Prvo vlada, a onda izbori sa unapred obezbeđenom pobedom – to je, sudeći prema uvidu čačanskog portala Ozonpress u sadržinu razgovora mesnih odbora SNS-a u tom gradu, plan Aleksandra Vučića za izlazak iz krize. I to tako da, umesto do 2027, kada ističu mandati postojećeg parlamenta i njegov predsednički, stvori uslove za vladavinu možda i do 2030, zavisno od toga kada bi izbori bili održani.
„Ima tu par načina gde će on opet formirati vladu i sačekati izbore spreman i opet ćemo zajedno u koaliciji sa dve liste imati preko 50 procenata“, rekao je, prema tom izvoru, gradski većnik Dušan Radojević, „koji u stranci ima nadimak Dule Pajser“. I nije ta tvrdnja jedini vesnik izbora, čak i ako do 18. aprila dobijemo vladu sa premijerom „tipa Milan Panić“: o takvom mogućem raspletu govori i početak rebrendiranja SNS kroz više puta odlagano formiranje Pokreta za narod i državu, ali i vesti o pravljenju novih partija sa sumnjivim opozicionim statusom.
Osim što je citiranom izjavom i sam priznao da vlada o čijem formiranju Vučić vodi krnje pregovore suštinski ništa ne može promeniti, Radojević je izrekao i više tvrdnji koje dovode u pitanje mogućnost realizacije drugog dela plana: od priznanja da naprednjaci više ne mogu da računaju na mlade, ali i da je osipanje zahvatilo i druge kategorije (u planu je promena školskih odbora „jer su ljudi masovno otkazali poslušnost stranci“) pa sve do otkrivanja stepena nepoželjnosti naprednjaka u okruženju: „Uzeli smo nove prostorije, ali još uvek ne možemo da se uselimo jer nas je vlasnik molio da to ne radimo dok ne prođe ovo stanje.“
Najracionalniji izbor
Možda animozitet prema naprednjacima nije svuda isti kao u uzavrelom Čačku, ali i bez toga ima dovoljno pokazatelja da je legitimitet republičke vlasti doveden u pitanje. Govore o tome i istraživanja javnog mnjenja i masovnost protesta – sa naglaskom na onom od 15. marta, kao i činjenica da se održavaju čak i u nekadašnjim tvrdim naprednjačkim bastionima.
S druge strane, „najveći skup u istoriji“, koji je Vučić najavljivao za 28. mart, nije se desio, ali je stigla nova najava: planira se trodnevni događaj, od 11. do 13. aprila, ali „mali“, uz prisustvo „pet -šest hiljada ljudi“. Prethodno je „Dule Pajser“ priznao postojanje problema u popunjavanju kvota za odlazak na miting u Beogradu, a svojim kolegama je otkrio i da će za formiranje sledeće vlasti naprednjacima biti potrebna koalicija sa dve, a ne samo sa jednom strankom, kao do sada.
I pored svega toga nema jasnog razloga za uverenje da će promena raspoloženja građana zaista biti materijalizovana, a plan o izborima koje će pripremiti Vučićeva nova vlada, serviran naprednjačkom članstvu, onemogućen. Političke artikulacije pobune nema, iako je jasno da je Srbiji neophodna politička promena. I da se ni eventualna nova Vučićeva vlada neće uvesti u okvire ustavnog i zakonitog delovanja, niti će se vlast sama mirno povući zbog savesti uznemirene protestima.
Što pre SNS uđe u dogovore, biće u boljoj situaciji da zaštiti svoje interese, legalno ili zakulisnim dogovorima koji će se svakako dešavati, kaže Dušan Spasojević
Pobunjena Srbija s nadom gleda isključivo u studente, koji svoj rad na promeni Srbije i dalje definišu isključivo kroz četiri zahteva institucijama, uz striktno ograđivanje od politike. I naročito od političkih stranaka. Sumnja i animozitet prema ionako slabim i demonizovanim opozicionim strankama tako se dodatno učvršćuje – toliko da njen nedavni predlog vlade narodnog poverenja nije čak izazvao ozbiljnu raspravu.
A nije baš da ideja o prelaznoj vladi, koliko god modifikovano bilo njeno ime, predstavlja nešto novo i nepoznato. Naprotiv – politikolozi je redovno navode kao najracionalniji, u praksi provereni način izlaska i krize i dolaska do neophodnih fer izbora. Nije teško razumeti ni da, sve i da se desi čudo nezamislivo pa vlast odluči da se povuče, možda pobegne, ili se uruši usled unutrašnjih sukoba – neko mora da upravlja državom. I da se taj neko baš i ne može „izvikati“ na ulici, bez učešća „omraženih“ političara.
