Naša sagovornica misli da razvoj događaja u Srbiji već neko vreme veoma zabrinjava, iako napominje da govori samo u svoje, ne u ime bilo koje institucije EU. Događaj sa rušenjem nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu i protest koji je usledio podseća je na sličan incident koji se dogodio u Grčkoj pre dve godine – sudar vozova koji je takođe bio posledica korupcije i u kome su izgubljeni ljudski životi.
„Jednako tako, vlada u Atini nije u svojim reakcijama pokazala razumevanje za nezadovoljstvo građana. Ono što je posebno frapantno je nedostatak javne reakcije Evropske unije i njenih institucija. Videla sam na društvenim mrežama nešto nalik na reakciju Evropske komisije i moram da kažem da sam bila iznenađena. Gospođa Fon der Lajen je pre nekoliko meseci posetila Beograd i čestitala Vučiću, obraćajući mu se sa Aleksandre“ govoreći o svem tom navodnom progresu koji je načinjen u oblasti vladavine zakona u Srbiji, što jednostavno – nije slučaj. Mislim da ako Evropska unija zaista želi da imamo napredak u vladavini zakona u Srbiji onda moraju da daje podršku protestima i ljudima koji zahtevaju više transparentnosti i više pravde. Poenta je da ova Evropska komisija kao i prethodna, a obe je vodila gospođa Fon der Lajen, ima manir da preduzima razne inicijative (kao kada je bilo reči o Ukrajini ili borbi sa pandemijom) ali je njena slaba tačka definitivno vladavina prava i demokratija. To je posebno zabrinjavajuće u ovom istorijskom trenutku kada moramo da jačamo ovaj aspekt demokratskog društva a ne da ga slabimo ili zanemarujemo.“, kaže za radar Sofi in ‘t Veld, poslanica Evropskog parlamenta iz Holandije.
Kao da su vladavina zakona i demokratija u Srbiji žrtvovane zarad ustupaka koje režim u Beogradu čini u spoljnoj politici, mislite li da je moguće doći do nekog boljeg balansa između to dvoje?
Tu ne treba tražiti balans jer ne postoje kompromisi sa vladavinom zakona, ona je jedan od ugaonih kamenova ne samo EU već i svakog demokratskog društva. Fon der Lajen ali i Evropski savet prave ovakve trgovine sve vreme čak i u samoj EU i zbog toga su predmet kritika već duži period. Pored mađarske vlade imate i druge kao što je Grčka koja je takođe problematična po pitanju vladavine prava ali pošto je premijer blizak saveznik gospođe Fon der Lajen o tome se ne govori. Mislim da je ona u tom pogledu na veoma tankom ledu. Ultimativno, vladavina prava nije politička moneta. Ona postoji da bi štitila sve nas i da bi svaki građanin bio jednak pred zakonom i takođe u direktnoj je vezi sa borbom protiv korupcije. Vladavina prava ne služi da bi zaštitila moćne, već da bi zaštitila slabe, takozvane obične ljude.
Ultimativno, vladavina prava nije politička moneta. Ona postoji da bi štitila sve nas i da bi svaki građanin bio jednak pred zakonom i takođe u direktnoj je vezi sa borbom protiv korupcije. Vladavina prava ne služi da bi zaštitila moćne, već da bi zaštitila slabe, takozvane obične ljude
Kao da je EU i dalje funkcionalna jedino kao zajedničko tržište, bez svoje političke volje i zato radi ono što jedino ume – trguje…
To je takođe trend, a poenta je da imamo sve više vlada zemalja članica EU, ili na primer sada u SAD i to je sada već trend korumpiranih autokratskih lidera. Da ne bude nikakve greške, autokratski lideri su uvek korumpirani, jer te dve stvari idu ruku podruku. Cenu korupcije ne plaćaju bogati, poznati i moćni, nju uvek plaćaju obični ljudi, uvek. Borba za demokratiju nije ideološko pitanje, to je pitanje osnovnih životnih potreba. Ona je to svakako bila za 15 ljudi koji su stradali posle obrušavanja nadstrešnice u Srbiji ili 57 ljudi koji su poginuli u sudaru vozova u Grčkoj. To su vrlo eksplicitni rezultati korupcije. Doslovno ona je pitanje života i smrti.
Ako možemo da se osvrnemo na praksu represije prema aktivistima, odnosno presretanja komunikacija i korišćenja softvera koji su bili predmet donacija, da se otključavaju telefoni aktivista i u njih instaliraju maliciozni softveri. Neki od njih kao program Cellebrite bili su donacija norveške vlade…
Znate da sam bila izvestilac Evropskog parlamenta vezano za zloupotrebe špijunskog softvera. Posle svega moj zaključak je: da li ovakvi softveri treba da budu korišteni za sprovođenje kriminalističkih istraga ili pitanja bezbednosti – teoretski, da, ali samo u veoma, veoma ograničenom setu okolnosti. Dakle, samo u izuzetnim okolnostima, a poenta je da u praksi ona mogu biti korištena za političke svrhe. To se već događalo u samoj EU. Veoma je zabrinjavajuće da je ponovo ta ista Evropska komisija preduzela nulti nivo aktivnosti po preporukama Evropskog parlamenta o ovom pitanju. U rukama pogrešnih lidera ovi alati su opasna oružja i kako ja to razumem, najveća pretnja demokratiji. Jer demokratija nije samo u vezi sa izborima. Suština demokratije je u vezi sa podelom vlasti. Ona je upravo u nadzoru, u odgovornosti, u transparentnosti. Zloupotrebom ovih sredstava nadzora, političari na vlasti imaju oružje da potpuno eliminišu bilo koju formu kritike, nadzora i opozicije uopšte a to znači da više nema podele vlasti, što znači da je demokratija mrtva. Pitanje špijunskih softvera treba da bude postavljeno veoma visoko na agendu Evropskog parlamenta. Donacija pomenutog softvera bila je od strane norveške vlade koja je principijelnija od Evropske komisije tako da su oni povukli svoje donacije iz Mađarske u jednom trenutku jer su odlučili da neće poklanjati ništa što može da pogoduje Orbanovoj vladi i sa time u vezi mislim da bi obraćanje norveškoj vladi po tom pitanju bilo veoma uputno. Program Cellebrite je izraelskog porekla kao i većina takvih softvera i ogromna je verovatnoća da tamošnja vlada ima pristup svim informacijama koje su dostupne uz pomoć ovog softvera i to je poseban set problema.
