Talas „litijumskih“ protesta raširio se iznenađujuće brzo, uz ponavljanje iste tvrdnje iz različitih mesta: bio je to najveći skup posle 5. oktobra 2000. godine. Vlast je odgovorila najjačim adutom – vezivanjem priče o otporu rudarenju litijuma sa opstankom Aleksandra Vučića, uz „nuđenje“ referenduma o njegovom opozivu sa predsedničke funkcije, krajem sledeće godine. Ustavom, doduše, nepredviđenog, ali dovoljno dramatičnog za preusmeravanje pažnje sa ključne priče ovog leta – a verovatno i cele godine – o potencijalnoj ekološkoj katastrofi koju bi, prema mišljenju dela stručnjaka, izazvao projekat „Jadar“.
Jesmo li time iz teške apatije direktno upali u ozbiljnu političku krizu, u kojoj je opravdano povezivanje poruke „nećeš kopati“ Aleksandru Vučiću, sa sloganom „gotov je“ koji je obeležio poslednju (i podugačku) fazu vladavine Slobodana Miloševića?
Ili će i protestni talas koji je probio ne samo granice regiona Zapadne Srbije, zahvaćenog planom o rudarenju, već i do sada čvrstu podelu na pristalice i protivnike vlasti, biti rutinski ugušen, po više puta proverenom receptu? I to tako da se izgubi razlog pokretanja bunta –želja građana različitih političkih uverenja da spreče plan o rudarenju, za koji nije zainteresovana samo kompanija znatno moćnija od Srbije, već i Evropska unija. Pa da, od svega, ostane samo efekat antizapadnih, često i antinaučnih stavova koji se sa govornica često čuju?
Vlast pobeđuje, ali joj građani ne veruju
Predstavnici udruženja Ne damo Jadar, koji su pokrenuli lavinu, kategorični su: zahtev je jedan, usvajanje Zakona o zabrani eksploatacije litijuma i bora – baš kako je poručeno na „svelitijumskom“ saboru u Loznici 28. juna, kada je vlastima dat rok do 10. avgusta da po njemu postupe. Ponovili su to eksplicitno Zlatko Kokanović i Nebojša Petković u video-porukama emitovanim povodom kampanje vlasti „ne zanima ih litijum, hoće Vučićevu glavu“: „Nas ne interesuje rušenje vlasti. Mi samo imamo jedan zahtev, a to je zahtev o trajnoj zabrani istraživanja i eksploatacije litijuma na celoj teritoriji Srbije. Da se usvoji zakon i ništa drugo, a to ova vlast mora da usvoji. Kako ćemo da rušimo vlast, ko će usvojiti zakon“, pitao je Kokanović, dok je Petković poentirao: „Jeste! Nama nije u interesu da rušimo vlast, eto!“
Nisu, ipak, prognoze koje govore o nepovoljnom uticaju litijumske krize na poziciju naprednjaka zasnovane samo na propagandnoj drami „hoće vlast bez izbora“. Masovni protesti ukazali su da građani, zapravo, ne veruju vlasti koja se diči ogromnom izbornom podrškom: u ovom slučaju, ne veruju njenim obećanjima o čekanju „čvrstih garancija“ da posledica po životnu sredinu neće biti, nakon čijeg stizanja će, navodno, biti doneta konačna odluka o rudarenju.
Kad se igra „pravimo se da ne vidimo“ tako očigledno završi, deluje da je mali korak do opšte pobune protiv vlasti. Naročito ako se zna da protivnika rudarenja litijuma ima i u redovima samog SNS-a, o čemu svedoče ljudi sa terena, ali i razna istraživanja – ono sveže, koje je početkom jula radila Nova srpska politička misao, ali i jedno starije, koje je 2021. radio Demostat (prema njemu, oko 14 posto onih koji podržavaju SNS, podržalo je tadašnji protest protiv Rio Tinta).
Moguć gubitak zapadne podrške
Tu je i spoljni faktor: Vučić je Zapadu, kome je litijum potreban da bi se oslobodio zavisnosti od Kine, čvrsto obećao eksploataciju prilično bogatih srpskih rezervi. Neki, čak, misle da je to sam inicirao, kako bi „kupio“ nastavak „stabilokratskog“ slepila za razaranje ostataka demokratije u zemlji, donekle ugroženog previše očiglednim decembarskim izbornim manipulacijama. Iz toga proizlazi i procena o problemu u koji bi upao u slučaju onemogućavanja rudarenja litijuma – tada logičan gubitak zapadne podrške, finansijske i svake druge, veruje se, ozbiljno bi ga uzdrmao.
