S kojim ciljem je, samo dan nakon izbora u Mionici, Negotinu i Sečnju, Aleksandar Vučić najavio početak izborne godine, pa još „na sto“ stavio i predsedničke izbore?
Da li je, kao osvedočeni stručnjak u oblasti propagande, time pokušao da skrene pažnju sa činjenice da je, uprkos konačnoj pobedi postignutoj svim sredstvima, vlast u nedelju, zapravo, zabeležila pad rejtinga čak i u svojim najtvrđim bastionima? Pa je, u akciji kontrole štete, dan nakon glasanja stigao baš u Mionicu, gde je pad bio najveći, da odatle emituje poruku o „samouverenosti“ i najavljuje izborne planove za budućnost?
Ili – možda u uverenju da će moći da produbi vidljive pukotine na „protivničkoj“ strani – sada zaista razmišlja o raspisivanju izbora? I to ne samo parlamentarnih, već i predsedničkih, čime bi, poput nekad Borisa Tadića, samom sebi „skratio mandat“, a sve da bi izveo „Putin igru“, odnosno preselio se na poziciju premijera?
Činjenice i brojevi
Jasno je da je posle procesa koji se i ne može nazvati izborima – zbog brojnih nepravilnosti, nasilja i zastrašujućeg odbijanja policije da na njega reaguje, nakon čega se posmatračka misija Crte povukla iz Mionice, a pominjano je i „ratno stanje“ – dobijeni rezultati ne odražavaju objektivno raspoloženje građana. Baš kao što je jasno i da su, u nedostatku institucija koje bi reagovale na brojna kršenja zakona, brojevi koji su nam saopšteni jedino što se može tumačiti kao relevantna činjenica.
A te brojke kažu da će naprednjaci zadržati vlast u sve tri opštine u kojima se glasalo – u Mionici i Negotinu zato što je to bilo obavezno zbog isticanja mandata prethodnim odborničkim sazivima, a u Sečnju zbog nepoznatih razloga, uglavnom protumačenih kao želja vlasti da uknjiži trostruku pobedu, tamo gde je ona takoreći unapred obezbeđena.
Pad rejtinga vlasti u najtvrđim bastionima osnažio je zaključak da prevremenih parlamentarnih izbora neće biti, šta god Vučić pričao u akciji kontrole štete
Preciznije: u Mionici, prema preliminarnim rezultatima, lista SNS-SPS-SRS dobila je 52,09 posto glasova (22 mandata), lista predvođena studentima Ujedinjeni za Mionicu 38,93 posto (16 mandata) i lista SDPS Rasima Ljajića 3,68 posto (jedan mandat). Ostale tri liste, među kojima i lista Stranke slobode i pravde, ostale su ispod cenzusa. Odziv je bio veliki – 75 posto.
Preliminarni rezultati za Negotin kažu da je lista vlasti pobedila sa 69,29 posto osvojenih glasova (33 mandata), a lista Ujedinjeni za Negotin 26,76 posto glasova (12 mandata). Izlaznost je bila više od 48 odsto, a još dve liste ostale su ispod cenzusa.
U Sečnju su izbori poništeni na biračkom mestu broj 7 u selu Jerkovac (577 birača). Preliminarni rezultati sa ostalih 16 biračkih mesta kažu da je lista vlasti osvojila oko 59 posto glasova (14 mandata), a pre samo mesec dana formirana opoziciona grupacija Glas mladih koji menja Sečanj oko 32,7 posto (14 mandata). Socijalistima, koji su jedino u toj opštini nastupili samostalno, verovatno zahvaljujući činjenici da su 2022. osvojili čak 25,5 odsto glasova, sada je pripalo 4,1 odsto (jedan mandat), a odziv je bio veliki – 67,84 odsto upisanih birača.
Poređenje sa ranijim rezultatima pokazuje, međutim, da pobeda nije baš blistava, naprotiv: gledano u apsolutnim brojevima, u odnosu na prethodne lokalne izbore, stranke vlasti su zabeležile značajan pad u Mionici (za skoro 2.200, odnosno, prema računici politikologa Dejana Bursaća, oko 34 posto glasova) i Sečnju (nešto preko 1.800, odnosno 31 posto glasova), dok je u Negotinu vidljiv vrlo blagi rast (nešto preko 200, odnosno dva posto glasova). U odnosu na parlamentarne izbore 2023, pad je vidljiv u sve tri opštine: u Mionici su, prema istom izvoru, stranke vlasti osvojile 16,6 posto glasova manje nego pre dve godine, u Sečnju 16,8 posto glasova manje, a u Negotinu 6,6 posto glasova manje.
Optimizam opozicije
Na strani protivnika vlasti može se, s obzirom na postignute rezultate, govoriti o napretku u odnosu na prethodne izbore, naročito u Mionici – i to uprkos po opoziciju izrazito nepovoljnim socio-demografskim osobinama tamošnjeg stanovništva (ruralna sredina, sa izrazito starim stanovništvom, što su obično karakteristike naprednjačkog biračkog tela).
