Otkad je došla na vlast Srpska napredna stranka sve što radi je „prvi put u istoriji“, sve je najveće, najznačajnije, najlepše; nešto u novijoj istoriji, nešto od pamtiveka. Najbrojnija je u ovom veku i Vlada Srbije nedavno formirana, prvi put u istoriji imamo pet ministara bez portfelja, tj. bez resora. Uz potpredsednika Vulina takođe bez resora, eto šest članova Vlade za koje ne znamo šta će uopšte da rade? Mada, pitanje je šta će da rade i oni sa portfeljima? Da se slikaju!
Prvi put u istoriji za ministra kulture izabran je čovek koji nikakve veze nema sa kulturom. Već smo navikli na razne vrste nipodaštavanja, pa ovo imenovanje i nije izazvalo neko veće iznenađenje. IPAK! Nikola Selaković! Čovek je od svoje 29. godine ministar. Ministar pravde, ministar spoljnih poslova, ministar za rad, zapošljavanje, socijalnu politiku i boračka pitanja. Da li iko može da se seti bar jednog značajnijeg poduhvata Selakovića kao ministra u tri prethodna mandata? Po njemu se ništa neće zvati, o njemu se ništa neće znati! S kulturom ima veze utoliko što je godinu dana bio predsednik Srpskog kulturnog kola „Despot Stefan Lazarević“.
Besednik iz osnovne škole
Da budemo malo fleksibilniji. Bilo je još nekih ministara koji su imali labave veze s kulturom, pa ipak, neki su glumili, režirali, neki nešto pisali… Selaković je besedio! Tri puta je pobedio u besedništvu na Pravnom fakultetu! Zašto se besedništvo ne bi priznalo kao kulturna delatnost? U Zakonu o kulturi navode se razne delatnosti, npr. i cirkus, ulična umetnost… Selaković odmah da predloži izmene i dopune Zakona o kulturi, uvrsti besedništvo u kulturne delatnosti i tako sebi obezbedi još jednu referencu. Jeste da su njegove besedničke veštine bile „rani radovi“, sada kao ministar kulture dobija nove prilike da besedi na otvaranjima raznih kulturnih događaja. Biće to u skladu s onim što je izrekao posle polaganja zakletve: „Trudiću se da svojim zalaganjem i znanjem doprinesem daljem razvoju kulture u našoj zemlji, a u veku borbe za identitet doprinesem očuvanju našeg srpskog nacionalnog identiteta, kao i identiteta pripadnika svih drugih naroda koji žive u našoj lepoj otadžbini.“ Odličan 5 iz srpskog za 5. razred osnovne.
Bilo je glasina da se Nikola Selaković nećkao da prihvati ovu funkciju. Ne bi bilo sumnji da je šira javnosti bila upoznata s nekom vrstom njegove intimne ispovesti izrečene na otvaranju jedne izložbe u Muzeju primenjene umetnosti. Da su prisutni umetnici likovne i primenjene umetnosti, arhitekte, zaštitari, znali da im se obraća budući ministar kulture, pažljivije bi ga slušali i ne bi se ponašali kao uvređene mlade pa žagorili i napuštali skup jer nisu hteli da slušaju kako ih ministar nadugačko i naširoko podučava kako moraju da znaju razne zanate, a ne samo da slikaju, projektuju: „Sve, sve, ali zanat.“
Na obeležavanju 180 godina postojanja Narodnog muzeja, ovu godišnjicu Selaković poveže sa spaljivanjem moštiju Svetog Save, Uskrsom i uskrsnućem Srbije. Kako će borac za tako promovisan nacionalni identitet da se bavi profanim stvarima kao što su problemi savremenih umetnika? Da pokuša makar!
Taj govor održao je Nikola Selaković 15. avgusta 2023. godine na otvaranju izložbe upriličene povodom 120 godina od rođenja i 50 godina od smrti Petra Zarića. Na izložbi su bile izložene skice, projekti i fotografije na temu: „Stručno crtanje i detaljisanje; obrada drveta; unutrašnja arhitektura u drvetu.“
Selaković je na početku svog obraćanja izjavio da mu nije bilo jasno zašto je baš on odabran da službeno bude govornik na ovako važnom skupu. Činilo mu se da je za to zadužen resor Ministarstva kulture, premda je onda shvatio svoju povezanost s ovim projektom: „Velika je moja ljubav prema umetnosti, kulturi, posebno arhitekturi. Volim da radim u drvetu, želeo bih da postanem arhitekta… Država će se potruditi da pokloni više pažnje zanatlijama danas, a ne samo onima u izumiranju, već i svim u nastajanju, u razvitku…“ Voli čovek kulturu, poštuje tradiciju! Zna zanat, a hoće i da se doškoluje.
