Пети октобар нажалост није био ни чист што се као контратеза често представља. Било је и западних пара, било је и муљања. На крају је народ насанкан на осам година лоше политике и истог типа муфљуза као и деведесетих година, само у другим улогама и грађанском зализаношћу. А целу причу о демократији дотукао је 2008. године ДС са Тадићем на челу који је премијера Србије обесмислио.
Све ово што нам се од 2012. надаље дешава је „бест оф“ свега лошег што нам се до 2012. издешавало почев од петог октобра, само су ови на то набацили и националне боје да народу мажу очи. И једино тако мора да се гледа пети октобар.
Студенти се боре не за шести октобар, већ за пети октобар. Прави пети октобар који неће да укаљају страни интереси, жицкароши и разни муфљузи. Да Србији сване коначно, а не да 25 година гледамо само праскозорје тог бољег сутра које нам сви обећавају.
Тешко је гледати Вучића дефакто наследника петооктобарских ловаца у мутном на власти и сматрати да је много позитивног могло проистећи из хаоса пре 25 година. Искористио је све њихове грешке и покупио њихове најштеточинскије кадрове и тако опет преварио народ који је био разочаран петооктобарском транзицијом у пљачкашки капитализам. Све причајући о неправдама организовао је мафијашки картел за који су Земунци били мали играчи.
Ово све јесте „вода испод моста“ али о којој треба говорити јер нам турбуленције тог времена и даље одређују токове данас мутећи видике многима.
Puno tačnih zapažanja u ovom tekstu i dobra analiza u celini, nemam šta da prigovorim.
Nevolja je u tome što imamo suficit dobrih, ćesto odličnih tekstova a od neke suštinske, konkretne akcije ni traga ni glasa.
Zli jezici bi rekli da su Srbi sjajni skribomani ali nažalost skroz impotentni.
Заборавили смо како је настало чувено „ПА ШТААА!“?
Стодневни протести коалиције „Заједно“ по цичи зими због крађе локалних избора 1996. године остали су, између осталог, упамћени по тајном састанку тадашњег председника Србије Слободана Милошевића и једног од три лидера коалиције Зорана Ђинђића. Неколико месеци касније дошло је и до сукоба Ђинђића са лидером СПО Вуком Драшковићем, који је и обелоданио да се тај сусрет догодио. Драшковић је изјавио тада: Зоран ми је рекао ‘Састао сам се са Милошевићем, па шта!’.
Ђинђић, новопечени антикомуниста који није скренуо са Титовог пута, је у политику увео смутљиве клинце опасних намера, несвршене студенте који су постали његови саветници, доминистри, директори јавних и друштвених предузећа. Немања Колесар, са 26 година, био је шеф кабинета премијера Ђинђића.
Противуставно је избацио ДСС из Скупштине (преко чијих леђа се дочепао власти), као и потпуна заштита Чумета – несумњиво једног од тројице највећих криминалаца после Аркана – као „заштићеног сведока“.
Ко не види да је тог часа отворен пут за повампирење снага поражених Петог октобра, лаже самог себе.
За памћење је кампања ‘Србија на добром путу’ током које је исмевао грађане Бора и Мајданпека, рекао да узму лепо и посеку шуме око града и да крену да саде кикирики!? Испраћен је јајима оданде. Први приоритет му је био програм „економске реформе“- у ствари спровођења „новог економског светског поретка“ распродајом „будзашто“ државних ресурса Југославије.
Иза њега је остао мит о несхваћеном „визионару и реформатору“, пребогата удовица, гомила гелиптера које је увео у политику и које више нико не пита за први милион „јер су испрљали руке чистећи Србију“ и опустошена земља скрханог народа.
Ваљда зато што је најгори, нема карикатура на рачун његовог карактера.
Највећи његов злочин је што је у народу убио вољу за побуном.
