Beogradska poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca, u društvu Maroša Šefčoviča, odlazećeg potpredsednika Evropske komisije zaduženog za Zeleni sporazum, bila je čudna rabota. Nije se unapred znalo mnogo o samoj poseti ili o dokumentu koji će biti potpisan. To što je Šefčovič deo odlazeće Komisije, učinilo je posao još čudnijim. Tokom te posete Evropska unija je sa srpskom vladom potpisala memorandum o razumevanju posvećen strateškom partnerstvu u pitanju sirovina.
Sporazum služi tome da pogura projekt Rio Tinta, multinacionalne rudarske kompanije, koja treba da kopa litijum u zapadnoj Srbiji, u dolini Jadra. Taj projekt je Vlada Srbije zaustavila krajem 2021. nakon masovnih protesta građana. Vučić i njegova vlada isprva nisu slušali zahteve demonstranata, i poslali su siledžije da ih biju. Projekt je ipak zaustavljen, jer je procenjeno da je previše problematičan u osvit prevremenih izbora 2022. Januara 2022. premijerka Ana Brnabić je rekla da je tom odlukom „sve gotovo što se tiče jadarskog projekta i Rio Tinta“.
Projekat na pravom putu
Ali nije bilo gotovo. Vučić je sebe nazvao „najglupljim predsednikom na svetu” zbog toga što je zaustavio posao, i time nagovestio da odluka nije baš konačna. Početkom 2024, kada su obavljeni još jedni izbori i kada je Vučić objavio da u narednom periodu prevremenih izbora neće biti – što je inače bio običaj trenutnog režima – vlada je najavila da će projekt obnoviti. U aprilu je Vučić rekao Fajnanšel tajmsu da je projekt opet na pravom putu.
Čim je Ustavni sud 11. jula odlučio da je prvobitno odustajanje bilo neustavno, vlada je projekt zaista obnovila. Trenutak i sadržaj odluke Ustavnog suda, naravno, prikladno ilustruju „nezavisnost” srpskih institucija. A u igru tu ulaze i Evropska unija i Nemačka. One su rudarski projekt podržale još 2021. Poseta Šolca i Ševčoviča, te potpisivanje memoranduma, najjasnija su i najjavnija podrška tom projektu dosad. Činjenica da je sastanak održan jedva sedmicu nakon što je Ustavni sud raščistio put obnovi projekta, trebalo bi da bude upozorenje.
Srbija nema nezavisne institucije koje bi mogle da nadgledaju kako se ekološki standardi poštuju. Drugo, u državi nema mesta za javne rasprave i kritičke glasove
Srbija je od 2022. dva puta imala parlamentarne izbore, i jedne i druge ukaljane ozbiljnim nepravilnostima, kao i lokalne izbore, na kojima je viđena masovna krađa. Od 2015. nijedna godina nije prošla bez masovnih protesta protiv Vučićevog režima, uključujući tu i najveće skupove koje je Srbija videla od pada Miloševića – održane u leto 2023, podstaknute dvema masovnim pucnjavama u Beogradu i blizu njega.
Sumnjiva je tvrdnja kancelara Šolca da je projekt „dobar zato što će se odvijati u skladu sa ekološkim standardima, dobar zato što će pokrenuti ekonomiju i doneti prosperitet”. Memorandum, istina, zahteva od Srbije najbolje ekološke, društvene i upravljačke standarde, ali to je pod ozbiljnim znakom pitanja.
Bez ikakvog nadzora
Prvo, Srbija nema nezavisne institucije koje bi mogle da nadgledaju kako se ti standardi poštuju. Srpska napredna stranka je od stupanja na vlast sistematski preuzela sve državne institucije, i nijedna nije nezavisna od vladajuće partije i predsednika. Shodno tome, ne postoje domaće institucionalne kočnice. Nema ni razloga da se poveruje kako bi se to moglo promeniti uzimajući u obzir da je porobljavanje države temeljno značajno za upravni sistem vladajuće partije.
Ni od EU se ne može očekivati da bude nezavisni nadzornik standarda. Projekt je motivisan interesom da se litijumske potrebe zadovolje bez pomoći Kine
Drugo, u Srbiji nema mesta za javne rasprave i kritičke glasove. Postoji nekoliko nezavisnih medija, ali oni nemaju nacionalni doseg, i stalno su na meti medija koje kontrolišu vlada i privatnici bliski vladajućoj stranci. Na bilo kakvu kritiku vladajuće partije, predsednika Vučića ili njihovih ključnih politika, odgovara se ad hominem napadima, kampanjama blaćenja i govorom mržnje. Režim kontroliše hiljade botova koji takve poruke šire na društvenim mrežama. Zato ni u javnoj sferi ne može da bude kritičkog nadzora nad projektom.
Treće, ni od Evropske unije se ne može očekivati da bude nezavisni nadzornik standarda. Projekt je očigledno motivisan interesom da se litijumske potrebe zadovolje bez pomoći Kine, i zato treba ozbiljno razmisliti o tome da li će EU insistirati na ekološkim i društvenim standardima u Srbiji. Čak i ako bude insistirala, pitanje je da li je za to sposobna.
Ropski uslovi
Četvrto, ekološke i socijalne posledice sličnih projekata u Srbiji, depresivne su. Nekoliko rudarskih investicija kineskih kompanija donelo je veliko zagađenje i ropske uslove uvezenoj radnoj snazi uprkos srpskim zakonima. Srpske vlasti štitile su projekte i investitore. Ako uzmemo u obzir vrednost ove investicije, nema razloga da mislimo da će ovog puta biti drugačije.
Najzad, ovaj sporazum često posmatramo kroz geopolitičko sočivo koje izobličuje. Može nam se učiniti da Srbiju odvraćamo od drugih investitora i globalnih igrača – poput Kine – ako je povezujemo sa Evropskom unijom. Vučić je, međutim, usavršio geopolitički nastup. Domaća retorika njegovih medija i poslušnika nacionalistička je i antizapadna, ali on sam pokušava da se posluži „umećem pregovaranja” sa što više svetskih aktera kako bi sebi obezbedio manevarski prostor. Zato se režim već potrudio da sa sebe skine što više spoljnih uslova i kočnica.
Shodno svemu tome, nije verovatno da će to što Nemačka i Evropska unija podržavaju Rio Tinto pomoći zaštiti ekoloških i socijalnih standarda, a sprečiti korupciju i dalje jačanje vladajuće partije. Upravo je suprotno – Šolcova poseta i sporazum ignorišu proteste, izbornu prevaru, porobljenu državu. Taj potez praktično ukopava evropske integracije Zapadnog Balkana, jer pokazuje da su Evropskoj uniji ekonomski interesi važniji od vladavine prava i demokratije. Bilo bi naivno verovati da druge vlade Zapadnog Balkana neće to da upamte. Najzad, ljudi koji su po ulicama Srbije i regiona protestovali zbog toga što im bezobzirni investitori i države saučesnice uništavaju životnu sredinu, osetiće se još odbačenijim. I znate šta? Neće od Evropske unije tražiti pomoć ili podršku.