Znate da sam bila izvestilac Evropskog parlamenta vezano za zloupotrebe špijunskog softvera. U rukama pogrešnih lidera ovi alati su opasna oružja i kako ja to razumem, najveća pretnja demokratiji. Jer demokratija nije samo u vezi sa izborima. Suština demokratije je u vezi sa podelom vlasti
Kako u tom smislu vidite trenutnu situaciju sa protestima u Srbiji ali i Gruziji ili Moldaviji?
Zaista se nadam da će se Evropska komisija ubrzo probuditi i shvatiti da te prakse i zloupotrebe ne postoje samo u zemljama kao što je Saudijska Arabija. To se događa i u Evropi. Ja vidim teškoće u tom smislu u Srbiji, takođe tu su Gruzija, Moldavija, ali i druge zemlje. Poenta je da mi želimo da primimo sve ove zemlje, to je od esencijalnog, strateškog značaja za EU. Mislim da Fon der Lajen to razume, ali da veruje kako do tog cilja može doći putem neke vrste cenkanja i igranjem igara sa kriterijumima. Nacionalne vlade u EU su malo zainteresovane za poslove proširenja, one izgovaraju javno „odgovarajuće rečenice“ ali su veoma skeptične kada treba da objasne svojim elektoratima da je proširenje neophodno i stoga je ceo proces proširenja danas nefunkcionalan. On je bio dizajniran za rane devedesete. Stvoren je pre trideset pet godina za tadašnju EU i njene tadašnje zakonodavne tvorevine. Sve to danas ne radi, na prvom mestu ideja da očekujemo da zemlja bude savršena po svim kriterijumima pre nego što bude primljena a potom mogu da rade šta žele. To je glup sistem, besmislen. Mislim da, naprotiv, zemljama može biti omogućeno da se priključe ali bez prava glasanja a da potom osvajaju prava glasa po svakom od poglavlja koje okončaju.
EU integracije Srbije su u potpunom zastoju već tri godine. Da li je danas i pod ovakvim uslovima uopšte moguće misliti o pridruživanju Srbije EU?
Da li je to veoma teško? Da. Ali je EU ta koja je dozvolila da se to dogodi, bez svoje želje, jednostavnim okretanjem pogleda na drugu stranu, dozvoljavanjem da Srbija i druge zemlje budu u čekaonici toliko dugo. Postoje granice za mentalnu elastičnost ljudi u njihovim stremljenjima. Koliko je žrtvovanja moguće očekivati od normalnih, običnih ljudi. Ceo proces pridruživanja mora da bude mnogo više fokusiran na obične ljude, ne samo na političko vođstvo. Da li je to teško? Jeste, ali ako EU želi da opstane onda neuspeh nije opcija. Mislim da se ceo proces pristupanja mora urgentno revidirati, ne samo zbog Srbije već i zbog ostalih.
Mislim da je to nešto što se mora staviti na agendu što pre. Nadam se da će se Evropski parlament što pre ponovo fokusirati na Srbiju ali čini mi se da se i on sam u velikoj meri pomerio nadesno. Ne u smislu da ima više ekstremnih desničara, već da se grupacija Evropska narodna partija, koja je bila uglavnom konzervativno centristička promenila i partije iz ove grupe često flertuju sa ekstremnom desnicom. To je problem i mislim da Fon der Lajen ide sa tim fluktuacijama i to nije dobra stvar. Vidimo prvu nedelju Trampove vlasti, ako je ikada postojalo vreme kada bi trebalo držati kičmu pravo, ono je sada. Nema cenkanja oko vladavine prava, o fundamentalnim pravima i demokratiji. Jednostavno, te stvari nisu isto što i kvote na ribarenje.
Studenti u Srbiji već dva i po meseca blokiraju fakultete, jedna nova generacija se bori za zemlju u kojoj će se poštovati vladavina prava i podela vlasti. Da li je to tema za EP i da li bi se predstavnici studenata mogli obratiti ovom telu?
Naravno to je svakako moguće i zavisi od političke volje članova parlamenta. Ima nekoliko opcija. Postoje zajednički parlamentarni odbori koji se sastoje od poslanika evropskog i srpskog parlamenta, oni to mogu postaviti na svoju agendu i trebalo bi to da urade i čudi me da već nisu. Zatim tu su različite grupe poslanika koje ih mogu pozvati na svoje sednice ali to mogu i pojedinačni poslanici. Nadalje, EP može doneti rezoluciju. Mnogo je opcija, ja im ne mogu reći šta da rade ali na primer predstavnici studenata mogu poslati otvoreno pismo Evropskom parlamentu i tako ga prisiliti da odgovori. To bi bio dobar početak.