Đorđe Ivković @ Smislen komentar sa puno istinitih detalja ali sa nekim paušalnim zaključcima. Recimo, Vuk Drašković je dokazani saradnik službe i tada i sada a Đinđić nikada, ne računajući službene kontakte u vreme vršenja vlasti. Da je bio fasciniran kriminalcima, kao mnogi pre a naročito posle njega je apsolutno tačno. Da je bio užasno neuspešan u odabiru svojih najbližih saradnika je nepobitna činjenica. Njegova stranka je od 5-og oktobra do 2012-te napravila ogromne greške, probudila nezadovoljstvo i inat kod građana što je rezultiralo dolaskom na vlast najgorih u novijoj istoriji Srbije. Sve greške bivše vlasti pomnožene su sa 5 i više a uvedene su mnoge zastrašujuće novine . Ipak se ne sme zaboraviti da je Srbija u periodu „žutih“ osetila vetrove demokratije, vratila „staru štednju“, čak i ogromne iznose koje je prethodna država opljačkala preko Jezde, Dafine i braće Karić i organizovala neuporedivo poštenije izbore. Posle njih, mi nemamo izbore već brutalnu otimačinu.
“Коначно,друштво које не уме да говори о сопственим прекретницама постаје друштво без орјентира-не зна одакле долази па не зна ни куда иде.’…..’Слажем се са овом тврдњом али морам додати да је историја егзактна наука која има своје узроке и последице.“Пети октомбар“ је био бивалентни покрет,процес,догађај… који је покушао да уведе демократију пре него што се обрачунао са структурално организованим криминалом у самим тајним и јавним службана у држави.Главу хоботнице(Милошевића) је ухапсио и припремио за процесурисање.Милошевић је тражио да не буде изручен Трибуналу што су ови назови-демократски револуционари изиграли.Какве то последице има на друштво које је тек изашло из рата против НАТО-а и његових савезника у Југославији?Народ је једноставно изгубио поверење и сумњао је у њихове намере.Да скратим постојала је основна сумња-да ли се нова власт бори за добробит Србије или за власт саму по себи.Наравно то су искористили сви муфљузи у службама,после убиства Ђинђића да се прилагођавају и инфлитирају у табор његовог каснијег наследника Тадића.Кога није толико занимала борба против корупције колико да иде уз длаку НАТО-у и преда остале генерале НАТО-суду.За њега су важније биле “међународне обавезе“ него унутрашње устројство друштва.Ту политику је наставио Николић па Вучић.Опозиција није могла у народу да развија своја крила баш због оне моје прве ставке.То јест они су изгубили поверење у Ђинђића и веровали су да он није патриота већ издајник.То јест-НАТО човек.Својим поступцима је дирнуо главну жицу српског бића.Дирнуо је у његово достојанство.Да је судио Милошевићу у земљи тога не би било и данас би опозиција била на власти а не ови Муфљузи без идеологије какав је у суштини био и Милошевићев систем.Да није настрешница пала овај режим би остао још најмање десет година на власти.Колико му је потребно да потпуно оглође сиромашну Србију.Студенски покрет је пробудио народ и половину позиције и опозиције.Народ је прогледао на очи……..п.с.Народ је коначно схватио све манипулације овог режима,посебно у односу на српски Космет.Коначно је схватио лажни патриотизам режима и њихову основну стимулацију за ову манипулацију а то је-мегаломанска пљачка државних ресурса и поклањање истих великим силама да би имали мир код куће.Бес код народа кључа.Сада је затишје(Милош Обреновић)се више бојао затишја код народа него од њихове побуне.Ова власт не добаца толико.Јер су заслепљени својом похлепом за новцем и својом похотом за влашћу.Пашће још надсрешица(нажалост)са смртним случајевима.Онда ће овај народни,тињајући бес прокључати.Уосталом такав је српски менталитет.Трпи,трпи,гута сопствену пљувачку све док му се не напуни стомак и онда експлодира.Само то.
