pregovaranja”. Predlog koji bi potekao od profesora, ocenio je, mogao bi pomoći studentima da, prepoznajući profesore kao nosioce ideje, zajedno sa njima stanu iza određenih rešenja.
Malu raspravu sa ostalim učesnicima debate Petrović je izazvao pominjanjem ideje o izborima kao prvom koraku, na šta su predstavnici opozicije odgovorili podsećanjem na izborne neregularnosti koje bi, kako veruju, sada mogle biti još veće nego na prethodnom glasanju.
Povodom raznih ideja koje se pojavljuju u raspravi o prelaznoj vladi, Miodrag Jovanović iz ProGlasa polušaljivo je ocenio da bi trebali uvesti termin “vlada anđela”.
“Kandidati se zamišljaju kao ljudi koji treba da u tu vladu uđu niotkuda, bez prethodnog političkog iskustva, da ostave za sobom sve što rade i da se onda povuku i više nikada se ne aktiviraju”, rekao je Jovanović i ocenio da to deluje prilično utopistički, a stvari su daleko kompleksnije.
Prilična saglasnost postoji oko toga da je najvažnije da napokon imamo vrlo širok društveni front oko ideje prelazne vlade, čiji deo su i studenti, rekao je Jovanović i objasnio da je ProGlas već organizovao niz okruglih stolova na kojima je ta ideja razmatrana – sa stručnjacima, civilnim sektorom, različitim segmentima društva kao što su sindikati, akademska zajednica, pravosuđe i poljoprivrednici i na kraju sa predstavnicima političkih organizacija, lokalnih grupa građana iz preko 40 gradova u Srbiji.
Uz razumevanje za dosadašnje ograđivanje studenata od političkih aktera, Biljana Đorđević, kopredsednica Zeleno-levog fronta, ocenila je da je predlog ekspertske vlade koji je potekao od dela studenata, krupna politička odluka, ali da bi o modalitetu trebalo još razgovarati.
“Studenti su stalno govorili da ne mogu sve sami. I mi kad smo iznosili svoj predlog prelazne vlade nismo rekli uzmite ili ostavite”, podsetila je ona. “U studentskom predlogu ima nelogičnosti i rigidnosti koje ne pružaju ruku ka drugim akterima, ali je sama ideja ona koju svi delimo i u tom smislu je korak u dobrom pravcu. Potrebno nam je više razgovora kako da to rešimo”, ocenila je Biljana Đorđević, uz opasku da je najmanji problem ideja da se traže eksperti a ne ljudi iz stranaka. “Pitanje je realizacije, kako pronaći te ljude i zašto bi se oni toga prihvatili”, smatra kopredsednica ZLF.
Zdravko Ponoš, predsednik stranke SRCE ocenio je da je “većina sada svesna da vreme vreme ne radi za Srbiju i njene građane, za studente, prosvetne radnike kojima je egzistencija ugrožena i da moramo da pokažemo da smo spremni na dogovor, kompromis, ustupke, pre svega u okviru velikog korpusa koji sad traži velike promene”.
Stvaranje uslova da imamo slobodne izbore je samo početak velikog posla koji nam predstoji, istakao je Ponoš. “Moramo da budemo razumni i da shvatimo da je prelazna vlada samo put ka slobodnim izborima na kojima bih voleo, a o tome smo i pričali unutar opozicije, da izađemo zajedno, da bismo bili sigurni da ćemo unormaliti zemlju. Da imamo jedan period normalnosti, da popravimo stvari, pa tek na sledećim izborima da idemo kuda-koji, u zavisnosti od ideoloških afiniteta”, rekao je, između ostalog, lider stranke SRCE.
Osim o ciljevima prelazne vlade i njenim potencijalnim modalitetima, učesnici debate bavili su se i najtežim pitanjem – kako privoleti aktuelnu vlast da pristane na prelaznu vladu koja bi pripremila uslove za fer izbore. Govoreći o tom problemu Nebojša Novaković, zamenik predsednika Demokratske stranke, naveo je ne tako davni primer pada vlade Miloša Vučevića.
“Vlada je pala kada je neko izračunao da je bolje da se to desi, nego da ispuni studentske zahteve. Između ta dva izabran je pad vlade, ne svojevoljno, nego zato što je to tako moralo. Sledeći put kad budu nešto morali da biraju, trebalo bi da zaključe da je bolja ekspertska – a ja bih voleo univerzitetska vlada – nego drugi scenario, zato što bi svaki drugi scenario za njih bio gori od toga. A kako gori? To zavisi od količine društvenog pritiska i sve one borbe koju smo do sada videli, od mesnih zajednica do najvišeg nivoa”, rekao je Novaković.
*debatu pogledajte u videu na vrhu teksta