Selaković je u više navrata potvrdio da je beskompromisno na trasiranom SNS putu utvrđivanja nacionalnog identiteta. Tom identitetu ne pripada antifašistička borba. Bar ne doprinos Srba toj borbi, pogotovu ne partizana. Ako već nekako mora da se obeležava pobeda nad fašizmom, onda su za to zaslužni Rusi, tj. crvenoarmejci, onda se za Dan pobede organizuje marš Besmrtnog puka. Nikola Selaković je na otvaranju rekonstruisanog spomenika ruskim i srpskim herojima na Kalemegdanu 2023. godine rekao da ono što je za Ruse bio Drugi svetski rat za nas je bio Prvi svetski rat. To je tradicija koju priznajemo. Kao ministar za rad potrudio se da se u Trsteniku postavi „Natalijinu ramondu“ u spomen žrtvama Prvog svetskog rata i time zaslužio titulu počasnog građanina Trstenika.
Nacionalna tradicija po meri SNS ratne heroje i žrtve deli na podobne i nepodobne, one vredne sećanja i počasti i one koje treba izgurati iz istorije. I mrtvi umetnici se dele na podobne i nepodobne. U dva dana, 9. i 10. maja preminuli su pisac i prevodilac Ivan Ivanji i vajar Svetislav Arsić Basara. Selaković šalje telegram saučešća povodom smrti Svetislava Arsića Basare, nema saučešća za Ivana Ivanjija. Ako se pogledaju biografije ove dvojice stvaralaca, jasno je zašto.
Čovek izvornih radikalskih uverenja
To što Vučić na obeležavanju Dana Evrope 9. maja drži proevropski govor, to je za tu priliku i za evropske uši. Za domaću upotrebu drugačije su poruke, jer su i politička uverenja drugačija. Nikola Selaković je čovek izvornih radikalskih uverenja i politike. On dan kasnije na obeležavanju 180 godina postojanja Narodnog muzeja ovu godišnjicu poveže sa spaljivanjem moštiju Svetog Save, Uskrsom i uskrsnućem Srbije, posebno sa godinom kada je donet „srpski nacionalni program Načertanije Ilije Garašanina“. Sve u slavu srpskog roda i uz podršku ideji velike Srbije. Kako će Selaković, borac za tako promovisan nacionalni identitet da se bavi profanim stvarima kao što su problemi savremenih umetnika? Da pokuša makar!
Mogao bi npr. da zamoli saradnike iz bivšeg ministarstva da predlože jednu izmenicu u Zakonu o socijalnom osiguranju i tako skine teret socijalnih doprinosa s pleća samostalnih umetnika. Predstavnici tog ministarstva učestvovali su u radu radne grupe koja je pet meseci razmatrala kako da poboljša materijalni položaj zaposlenih u kulturi. Taman nas je Maja Gojković obavestila da je radna grupa došla do epohalnog rešenja, tj. do predloga da se poveća osnovica za obračun plata (tako se i inače povećavaju plate), Maja ode, plate ostadoše. Moguće da će Selaković formirati novu radnu grupu koja će morati ponovo „naporno“ da radi.
Kako će Selaković da razume probleme i pomogne nezavisnoj kulturnoj sceni? Hoće li nastaviti sa finansiranjem fantomskih organizacija i uskraćivati pomoć istinskim stvaraocima? Da li će završiti zakonsku regulativu i popuniti praznine rasparčanog Zakona o kulturnim dobrima kako se ne bi i dalje primenjivale odredbe iz 1994. godine? Da li će on kao veliki ljubitelj arhitekture dati saglasnost da se skine zaštita sa zgrade Generalštaba i tako uništi delo velikog Nikole Dobrovića? Da li će obnoviti predlog da se ceo kompleks Beogradskog sajma stavi pod zaštitu i ispravi greška „bivše vlasti“? Šta će uraditi povodom brljotina firme „Beograd na vodi“ zbog koje nije izdata građevinska dozvola za rekonstrukciju stare Železničke stanice, a za potrebe Muzeja istorije Srbije? Hoće li ikad početi izgradnja nove zgrade Beogradske filharmonije? Da li će se preseljavati Muzej Nikole Tesle? Kada će se u navodno već obezbeđen prostor useliti Muzej automobila? Kada će početi obnova Galerije Milene Pavlović Barili u Požarevcu? Da li će nedavno odabrani projekat za objekat Prirodnjačkog muzeja završiti u nekoj fioci ili će se konačno pristupiti izgradnji „Kuće za leptirove“ koju je pre desetak godina najavljivala supruga tadašnjeg predsednika države Dragica Nikolić? Hoće li se Selaković konsultovati sa nekim stručnjacima za akustiku pre nego što prihvati „genijalnu ideju“ Siniše Malog da se Opera smesti u Halu 1 Beogradskog sajma? Da li će biti rekonstruisana zgrada Kolarčevog Narodnog univerziteta? Selaković je ovom spisku obećanja svojih prethodnika upravo dodao rekonstrukciju Galerije fresaka. Kada? Da li će se i dalje na rukovodeća mesta u kulturi postavljati uglavnom partijski podobni, a ne stručno sposobni? (Možda je ovo poslednje pitanje previše lično.)
Problema i pitanja je mnogo! Ne rešavaju se besedama, zakletvama i velikim rečima o velikoj Srbiji. „Zemlja postaje velika delima“ (Gete).