Неко ће рећи-Милошевић је сам потписао сарадњу са хашким Трибуналом……То је тачно.Но,он није потписао њихову каснију конструкцију-“Командну одговорност“ из које се лако извлачи'(конструише) -“Удружени злочиначки подухват.“Дакле,Милошевић је имао план да пошање Трибуналу праве ратне злочинце какав је био Аркан и братија.Као што су били и команданти паравојних формација као и њихови асистенти.Који су ишли у рат да убијају и пљачкају. Ђинђић,Тадић и прећутно Коштуница су урадили супротно-слали су Трибуналу преседнике,потпреседнике,команданте Армија и дивизија и тако дали легитимитет НАТО агресији над Југославијом(српским земљама)…..п.с.То је грешка у корацима ових младих демократа.Код грешке у корацима судија(историја)прекида утакмицу.Баш то је омогућило Муфљузима из деведесетих да се врате на власт.Тако је погажена демократија која је била у повоју и сваки облик патриотизма.Овај режим је додирнуо дно каце.
Једну чињеницу морају добро запамтити сви Срби ма где били и остали српски грађани у Србији а то је-Да је Трибунал у Хагу био ад-хок Суд Уједињених Нација.Истих оних нација које је НАТО избегао да тражи дозволу за бомбардовање Југославије(српских земаља).Зато је бомбардовао илегално и бестијално.Зар то није контрадикторно да УН-е не суде и НАТО-у него углавном су судили само Србима?
Dokle će te da dozvoljavate ovom draganu koji je i u kuriru da botuje on je jedna nepismena primitivna statistička greška
@BMW,ako dokazete i jedan moj komentar u Kuriru,javno tvrdim da cu vam odmah isplatiti 25 000 Evra.To sto sam nepismen okacite macku o rep……p.s.Vidim,mnogo ve zulje moji komentari sto potvrdjuje da ste clan kriminalne hobotnice.Priblizava se dan kad necete imati prostora da nam trosite kiseonik dzabe.Moracete to odraditi u Zabeli.
@BMW,u tvom kratkom komentaru ima tri gramaticke(ne stamparske)greske.Pocev od imena koje se pise velikim slovom.Sikter bre,tamo gde ti je mesto.Nisi cak zasluzio ni „Kurir“kamoli „Radar“.
Напиши нешто аргументовано, можда ти неко и поверује, овако тролујеш.
Као што пише гђа Мартиноли, за режимске медије, 5 Окт 2000 је изразито негативан догађај. Као пример, можемо узети чланак под насловом. “Од понижења до поноса: Србија четврт века после 5. октобра”, у данашњем београдском дневнику ПОЛИТИКА. Наслов чланка све говори !
Uz sve manjkavosti i kasnija odstupanja od tekovina, 5-ti oktobar se mora tretirati kao dan pada diktature i dan kada su Srbi posle vekovnog robovanja raznovrsnim diktaturama konačno izborili pravo da slobodno biraju i budu birani. Nažalost, dve demokratske stranke, dva noseća stuba promena, DS i DSS, odnosno ljudi koji su ih vodili, nisu odoleli opojnom mirisu vlasti i novca pa su širom otvorili vrata za reciklirane otpatke svih mogućih stranaka i pokreta, bez trunke ideologije, sa jednim jedinim ciljem da se dokopaju pobedničkog partijskog plena. Nesretna okolnost je činjenica da se zlo razmnožava po nestvarno velikoj progresiji i Srbija se vratila u pred političko doba sa velikim sličnostima sa srednjovekovnim despotijama. Najviše brine podatak da stranka koju guraju na lidersku poziciju opozicije, perfidno i nažalost uspešno, po receptu vernih saveznika Miloševićevog SPS-a SPO i SRS, „napada“ aktuelnu vlast benignim, nevažnim saopštenjima kao što su samozvanog lidera opozicije godinama napadali sa virtuelnih, nedokazivih „619 miliona“, ali nikada za stvarne, svima znane velike zloupotrebe. Trenutno su u fokusu predsednikove cipele od 1000 evra a o sudbini novca od nadstrešnice, o nestvarnim zaduživanjima