Podrška
Prema istraživanju Nove srpske političke misli, rađenom od 1. do 10. marta, ideju formiranja prelazne vlade podržava 38,3 posto građana, protivi joj se 37,2 posto, a bez stava o tom pitanju je preostalih 24,5 procenata. S druge strane, izbore kao rešenje vidi 44,5 posto građana, ali samo nakon čišćenja biračkog spiska i obezbeđivanja ravnopravnih uslova, dok bi ih bez tog uslova podržalo 23,2 posto. Protiv izbora izjasnilo ih se 18,9 procenata. Ideju da se studenti organizuju politički i pojave kao grupacija na narednim izborima podržava 44,7 posto, dok se tome protivi njih 37 posto.
I dok je Vučić uspeo samo da se mrdne od stava „prelazna vlada samo preko mene mrtvog“ do izjave date u Briselu, da je prelazna vlada moguća samo ako ljudi iz SNS ne budu hteli da ga slušaju, mnogo dalje je dobacio „nestašni socijalista“ Branko Ružić. Kada bi bilo dovoljno mudrosti, idući mandatar bi bio neko s autonomijom u odnosu na onoga ko mu daje mandat, odnosno na predsednika Vučića, rekao je on u intervjuu Vremenu: „Taj mandatar bi morao da ima jasan cilj i mandat da reši političku krizu. Da vlada ne bude glomazna, da nema kvote zbog koalicionih partnera i da se svede na osnovna ministarstva. Samim tim bi ta vlada bila prelazna.“
Velikog „pumpanja“ u pravcu dolaska do prelazne vlade ipak nema – iako ima nekoliko konkretnih predloga načina njenog formiranja. Pokret Kreni-Promeni krajem januara se, recimo, založio za oročenu prelaznu vladu eksperata, a ne političara, koji bi bili predloženi od strane studentskih plenuma, a nakon političkog dogovora u parlamentu bi bili izglasani od strane vlasti i opozicije. Mandat bi joj trajao godinu dana, a zadatak da postavi osnovne uslove za fer izbore – slobodne medije, nezavisno pravosuđe i normalan politički sistem, napisao je tada Savo Manojlović, ali nije nastavio da insistira na tom predlogu.
ProGlas se istim povodom oglasio nakon skupa u Kragujevcu, na Sretenje, tražeći formiranje prelazne vlade koja bi omogućila ispunjavanje studentskih zahteva i stvaranje uslova za poštene izbore, s mandatom između tri i deset meseci i to ograničenim, tako da ima neznatno prošireni mandat tehničke vlade. Prema tom predlogu vlada bi imala minimalan broj kabineta, a „morala bi biti od najšireg društvenog poverenja – na njenom čelu bi bile osobe nesumnjive stručnosti i autoriteta, kao i jednokratnog angažmana, kojim bi se izabrani ministri obavezali da neće učestvovati na narednim izborima“. Inicijatori ProGlasa obavezali su se da niko od njih ne bi bio deo te prelazne vlade.
Opozicija
Posle beogradskog protesta 15. marta stigao je i predlog iza koga su stali Stranka slobode i pravde, Srbija centar, Zeleno-levi front, Narodni pokret Srbije, Pokret slobodnih građana i koalicija NADA, ali ne i Demokratska stranka i Ekološki ustanak. Predlog koji, po oceni profesora FPN-a Nebojše Vladisavljevića, predstavlja sintezu svih u javnosti pominjanih ideja, za cilj ima da obezbedi ispunjavanje studentskih zahteva i fer izbore, a zamišljeno je da parlamentarne opozicione stranke, zajedno sa društveno-političkim pokretima, pre svega univerzitetima u blokadi, predlože kandidata za mandatara koji bi bio nestranačka ličnost i o kojoj bi saglasnost postigli svi akteri u Skupštini. Resori koji se bave oblastima neophodnim za ispunjenje zahteva i izbore ne bi mogli biti u rukama predstavnika sadašnje vlasti. Kandidati za ministre morali bi imati ekspertska znanja i iskustvo, ali i razumevanje funkcionisanja državne uprave i ne bi smeli biti umešani u korupcionaške afere. Obavezali bi se i da neće biti kandidati na narednim izborima, a mandat vlade bio bi devet meseci. Predlagači su otvoreni za diskusiju i promene ideje koju su izneli i već su rekli da očekuju približavanje sa rešenjem ProGlasa.