Vučić je otvaranje rudnika najavio za 2028. godinu, do kad ima mnogo vremena za razne „atentate“, „ratove“, „zlatne godine“ i ostala sredstva razvodnjavanja i ometanja pažnje
Iako rok koji je vlastima dat za usvajanje zakona kojim se zabranjuje eksploatacija litijuma i bora ističe u subotu, za kada je, posle nekoliko desetina lokalnih, zakazan centralni skup u Beogradu, cela priča je na mnogo dužem štapu: Vučić je otvaranje rudnika najavio za 2028. godinu, do kad ima mnogo vremena za razne „atentate“, „ratove“, „zlatne godine“ i ostala sredstva razvodnjavanja i ometanja pažnje. Zato su i procene značaja i ishoda aktuelnog protestnog talasa različite.
Tako, recimo, Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka primećuje da su protesti malo drugačiji od dosadašnjih – masovniji su i širi od osnovne partijske identifikacije, jer su zasnovani na temi koja interesuje mnoge. Ipak, ističe da Vučić ne bi trebalo da bude posebno zainteresovan za njih, jer ne deluje da su usmereni ka njemu. „S obzirom na to kako su artikulisani, ne deluje da neko radi na mobilizaciji i tematskom širenju, što bi pravilo političku strukturu koja bi predstavljala izazov“, kaže sagovornik Radara koji veruje da tako usko postavljanje teme protesta olakšava reakciju vlasti – bilo da je reč o uobičajenom ignorisanju, ili dobijanju vremena (referendum sledeće godine). Konačno, kaže, postoji i mogućnost razračunavanja, recimo kroz delegitimizaciju, što nije naročito teško s obzirom na uzak krug ljudi i organizacija koje stoje iza protesta.
Vučić ne bi trebalo da bude posebno zainteresovan za proteste, jer ne deluje da su usmereni ka njemu
Dušan Spasojević
Politikolog Boban Stojanović, s druge strane, uveren je da je vlast u teškoj situaciji ako mora zbog spoljnopolitičkog pritiska, spoljnopolitičkog uticaja ili novca od Rio Tinta da gura projekat rudarenja litijuma. Prema njegovom mišljenju, neće biti lako neutralisati proteste. „I SNS i Rio Tinto rade lošu i pogrešnu kampanju. Čak im i ovo vezivanje projekta ’Jadar’ za Vučića ne prolazi, jer i ljudi koji veruju njemu više veruju sebi i žele makar zdrav život za svoju decu“, kaže Stojanović. To, dodaje, nije imaginarna tema poput slobode medija i vladavine prava, koje prosečnom čoveku ne znače ništa. Iako u ovom trenutku ne vidi da dolazi do velike raspodele političke podrške, Stojanović misli da, dugoročno, preveliko Vučićevo zalaganje za rudarenje litijuma može da mu odbije jedan deo birača.
Varljivo pitanje
Stojanović ne vidi kako bi SNS mogao da kod birača progura projekat „Jadar“ i izmeni situaciju u kojoj i u malim mestima, poput Uba, gde je jaka kontrola SNS, ljudi skupe hrabrost i izađu na proteste. „Ne bi me čudilo da raspiše referendum sa pitanjem ’da li ste za ekonomski razvoj Srbije i blagostanje svih njenih građana’. Može čak da pobedi sa 99 posto na takvom referendumu, ali onog dana kad bi krenuli radovi oko rudarenja, građani bi ustali, pobunili se i zaustavili to“, veruje ovaj sagovornik.
Vlast je u teškoj situaciji ako mora zbog spoljnopolitičkog pritiska, spoljnopolitičkog uticaja ili novca od Rio Tinta da gura projekat rudarenja litijuma
Boban Stojanović
Jednom su u tome uspeli – ali privremeno. Momenat jeste bio pogodan za protest, jer su se približavali predsednički izbori 2022, pa nezadovoljni ljudi na ulici, tačnije na međunarodnom auto-putu, nisu bili baš poželjni. Nikakvih redovnih izbora sada, međutim, nema na vidiku, uprkos zahtevu Stranke slobode i pravde i tvrdnji Darka Glišića da SNS „ne želi mimo volje građana da drži mandat“, pa su, iako nisu u planu, izbori mogući „ako neko baci rukavicu“. Da li očekivano izborno zatišje otvara put za još jedno ponavljanje igre sa odustajanjem od rudarenja?