države, o životu miliona gladnih penzionera i radnika, o EXPO-u, metrou, porušenom mostu i širenju BG na vodi, o permanetnoj inflaciji koja ubrzano širi front gladi……tek tu i tamo po neka reč da se „Vlasi ne dosete“. Naročito pada u oči tišina u vezi megalomanskih, po državu i narod užasno štetnih projekata EXPO-a i Nacionalog stadiona na kojima je angažovana Sofija Đilas, ćerka samozvanog lidera opozicije. Pri tom podatak koji dodatno dokazuje i iritira je delovanje njegovih, verovatno „ortačkih“ SNS botova koji horski aplaudiraju na njegove sterilne objave. I što je tragično a delimično i dobro jer je ipak na vreme, njegova partija nije u simbiozi sa studentskim pokretom. Za sada se pojavljuju sporadični prikriveni napadi a stavio bih „obe ruke u vatru“ da SSP i DSS na izbore idu bez studenata jer jedino tako otimaju glasove opoziciji i bacaju na sto svom jedinom gospodaru. Jedina realna, već opipljiva prilika da se ovom zlu vide leđa jeste izlaznost iznad 80 %, jedna, studentska lista bez objave do raspisivanja izbora, do sada neviđena kontrola svakog listića od popunjavanja do brojanja i zvanične objave od strane RIK-a. Da se slučajno ne dogodi, uz podršku „opozicionih“ lidera, da džakovi sa listićima prenoće u „sigurnoj kući“, Vesićevoj kancelariji u skupštini grada.
Одличан чланак гђе Мартиноли !
Данашњи владалац Србије се добро сећа 5 ОКТОБРА 2000, када је више стотина хиљада грађана изашло на улице Београда и мирно и достојанствено, без иједне жртве, показало свету да им је доста деспота који је уништио српску економију, посвађао Србе са целим светом и повео их у рат и сигуран пораз.
Зато се он оградио белим шаторима у Ћациленду из којих пуца на 5 октобар 2000.
Izvrstan tekst!!
Пети октобар нажалост није био ни чист што се као контратеза често представља. Било је и западних пара, било је и муљања. На крају је народ насанкан на осам година лоше политике и истог типа муфљуза као и деведесетих година, само у другим улогама и грађанском зализаношћу. А целу причу о демократији дотукао је 2008. године ДС са Тадићем на челу који је премијера Србије обесмислио.
Све ово што нам се од 2012. надаље дешава је „бест оф“ свега лошег што нам се до 2012. издешавало почев од петог октобра, само су ови на то набацили и националне боје да народу мажу очи. И једино тако мора да се гледа пети октобар.
Студенти се боре не за шести октобар, већ за пети октобар. Прави пети октобар који неће да укаљају страни интереси, жицкароши и разни муфљузи. Да Србији сване коначно, а не да 25 година гледамо само праскозорје тог бољег сутра које нам сви обећавају.
Тешко је гледати Вучића дефакто наследника петооктобарских ловаца у мутном на власти и сматрати да је много позитивног могло проистећи из хаоса пре 25 година. Искористио је све њихове грешке и покупио њихове најштеточинскије кадрове и тако опет преварио народ који је био разочаран петооктобарском транзицијом у пљачкашки капитализам. Све причајући о неправдама организовао је мафијашки картел за који су Земунци били мали играчи.
Ово све јесте „вода испод моста“ али о којој треба говорити јер нам турбуленције тог времена и даље одређују токове данас мутећи видике многима.
Puno tačnih zapažanja u ovom tekstu i dobra analiza u celini, nemam šta da prigovorim.
Nevolja je u tome što imamo suficit dobrih, ćesto odličnih tekstova a od neke suštinske, konkretne akcije ni traga ni glasa.
Zli jezici bi rekli da su Srbi sjajni skribomani ali nažalost skroz impotentni.
Заборавили смо како је настало чувено „ПА ШТААА!“?