I DS je za prelaznu vladu, ali pod uslovom da je predlože studenti i da nema nikakve saradnje sa SNS-om, kaže Srđan Milivojević
Iza predloga nisu stali Demokratska stranka i Ekološki ustanak, ali to ne znači da je DS protiv prelazne vlade: prema rečima Srđana Milivojevića, uslovi te stranke su da studenti iznesu predlog prelazne vlade i da nema nikakve saradnje sa SNS-om. Za njega ograda iz zajedničkog predloga više stranaka, prema kojoj kandidati za ministre ne mogu biti umešani u afere, nije dovoljna: „Atlagić nema afere, ni Orlić, ni Jovanov, ni Bakarec, ali su svejedno neprihvatljivi“, kaže lider DS-a. Dodaje i da bi se ta stranka odrekla učešća u prelaznoj vladi za kakvu se zalaže, ali i da „neće razbijati opoziciono jedinstvo“.
A zašto bi Vučić prihvatio takav predlog? „Ne mora on ništa da prihvati, može da bude nateran protestima, generalnim štrajkom“, kaže. I još: „Potrebne su međunarodne garancije da će ona imati kontinuitet 6-9 meseci, da je Vučić neće raspustiti“.
Dušan Spasojević sa FPN-a vidi i druge razloge da Vučić prihvati predlog formiranja prelazne vlade, za koji veruje da je jedini realan mehanizam za izlazak iz krize, „po makedonskom ili nekom drugom scenariju“. Osim što, hipotetički, SNS i na njima može da pobedi, ali bi tako imao veći legitimitet nego sada, jasno je, kaže, da sada nije u stanju da upravlja društvom u meri u kojoj se od vlasti očekuje, a pod znakom pitanja su i razni poslovi do kojih joj je stalo. „Što pre SNS uđe u dogovore biće u boljoj situaciji da zaštiti svoje interese, legalno ili zakulisnim dogovorima koji će se svakako dešavati“, kaže Spasojević.
Prema njegovom mišljenju, Vučiću, koji verovatno želi da bude predsednik do kraja mandata, tako bi se otvorio prostor da ode na koliko- toliko civilizovan način. „Ne može da spase svoje nasleđe, ali može da da neki okvir za tumačenja“, kaže i navodi primer Mila Đukanovića, koji je „uspeo da utiče na dalju dinamiku, spasi svoje nasleđe ali i posvađa stranke koje su ga pobedile“.
Pregovarači
Da li je to argument u prilog kritičarima koji kažu da je predlaganje prelazne vlade pružanje ruke Vučiću, pa čak i koalicija sa SNS-om? Apsolutno ne, kaže Spasojević i podseća da prelaznu vladu svakako mora da izabere postojeća većina u parlamentu. „Niko 2000. nije optužio DOS da su izdali i ušli u koaliciju sa SPS-om“, dodaje.
Osim Vučićeve volje, za formiranje prelazne vlade potrebni su i pregovarači, koji se baš i ne vide, kao i spoljni akter koji bi mogao da pomogne u procesu. Nekog takvog Spasojević može da zamisli u liku Viktora Orbana ili Donalda Trampa, a sve u sklopu nekog šireg potkusurivanja. „Orban može biti zanimljiv imajući u vidu sudbinu Gruevskog, a deluje i da igra igru oko Dodika“, kaže.
U ponedeljak je stigla vest da su, posle Valjeva i Jagodine, i učesnici zbora u Šapcu predložili da studenti sa svojim profesorima formiraju „univerzitetsku vladu“ koja bi ispunila studentske zahteve i pripremila fer izbore. I lako je zamisliti da će takvih predloga biti još.
Spasojević, međutim, misli da će se studenti pre podeliti, nego prelomiti u pravcu traženja prelazne vlade, jer je deo studenata bliži toj ideji, a deo dalji, a i njihovi odnosi sa opozicijom su zategnuti. Procenjuje i da ozbiljan pritisak na Univerzitet početkom aprila može da podstakne profesore da budu agilniji, da studenti ne budu jedini akter. „Ako bi studenti predložili listu, to bi bio nov scenario, bacili bi Vučiću rukavicu u lice i teško bi odbio“, kaže Spasojević. I to nije kraj nepoznanica vezanih za ishod krize: nemoguće je sasvim isključiti i opciju raspisivanja izbora u junu.
Do tad, na stolu je predlog formiranja prelazne vlade, koji zaslužuje bar ozbiljno razmatranje, čak i ako je, prema nekim mišljenjima, preuranjen. Spasojevićev doprinos raspravi je generalno pozitivna ocena predloga, uz posebno isticanje značaja stava da je kandidatima za ministre potrebno upravljačko iskustvo i balansa napravljenog idejom o nekandidovanju na sledećim izborima, čime bi se izbegli ljudi koji planiraju dalju političku karijeru, uključujući lidere opozicije. To nije jedina podrška politikologa, ali se čekaju i drugi stavovi i nastavlja „prizivanje“ studenata i osluškivanje glasova koji dolaze iz tog pravca.
