U vremenima kada na sve načine mnogi pokušavaju da se distanciraju i pobegnu od politike i političkog, uradiću nešto sasvim nepopularno – napisaću jedan baš politički tekst. U razvijenim državama ovo možda ne bi bilo ništa neuobičajeno za lidera jedne političke partije, ali u Srbiji od politike počeli su da beže čak i lideri stranaka. Postali smo taoci „nepolitičkog” iako ni sami ne znamo šta to znači. Ljudi širom sveta, pa tako i naši preci, vodili su duge borbe da dobiju pravo glasa kako bi mogli da donose odluke o političkom. Ko smo mi da danas tu moć tako lako odbacujemo i prepuštamo drugima da odlučuju o našim životima? Vreme je da skinemo veto koji su ovi na vlasti sve ove godine stavljali na politiku i bavljenje našim životima.
Ovaj tekst je politički i ne samo zato što ga piše lider jedne partije, već i zato što će biti odgovor na glavnu kritiku na račun opozicije – da nemamo program i da ne nudimo nikakva konkretna rešenja. U godini koja ostaje iza nas prešao sam hiljade kilometara, obišao skoro celu našu zemlju i radio ono što mi je kao narodnom poslaniku posao – razgovarao sa narodom i slušao pažljivo. Mislim svakoga dana o svim tim ljudima koje sam sretao i voleo bih da mogu svima da nam poželim da sve ono što je loše ostavimo iza sebe. Nažalost, to nije moguće.
Sačekaće nas nasilje na svakom koraku
Sačekaće nas i u 2025. godini javni dug koji ćemo svi mi morati da vraćamo, visoke cene u prodavnicama i plate daleko ispod potrebnih za dostojan život. Sačekaće nas kriminal i korupcija i zbog toga ko zna koliko nebezbednih javnih objekata zbog kojih strahujemo svaki put kad izađemo na ulicu šta će nam pasti na glavu. Sačekaće nas bahata vlast koja ne preza ni od čega i koja svoje javne funkcionere šalje da tuku studente i udaraju narod kolima. Sačekaće nas nasilje na svakom koraku, razorene institucije i nepravda. Nastaviće se i rasprodaja države, a naš narod na Kosovu i Metohiji ostaje prepušten sam sebi. I dalje će pokušavati da otvore rudnik litijuma i Srbiju pretvore u rudarsku koloniju, a nastaviće i da proganjaju ljude poput Katarine Petrović i Slobodana Milenkovića koji časno rade svoj posao. Nastaviće se i blokade fakulteta, zbog čega će neki studenti praznike dočekati daleko od svojih porodica.
Tačno je da će nas sve to sačekati i u narednoj godini, ali dobro je što deluje da smo po prvi put svi rešeni da tome stanemo na put i što je još važnije, moguće je tome stati na put, promeniti ovu vlast i izgraditi ozbiljnu državu sa sistemom institucija. Prvi zadatak posle toga je da iskorenimo korupciju koja se kod nas odomaćila kao nešto sa čim smo se saživeli. Najveći problem sa korupcijom nije što bismo bez nje sagradili i tri puta više, već što korupcija i u bukvalnom smislu ubija. Ta nas je istina, nažalost, krajem prošle godine tresnula pravo u lice. Petnaest porodica izgubilo je svoje najbliže, neka deca neće dočekati ovaj Božić, zbog toga što je neko bio toliko bahat da krši zakone, korumpira i krade. Narodni pokret Srbije se zato obavezao na usvajanje petogodišnje strategije za iskorenjivanje korupcije, koja podrazumeva procesuiranje svih afera u poslednjim godinama, donošenje novih antikoruptivnih zakona i mera i garanciju građanima da će Srbija postati društvo zasnovano na vladavini prava. Moramo izvršiti proveru i kontrolu svih nosilaca funkcija u pravosuđu, a uz to neophodno je formirati posebno javno tužilaštvo za borbu protiv korupcije i po uzoru na neke susedne, kao i neke druge evropske zemlje, koje se efikasno bore protiv te pošasti, formirati tužilačko-pravosudnu policiju. Sa tim alatom u svojim rukama, gde tužilaštvo ima realnu, a ne samo formalno proklamovanu kontrolu nad radom policije, borba protiv korupcije će biti stvarna, a ne fasadna, jer će dobiti na zamahu, pokazujući da niko nije nedodirljiv, pa ni mi sami. Dakle, spremni smo da se reformisanjem tužilačke organizacije u nezavisnu organizaciju odreknemo te poluge moći, koja je vladajućim elitama u decenijama iza nas oduvek služila za učvršćivanje i održavanje na vlasti.