Стодневни протести коалиције „Заједно“ по цичи зими због крађе локалних избора 1996. године остали су, између осталог, упамћени по тајном састанку тадашњег председника Србије Слободана Милошевића и једног од три лидера коалиције Зорана Ђинђића. Неколико месеци касније дошло је и до сукоба Ђинђића са лидером СПО Вуком Драшковићем, који је и обелоданио да се тај сусрет догодио. Драшковић је изјавио тада: Зоран ми је рекао ‘Састао сам се са Милошевићем, па шта!’.
Ђинђић, новопечени антикомуниста који није скренуо са Титовог пута, је у политику увео смутљиве клинце опасних намера, несвршене студенте који су постали његови саветници, доминистри, директори јавних и друштвених предузећа. Немања Колесар, са 26 година, био је шеф кабинета премијера Ђинђића.
Противуставно је избацио ДСС из Скупштине (преко чијих леђа се дочепао власти), као и потпуна заштита Чумета – несумњиво једног од тројице највећих криминалаца после Аркана – као „заштићеног сведока“.
Ко не види да је тог часа отворен пут за повампирење снага поражених Петог октобра, лаже самог себе.
За памћење је кампања ‘Србија на добром путу’ током које је исмевао грађане Бора и Мајданпека, рекао да узму лепо и посеку шуме око града и да крену да саде кикирики!? Испраћен је јајима оданде. Први приоритет му је био програм „економске реформе“- у ствари спровођења „новог економског светског поретка“ распродајом „будзашто“ државних ресурса Југославије.
Иза њега је остао мит о несхваћеном „визионару и реформатору“, пребогата удовица, гомила гелиптера које је увео у политику и које више нико не пита за први милион „јер су испрљали руке чистећи Србију“ и опустошена земља скрханог народа.
Ваљда зато што је најгори, нема карикатура на рачун његовог карактера.
Највећи његов злочин је што је у народу убио вољу за побуном.
Đorđe Ivković @ Smislen komentar sa puno istinitih detalja ali sa nekim paušalnim zaključcima. Recimo, Vuk Drašković je dokazani saradnik službe i tada i sada a Đinđić nikada, ne računajući službene kontakte u vreme vršenja vlasti. Da je bio fasciniran kriminalcima, kao mnogi pre a naročito posle njega je apsolutno tačno. Da je bio užasno neuspešan u odabiru svojih najbližih saradnika je nepobitna činjenica. Njegova stranka je od 5-og oktobra do 2012-te napravila ogromne greške, probudila nezadovoljstvo i inat kod građana što je rezultiralo dolaskom na vlast najgorih u novijoj istoriji Srbije. Sve greške bivše vlasti pomnožene su sa 5 i više a uvedene su mnoge zastrašujuće novine . Ipak se ne sme zaboraviti da je Srbija u periodu „žutih“ osetila vetrove demokratije, vratila „staru štednju“, čak i ogromne iznose koje je prethodna država opljačkala preko Jezde, Dafine i braće Karić i organizovala neuporedivo poštenije izbore. Posle njih, mi nemamo izbore već brutalnu otimačinu.