Spasojević to ne isključuje. Vučiću, ocenjuje, nije naročito neprijatno, iako ne voli da ne kontroliše situaciju. „Obećao je rudarenje Nemcima, potpisao sporazum, dobio neku podršku i legitimizaciju i suočio se s protestima koji imaju primetne elemente antievropskog. To mu ne smeta na široj sceni, a ako zatreba, može da kaže da ne može protiv volje birača – što se već može pročitati u nemačkim medijima“.
Ukratko – opet ima mogućnost da svima kaže ono što žele da čuju. Domaćoj javnosti tako i dalje intenzivno upućuje antizapadne poruke. Onima koji ipak primete da je sa tim istim Zapadom sklopio sporazum kome se domaća javnost protivi, istovremeno, može da pokaže „ruski pečat“ kojim potvrđuje svoju odanost velikom slovenskom bratu: ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko, to mu je omogućio poručivši sa naslovne strane Večernjih novosti u nedelju da će „Vučić odoleti pritisku i neće biti sankcija Ruskoj Federaciji“.
Kontradiktornost tih poruka, pokazalo je iskustvo, ne predstavlja problem: zato je moguće i istovremeno ubeđivanje građana da je za dolazak Rio Tinta u Srbiju „kriva“ prethodna vlast, i tvrdnja da je projekat „šansa za Srbiju“ kojoj se ta ista bivša vlast protivi „po nalogu sa Zapada“.
A gde je u svemu ta „bivša vlast“, odnosno opozicija u čijim je redovima, zapravo, sada manje pripadnika prethodne vlasti nego u redovima naprednjaka?
Sve opozicione stranke protive se projektu „Jadar“, ali je ipak stvoren utisak da su na protestu nepoželjne. Stojanović, ipak, ne misli da je opozicija nepoželjna kao učesnik, već samo kao predvodnik protesta. Tako je, podseća, bilo i 2021, nije opozicija prva pozvala na blokadu Gazele. Prema njegovom mišljenju, potrebna je saradnja svih opozicionih partija da bi protesti imali oreol jedinstva: „Ali, ne da predvode, jer je premalo vremena prošlo od izbora, od svađa ko je radio u korist Vučića. Ovo je tematski protest koji se bori protiv jedne stvari i nema potencijal da preraste u ozbiljniji protest zarad drugih političkih ciljeva, poput slobode medija, vladavine prava, borbe za izborne uslove“, kaže Stojanović, koji misli da će jednotematski, neideološki protesti, sa potencijalom za mobilizaciju sa svih strana, doneti opoziciji makar neku vrstu koordinacije.
Mogu li protesti bez partija
Prema oceni Spasojevića, distanciranje od politike, na kome insistiraju organizatori protesta, ako gledamo zahtev u užem smislu, može da bude pozitivno, jer nikoga ne sprečava da učestvuje u protestima zbog neslaganja sa nekom političkom opcijom. Srednjoročno gledano, međutim, samo promena institucija ili promena vlasti može da donese neki rezultat – a za to su neophodne partije. „Ako hoće stvarne promene, odnos prema politici i strankama mora da bude eksplicitniji, to će biti važno ako uđemo u fazu radikalizacije protesta“, kaže ovaj sagovornik.
Doduše, nije baš da političara među govornicima nema, samo što nastupaju „u lično ime“ i uglavnom dolaze sa desnog dela spektra – građanima se redovno obraćaju Ratko Ristić, poslednji put viđen na listi Mi -snaga naroda i Vladimir Štimac (zastupao izborne interese Novog DSS-a), a sagovornici Radara slažu se da obojica time dobijaju na vidljivosti. Što se tiče „koristi“ koju stranke imaju od protesta, Spasojević kaže da „tema koja je postavljena ne može da utiče na stranački život, osim što vidimo da su stranke pasivne“. Ipak, dodaje da aktuelni bunt odgovara strankama krajnje desnice „koje su najgrlatije kroz govornike na protestima“.
Stojanović, s druge strane, podseća da tema litijuma jeste tema Save Manojlovića, Aleksandra Jovanovića Ćute, Zeleno-levog fronta i šire stranaka zelene orijentacije, ali je cela priča o preraspodeli birača ipak na dugom štapu. Proces je tek počeo i biće dug, što je jasno i iz najavljenog tajminga početka iskopavanja. Verovatno će biti i prilično nepredvidiv: mogući su i referendum i izbori, ali sa specijalno dizajniranom temom i unapred pripremljenim inženjeringom, kao i razna druga iznenađenja. Ni masovni protest usred leta koji se upravo događa, uostalom, nije bio baš očekivan.
