Dobar deo javnosti sigurno je poverovao u tvrdnju vlasti o apsolutnoj pobedi na nedeljnim lokalnim (polu)izborima – osim, kako reče Aleksandar Vučić u prvom postizbornom nastupu, u Tutinu, zbog specifične nacionalne strukture, i dve beogradske opštine u kojima je rezultat „interesantan“. Ipak, vesti iz Niša, ali i Čačka, ukazuju na prvu pravu pukotinu u naprednjačkom monolitu, kojim su do sada bile okovane čak i mesne zajednice širom Srbije.
Pukotina je, pri tom, od one vrste koja će se – uprkos medijskim manipulacijama i napadnom slavlju – teško sakriti. Čak i ako naknadne intervencije na niškom izbornom rezultatu proizvedu drugačiji saziv tamošnje lokalne vlasti od onog za koji su građani glasali. Struktura naprednjačke vlasti je, naime, takva da zahteva utisak o nepobedivosti i ne podnosi ni klicu nastanka neke druge snage koja bi pokazala da ima života i bez Vučića i njegove predimenzionirane partije.
Nešto dublji uvid u izborni rezultat ukazuje na još jedan razlog za makar mali nemir u naprednjačkim redovima. Uprkos pobedi u Beogradu, najlukrativnijem „plenu” nedeljnih izbora, rezultati ukazuju na nastavak pada podrške među građanima. Kako je primetio politikolog Aleksandar Ivković, od 2018. do danas, broj glasova koje su dobile stranke vlasti, nekada na posebnim, sada na jednoj listi, pao je čak za 70.000 (sa 450.000 na 380.000). U odnosu na decembar, te stranke su u minusu od 25.000 glasova.
Niska izlaznost, Dontov izborni sistem i rezultat opozicije, međutim, tu činjenicu će u krajnjem ishodu zamagliti onim što se jedino računa – naprednjaci i prateća ekipa su u decembru mogli da računaju na 54 odbornička mandata u Beogradu, nedovoljna za formiranje gradske vlasti, dok danas mogu da likuju sa osvojenih deset mandata više, zahvaljujući čemu će i dalje kontrolisati gradske resurse i neometano sprovesti planove vezane za sporednu izložbu Expo 2027.
Kako je primetio politikolog Aleksandar Ivković, od 2018. do danas, broj glasova koje su dobile stranke vlasti, nekada na posebnim, sada na jednoj listi, pao je čak za 170.000 (sa 450.000 na 380.000). U odnosu na decembar, te stranke su u minusu od 25.000 glasova
Sve to moglo bi, bar donekle, mada ne i dovoljno, da ohrabri opoziciono orijentisane građane. I da im pomogne u suočavanju sa činjenicom da je upravo propuštena još jedna šansa za ozbiljniji udarac kleptokratskoj mašineriji koja je zarobila državu i svima oduzima vazduh, što se poslednjih nedelja čak i bukvalno vidi u zatrovanom Užicu.
Za opoziciju, međutim, to nije nikakva uteha. I to ne samo zbog činjenice da i pored pada rejtinga naprednjaka – koji je još jednom potvrđen i na koji oni adekvatno odgovaraju ukrupnjavanjem – vlast i dalje ima ozbiljnu podršku, za koju ne mogu biti zaslužne baš samo izborne manipulacije i bezočna propaganda.
Koliko god se, u narednom periodu, i izborni učesnici, i (delimični) bojkotaši budu trudili da pokažu da su bili u pravu i da je onaj drugi kriv, činjenica je da za su pomenute vesnike promena iz Niša i Čačka, zaslužni pre svega neki nestranački, lokalni faktori, a ne etablirane političke partije.
Svaki pokušaj likovanja „bojkotaša” zbog izbornog rezultata u Beogradu, razbiće se na primeru Niša: jer, tamo je vrlo očigledno da bi njihovo izborno učešće moglo biti presudno i otkloniti svaku naprednjačku ideju o naknadnoj intervenciji koja bi obesmislila tvrdnju o promenama koje dolaze s juga
Najubojitiji udarac stranke koalicije Biram borbu dobile su u Beogradu, gde je izborni debitant, pokret Kreni – promeni osvojio više glasova nego šest članica te koalicije zajedno. I teško da će ga poništiti činjenica da te stranke sada imaju odbornike širom Srbije, a time i priliku za izgradnju infrastrukture bez koje nema pravog političkog napretka.
Na drugoj strani, svaki pokušaj likovanja „bojkotaša” zbog izbornog rezultata u Beogradu koji (donekle) deluje kao ostvarenje njihove prognoze, razbiće se na primeru Niša: jer, tamo je vrlo očigledno da bi njihovo izborno učešće moglo biti presudno i otkloniti svaku naprednjačku ideju o naknadnoj intervenciji koja bi obesmislila tvrdnju o promenama koje dolaze s juga. Priča o bojkotu i u Beogradu, kao i u drugim gradovima, pokazala se nedovoljnom da delegitimiše izbore, ali je nesumnjivo umanjila šanse za pobedu opozicije.
Osim doktora Dragana Milića iz Niša i još nekih lokalnih igrača, razloga da se osećaju kao izborni pobednici imaju samo doktor Branimir Nestorović (popravio decembarski rezultat u Beogradu) i pokret Kreni promeni, koji je dobio odličnu odskočnu dasku za dalji politički put.
A Srbija? Preživela je nedeljni talas nasilja i čeka sledeći.