Zaustaviti davanje novca za sumanute projekte
Kada se na taj način rešimo korupcije koja razara naše živote, imaćemo dovoljno novca za promenu prioriteta. Prvi korak svake vlasti koja brine o svom narodu mora biti ulaganje u ono od čega ljudima zavise životi i budućnost – zdravstvo i obrazovanje. Svako dete treba da ima pravo na podjednake šanse da ostvari svoje snove i na uspeh bez obzira na mesto prebivališta i socio-ekonomski status porodice. To je moguće samo ako je obrazovanje dostupno svima, što trenutno nije slučaj, u dobroj meri zbog visoke stope siromaštva. Zato je veoma važno da udžbenici budu besplatni za svu decu u osnovnim i srednjim školama, kao i đačke užine, koje bi se obezbeđivale od domaćih proizvođača. Trenutna situacija, u kojoj samo deo učenika ima pristup besplatnim udžbenicima, direktno je suprotna sa principima jednakosti i pravde, a takođe krši i osnovne principe Zakona o zabrani diskriminacije. Obezbeđivanjem besplatnih udžbenika direktno se smanjuje pritisak na porodične budžete i olakšava pristup obrazovanju deci iz socio-ekonomski ugroženih porodica. Novcem za sumanute projekte poput nacionalnog stadiona, za koji je planiran trošak od oko 900 miliona evra, čak četvrt veka bi se mogli finansirati đački udžbenici za svakog osnovca i srednjoškolca!
Moramo izvršiti proveru i kontrolu svih nosilaca funkcija u pravosuđu, a uz to neophodno je formirati posebno javno tužilaštvo za borbu protiv korupcije i po uzoru na neke susedne, kao i neke druge evropske zemlje, koje se efikasno bore protiv te pošasti, formirati tužilačko-pravosudnu policiju
Umesto što ulažemo u pojedine strane kompanije koje uništavaju našu zemlju, grabe sav profit, a iza sebe ostavljaju pustoš, zagađene reke i vazduh, razvoj treba da se temelji na proizvodnji zdrave hrane i savremenim tehnologijama koje neće dovoditi u pitanje bezbednost života i zdravlja građana, a ekonomska korist od njihovog rada i proizvodnje išla bi direktno građanima Srbije. U poslednjih deset godina izgubili smo 120 hiljada gazdinstava i imamo manje 350 hiljada ljudi koji se bave poljoprivredom. Sela se gase, mladi se sele u gradove ili odlaze iz zemlje. Umesto ulaganja u poljoprivredu i zaštite naših proizvođača, otvarali su vrata monopolima.
Uvozimo beli luk iz Kine, paradajz iz Albanije
Umesto da pomažemo poljoprivrednike, pomagali su tajkune i davali ogromne subvencije stranim firmama. Zato je danas poljoprivreda Srbije na istorijskom minimumu, a građani plaćaju skuplju hranu nego u Nemačkoj. Srbija ima 4,8 miliona hektara obradivog zemljišta, a skoro 800.000 hektara leži neiskorišćeno. Kao simbol ove katastrofe, Srbija uvozi krompir iz Francuske i beli luk iz Kine, paradajz iz Albanije, a naša plodna zemlja leži neiskorišćena. Zato moj Narodni pokret Srbije predlaže novu strategiju koja predstavlja potpuni zaokret u poljoprivredi. Ovo znači mnogo veća izdvajanja za podsticaje i subvencije u poljoprivredi i proizvodnju hrane, minimum 10 odsto iz budžeta sa tendencijom rasta do nivoa izdvajanja u Evropskoj uniji. Poljoprivrednicima treba obezbediti dizel bez akcize i organičiti marže trgovinskih lanaca, jer domaća proizvodnja ne sme da bude talac monopola i trgovinskih lanaca. Uz ovo treba duplirati bespovratna sredstva za mlade poljoprivrednike, kako bi mladi ostajali u svojim mestima i planirali proizvodnju. Povezaćemo male poljoprivredne proizvođače sa vodećim distributivnim centrima ili klasterima kako bi obezbedili siguran plasman i stabilnu cenu svojih proizvoda. Ovaj model omogućava proizvođačima da se fokusiraju na ono što najbolje rade – proizvodnju, dok logistika, distribucija i plasman postaju odgovornost kooperativa ili klastera, čime se smanjuju troškovi i povećava efikasnost. Moramo da zadržimo i velike i male proizvođače, ali da ih istovremeno integrišemo u održivi sistem u kom se jedni oslanjaju na druge. Svaki nivo ima svoju ulogu, a zajedno čine celinu koja garantuje sigurnost hrane i razvoj poljoprivrede u Srbiji. Naši poljoprivrednici konačno će moći da planiraju svoju proizvodnju i imaju predvidivost i izvesnost, a sela će ponovo postati mesta gde se živi, stvara, gde se rađaju deca, gde se radi i slavi. Ulaganja u infrastrukturu – od puteva do domova kulture i seoskih zdravstvenih ambulanti – stvoriće uslove da mladi imaju podsticaj da žive na selu jer će tamo imati sve što im treba da izgrade i planiraju svoj život.