Nešto optimizma na opozicionom delu spektra pokušava se pronaći i u činjenici da je, čak i uprkos angažovanju svih raspoloživih sredstava prisile i potkupljivanja, pad rejtinga vlasti zabeležen u sredinama tradicionalno naklonjenim strankama socijalističko-radikalskog tipa (politikolog Aleksandar Ivković podsetio je na rezultate od 24. septembra 2000, kada je u Mionici koalicija SPS-SRS osvojila 50,69, u Negotinu 65,61 a u Sečnju 71,18 posto glasova).
Zbog toga je rašireno uverenje da je osipanje podrške naprednjacima i njihovim satelitima u drugim mestima još drastičnije, čime je dodatno osnažen zaključak da vlast ne sme da ide na prevremene parlamentarne izbore, šta god Vučić pričao.
Nema, zasad, sigurnih znakova da su iz nedeljnih, ali i prethodnih lokalnih izbora (Kosjerić, Zaječar) izvučene baš jasne pouke za buduće delovanje na antirežimskom delu scene
Upozorenje na moguće olako širenje optimizma stiglo je, međutim, od analitičara Đorđa Vukadinovića koji je ocenio da gubitak glasova vlasti, gledajući samo period nakon izbora 2023. i nije tako veliki, s obzirom na činjenicu da su se u međuvremenu desili antilitijumski protesti i pad novosadske nadstrešnice. I to nije jedini njegov „hladan tuš“ namenjen zagovornicima teze „gotov je“: uprkos svim razlozima zbog kojih bi naprednjaci trebalo da budu nezadovoljni ishodom glasanja u nedelju, Vukadinović nije baš uveren da je, pod postojećim uslovima, moguća promena vlasti na izborima.
Ne deluje, međutim, da na strani protivnika vlasti, pre svega studenata, postoji namera da temu izbornih uslova i prelazne vlade, koju pominje Vukadinović, vrate na dnevni red. I to možda ne baš samo zbog procene da naprednjaci na tu vrstu dogovora ne bi pristali: sami studenti, odnosno njihov beogradski deo, odbacili su ideju prelazne vlade još proletos, kada je o njoj bilo puno govora, a zahtev za raspisivanje prevremenih izbora nije bio ispostavljen.
Nema, zasad, ni sigurnih znakova da su iz nedeljnih, ali i prethodnih lokalnih izbora (Kosjerić, Zaječar) izvučene baš jasne pouke za buduće delovanje na antirežimskom delu scene – o čemu, između ostalog, govori samostalni izlazak SSP na izbore u Mionici, „nagrađen“ potpunim debaklom.
Nova runda uskoro
Vremena za promenu strategije nema previše, jer novi izbori nisu daleko. Već za proleće, trebalo bi da se pripremaju izborni pretendenti u Aranđelovcu, Boru, Bajinoj Bašti, Kladovu, Knjaževcu, Kuli, Lučanima, Majdanpeku, Smederevskoj Palanci i užičkoj gradskoj opštini Sevojno. Prema proceni Aleksandra Ivkovića, nema osnova za očekivanje promene vlasti u nekim od tih deset opština (Kladovo, Smederevska Palanka), ali ima u onih u kojima se mogu očekivati kompetetivni izbori (Aranđelovac, Bor, Bajina Bašta).
Neke pripreme su „već“ u toku – opozicione odborničke grupe u Skupštini grada Užica prošle sedmice dogovorile su se o zajedničkom nastupu na izborima u Sevojnu. Potpis na dokument stavile su Užička republika, Užička akcija, Demokratska stranka, Narodni pokret Srbije, Zeleno-levi front, SRCE i samostalni odbornik Nove Demokratske stranke Srbije. Saopšteno je i da kandidati neće biti birani kroz raspodelu kvota, već na predizborima.
Naprednjaci u Lučanima suočavaju se sa reputacionim problemima – više od hiljadu građana opštine koja, prema poslednjem popisu, ima 16.933 stanovnika, potpisalo je peticiju kojom se traži da predsednik Opštine i lokalnog odbora SNS Milivoje Dolović podnese ostavku
Izgleda da se neka vrsta predizborne pripreme dešava i u Lučanima, ali nije sasvim jasno koje vrste: bivši visoki funkcioner SNS Slobodan Jolović napustio je tu stranku zbog „samovlašća i strahovlade koja je uništila potencijal stranke“ i najavio da će nastaviti političko delovanje kroz političku organizaciju „Narodni pokret Dragačeva“. Taj pokret, kako je primetio Aleksandar Ivković, osnovan je 2023. i već je najavio učešće na izborima, a na zvaničnom sajtu kažu da nisu „ni sa ćacijima ni sa blokaderima“.
Naprednjaci u Lučanima suočavaju se sa reputacionim problemima – više od hiljadu građana opštine koja, prema poslednjem popisu, ima 16.933 stanovnika, potpisalo je peticiju kojom se traži da predsednik Opštine i lokalnog odbora SNS Milivoje Dolović podnese ostavku ili da bude razrešen, nakon navoda da je „pijan zlostavljao sveštenika“. Mogla bi to biti prilika za skupljanje glasova razočaranih, ali i razlog da se traži alternativni način da se oni – sačuvaju.
