U drugi povratak Tomislava Nikolića na političku scenu očigledno je uračunata cena udobnog života na Dedinju, koji mu je obezbedila odluka da se ne kandiduje za drugi predsednički mandat 2017. godine, u godinama kada je trebalo da se ubrza rasplet kosovskih pregovora. Danas, u strogo kontrolisanim uslovima na javnim skupovima, a bez direktne interakcije sa medijima, izgovara rečenice hvalospeva aktuelnoj vlasti iz koje je pre sedam godina glavačke izbačen. Zabeleženo je da je bio u Šumaricama, slikao se sa Vučićem u kafani, govorio je na rođendanu SNS u Vršcu, slavio slavu sa naprednjacima, a ovih dana je u Subotici primio čak i priznanje „Ištvan Pastor“.
Drugog predsedničkog mandata Nikolić se lako odrekao uz ponudu koja se ne može odbiti, menjajući ga za besprizorno bogato plaćenu poziciju direktora opskurne Kancelarije za saradnju sa Ruskom Federacijom i NR Kinom, iako je zbog vlasti štrajkovao glađu 2012. godine. Ipak, pre svega toga esenciju svog razumevanja smisla političkog angažmana objasnio je na sednici Centralne otadžbinske uprave SRS, septembra 2008. godine:
„Da sam malo stariji ne bih se više bavio politikom, ja para imam za ceo život…“
Ipak, niko ne sumnja da je naprasni izlazak Tomislava Nikolića iz duboke hibernacije i njegovo političko podgrevanje smislio Aleksandar Vučić za neki kratkoročni ili dugoročni cilj. Jasno je da u tome volja Tomislava Nikolića ne igra nikakvu ulogu.