Umesto što ulažemo u pojedine strane kompanije koje uništavaju našu zemlju, grabe sav profit, a iza sebe ostavljaju pustoš, zagađene reke i vazduh, razvoj treba da se temelji na proizvodnji zdrave hrane i savremenim tehnologijama
I na kraju, glavno pitanje koje muči mnoge je šta ako oni koji dođu posle neće uspeti da ispune obećano i budu bolji od prethodnih. Ključ je u smenjivosti i odgovornosti. Svaka vlast treba da bude smenjiva, a svaki pojedinac odgovoran za odluke koje donosi. To do sada nije bilo moguće ne samo zbog uzurpiranih institucija, već i zbog lošeg aktuelnog izbornog sistema zahvaljujući kom je sva politička moć skoncentrisana u rukama političkih lidera i rukovodstava stranaka a ne izabranih narodnih predstavnika građana Srbije koji su osnovni nosioci suvereniteta.
Moramo ograničili moć partijskih vođa
Postojeći izborni sistem doveo je do toga da više od 1.5 miliona građana u Srbiji, koji žive na teritoriji 96 opština i gradova, skoro nikada nemaju svog izabranog predstavnika u Narodnoj skupštini. Zbog činjenice da građani glasaju za izborne liste, a ne za svoje predstavnike imenom i prezimenom, ne postoji direktna komunikacija između birača i narodnih poslanika, a samim tim ni odgovornost poslanika biranih od strane građana. To je glavni razlog zašto se svi mi iz Narodnog pokreta Srbije snažno zalažemo za uvođenje personalizovanog proporcionalnog izbornog sistema prema kom bi Srbija bila podeljena na 250 izbornih jedinica i gde bi se u okviru lista glasalo imenom i prezimenom za kandidate u svakoj izbornoj jedinici. Tako bismo vratili suverenitet narodu, ograničili moć partijskih vođa i, što je jako važno, sprečili bismo praksu da nosilac izborne liste bude lice koje ne učestvuje kao kandidat na izborima čime se obmanjuje javnost.
Ključ je u smenjivosti i odgovornosti. Svaka vlast treba da bude smenjiva, a svaki pojedinac odgovoran za odluke koje donosi. To do sada nije bilo moguće ne samo zbog uzurpiranih institucija, već i zbog lošeg aktuelnog izbornog sistema
Sve ovo je, naravno, ostvarivo. Bilo je mnogo gorkih trenutaka u prošloj godini, ali nam je ona pokazala i šta sve možemo ako se držimo zajedno, solidarno i uporno. Kada bi svako od nas učinio mali korak ka stvaranju bolje, razvijenije i uspešnije Srbije, kada bismo sve stranke i političko-društvene aktere u Srbiji podstakli da se, umesto manipulacijama i praznim pričama, bave konkretnim problemima i time kako da olakšaju život građanima, ono što nam danas izgleda nemoguće moglo bi da postane naša realnost. Zajedno možemo da učinimo da godine koje su pred nama budu dobijene, a ne izgubljene.
Miroslav Aleksić, Narodni pokret Srbije