“Коначно,друштво које не уме да говори о сопственим прекретницама постаје друштво без орјентира-не зна одакле долази па не зна ни куда иде.’…..’Слажем се са овом тврдњом али морам додати да је историја егзактна наука која има своје узроке и последице.“Пети октомбар“ је био бивалентни покрет,процес,догађај… који је покушао да уведе демократију пре него што се обрачунао са структурално организованим криминалом у самим тајним и јавним службана у држави.Главу хоботнице(Милошевића) је ухапсио и припремио за процесурисање.Милошевић је тражио да не буде изручен Трибуналу што су ови назови-демократски револуционари изиграли.Какве то последице има на друштво које је тек изашло из рата против НАТО-а и његових савезника у Југославији?Народ је једноставно изгубио поверење и сумњао је у њихове намере.Да скратим постојала је основна сумња-да ли се нова власт бори за добробит Србије или за власт саму по себи.Наравно то су искористили сви муфљузи у службама,после убиства Ђинђића да се прилагођавају и инфлитирају у табор његовог каснијег наследника Тадића.Кога није толико занимала борба против корупције колико да иде уз длаку НАТО-у и преда остале генерале НАТО-суду.За њега су важније биле “међународне обавезе“ него унутрашње устројство друштва.Ту политику је наставио Николић па Вучић.Опозиција није могла у народу да развија своја крила баш због оне моје прве ставке.То јест они су изгубили поверење у Ђинђића и веровали су да он није патриота већ издајник.То јест-НАТО човек.Својим поступцима је дирнуо главну жицу српског бића.Дирнуо је у његово достојанство.Да је судио Милошевићу у земљи тога не би било и данас би опозиција била на власти а не ови Муфљузи без идеологије какав је у суштини био и Милошевићев систем.Да није настрешница пала овај режим би остао још најмање десет година на власти.Колико му је потребно да потпуно оглође сиромашну Србију.Студенски покрет је пробудио народ и половину позиције и опозиције.Народ је прогледао на очи……..п.с.Народ је коначно схватио све манипулације овог режима,посебно у односу на српски Космет.Коначно је схватио лажни патриотизам режима и њихову основну стимулацију за ову манипулацију а то је-мегаломанска пљачка државних ресурса и поклањање истих великим силама да би имали мир код куће.Бес код народа кључа.Сада је затишје(Милош Обреновић)се више бојао затишја код народа него од њихове побуне.Ова власт не добаца толико.Јер су заслепљени својом похлепом за новцем и својом похотом за влашћу.Пашће још надсрешица(нажалост)са смртним случајевима.Онда ће овај народни,тињајући бес прокључати.Уосталом такав је српски менталитет.Трпи,трпи,гута сопствену пљувачку све док му се не напуни стомак и онда експлодира.Само то.
Неко ће рећи-Милошевић је сам потписао сарадњу са хашким Трибуналом……То је тачно.Но,он није потписао њихову каснију конструкцију-“Командну одговорност“ из које се лако извлачи'(конструише) -“Удружени злочиначки подухват.“Дакле,Милошевић је имао план да пошање Трибуналу праве ратне злочинце какав је био Аркан и братија.Као што су били и команданти паравојних формација као и њихови асистенти.Који су ишли у рат да убијају и пљачкају. Ђинђић,Тадић и прећутно Коштуница су урадили супротно-слали су Трибуналу преседнике,потпреседнике,команданте Армија и дивизија и тако дали легитимитет НАТО агресији над Југославијом(српским земљама)…..п.с.То је грешка у корацима ових младих демократа.Код грешке у корацима судија(историја)прекида утакмицу.Баш то је омогућило Муфљузима из деведесетих да се врате на власт.Тако је погажена демократија која је била у повоју и сваки облик патриотизма.Овај режим је додирнуо дно каце.
Једну чињеницу морају добро запамтити сви Срби ма где били и остали српски грађани у Србији а то је-Да је Трибунал у Хагу био ад-хок Суд Уједињених Нација.Истих оних нација које је НАТО избегао да тражи дозволу за бомбардовање Југославије(српских земаља).Зато је бомбардовао илегално и бестијално.Зар то није контрадикторно да УН-е не суде и НАТО-у него углавном су судили само Србима?
Dokle će te da dozvoljavate ovom draganu koji je i u kuriru da botuje on je jedna nepismena primitivna statistička greška
@BMW,ako dokazete i jedan moj komentar u Kuriru,javno tvrdim da cu vam odmah isplatiti 25 000 Evra.To sto sam nepismen okacite macku o rep……p.s.Vidim,mnogo ve zulje moji komentari sto potvrdjuje da ste clan kriminalne hobotnice.Priblizava se dan kad necete imati prostora da nam trosite kiseonik dzabe.Moracete to odraditi u Zabeli.
@BMW,u tvom kratkom komentaru ima tri gramaticke(ne stamparske)greske.Pocev od imena koje se pise velikim slovom.Sikter bre,tamo gde ti je mesto.Nisi cak zasluzio ni „Kurir“kamoli „Radar“.
Напиши нешто аргументовано, можда ти неко и поверује, овако тролујеш.
Као што пише гђа Мартиноли, за режимске медије, 5 Окт 2000 је изразито негативан догађај. Као пример, можемо узети чланак под насловом. “Од понижења до поноса: Србија четврт века после 5. октобра”, у данашњем београдском дневнику ПОЛИТИКА. Наслов чланка све говори !
Uz sve manjkavosti i kasnija odstupanja od tekovina, 5-ti oktobar se mora tretirati kao dan pada diktature i dan kada su Srbi posle vekovnog robovanja raznovrsnim diktaturama konačno izborili pravo da slobodno biraju i budu birani. Nažalost, dve demokratske stranke, dva noseća stuba promena, DS i DSS, odnosno ljudi koji su ih vodili, nisu odoleli opojnom mirisu vlasti i novca pa su širom otvorili vrata za reciklirane otpatke svih mogućih stranaka i pokreta, bez trunke ideologije, sa jednim jedinim ciljem da se dokopaju pobedničkog partijskog plena. Nesretna okolnost je činjenica da se zlo razmnožava po nestvarno velikoj progresiji i Srbija se vratila u pred političko doba sa velikim sličnostima sa srednjovekovnim despotijama. Najviše brine podatak da stranka koju guraju na lidersku poziciju opozicije, perfidno i nažalost uspešno, po receptu vernih saveznika Miloševićevog SPS-a SPO i SRS, „napada“ aktuelnu vlast benignim, nevažnim saopštenjima kao što su samozvanog lidera opozicije godinama napadali sa virtuelnih, nedokazivih „619 miliona“, ali nikada za stvarne, svima znane velike zloupotrebe. Trenutno su u fokusu predsednikove cipele od 1000 evra a o sudbini novca od nadstrešnice, o nestvarnim zaduživanjima države, o životu miliona gladnih penzionera i radnika, o EXPO-u, metrou, porušenom mostu i širenju BG na vodi, o permanetnoj inflaciji koja ubrzano širi front gladi……tek tu i tamo po neka reč da se „Vlasi ne dosete“. Naročito pada u oči tišina u vezi megalomanskih, po državu i narod užasno štetnih projekata EXPO-a i Nacionalog stadiona na kojima je angažovana Sofija Đilas, ćerka samozvanog lidera opozicije. Pri tom podatak koji dodatno dokazuje i iritira je delovanje njegovih, verovatno „ortačkih“ SNS botova koji horski aplaudiraju na njegove sterilne objave. I što je tragično a delimično i dobro jer je ipak na vreme, njegova partija nije u simbiozi sa studentskim pokretom. Za sada se pojavljuju sporadični prikriveni napadi a stavio bih „obe ruke u vatru“ da SSP i DSS na izbore idu bez studenata jer jedino tako otimaju glasove opoziciji i bacaju na sto svom jedinom gospodaru. Jedina realna, već opipljiva prilika da se ovom zlu vide leđa jeste izlaznost iznad 80 %, jedna, studentska lista bez objave do raspisivanja izbora, do sada neviđena kontrola svakog listića od popunjavanja do brojanja i zvanične objave od strane RIK-a. Da se slučajno ne dogodi, uz podršku „opozicionih“ lidera, da džakovi sa listićima prenoće u „sigurnoj kući“, Vesićevoj kancelariji u skupštini grada.
Одличан чланак гђе Мартиноли !
Данашњи владалац Србије се добро сећа 5 ОКТОБРА 2000, када је више стотина хиљада грађана изашло на улице Београда и мирно и достојанствено, без иједне жртве, показало свету да им је доста деспота који је уништио српску економију, посвађао Србе са целим светом и повео их у рат и сигуран пораз.
Зато се он оградио белим шаторима у Ћациленду из којих пуца на 5 октобар 2000.