Nisu građani prvi počeli sa ponižavanjem gradonačelnika i funkcionera ovog grada. Od kad su instalirani na te svoje funkcije sve vreme im stižu ponižavajuće poruke u skladu sa prostačkim manirima predmetne institucije. Kraljevčani su najduže i izdržali da im persiraju. Zbog toga je i logično da presek onoga što se dešavalo u Kraljevu ne počne poslednjom sednicom Skupštine grada, i ne završi se atletskim mitingom ispred nje.
Sada već bizarnostima proslavljeni gradonačelnik svoju karijeru počeo je puštanjem u rad semafora, stiskom na prekidač u razvodnom strujnom ormaru, a generalnu probu za taj čin imao je par dana ranije kad je jedan drugi semafor „otvorio“ pred kamerama na produžni kabl jer radovi na instalacijama nisu bili završeni do zakazane ceremonije. Od tada do danas ređale su se šmirgl i šmirajuće uloge u stranačkoj produkciji. Bilo je tu uloga davalaca aerodrUma, nalogodavaca ZooHIJENI, ali i mnogo manje javnih kojima već zaborav polako preti. Međutim, iako je kvalitet tih uloga zaista na nivou bizarnosti i podsmeha, radi se ipak o visokobudžetnoj produkciji. Jer ta funkcija nije nimalo jeftina, vezana je za sve što je stranci neophodno da organizuje poslove na lokalnom nivou. A ima posla, naravno, od toga ko će na kom trgu da peva, asfaltira i rekonstruiše, do toga ko će na kojoj reci da postavi hidroelektranu ili na kom će brdu imati pravo da buši utrobu zemlje tražeći blaga ovog doba. Zbog toga je ta produkcija izrazito visokobudžetna, a kastinzi za uloge imaju lojalnost kao najvažniji kriterijum, otuda i naziv antikulturno-umetničkog društva „lojalisti“.
Ima li jasnijeg prikaza prirode hijerarhije, i uopšte besmisla demokratskih procedura i instituta. Ako ti kažu – povući ćeš se, jer ionako su te izabrali vlasnici vladajuće politike, a ne građani. Dakle, nevažan si i vredan takvog poniženja
Da bi se ta antikulturna hijerarhija lojalnosti održala stabilnom, neophodno je da osim održavanja klijentelističko-zavisničkog odnosa uvek bude naglašavana nevažnost i zamenjivost svih delova mehanizma. Zamenjivost, a ne smenjivost, jer to najtačnije opisuje mehanizam koji je uspostavljen. I to je ono što predmetna institucija praktično radi – neguje zavisništvo i javno ponižava svakog zavisnika ukazujući mu time da je zamenjiv i nevažan. Dakle, nisu stanovnici Kraljeva počeli sa javnim sramoćenjem. Izbori 2023. godine su održani u polovini države i na lokalnom nivou, samo zbog toga što je od nosilaca funkcija traženo da se sa njih povuku: ima li jasnijeg prikaza prirode te hijerarhije, i uopšte besmisla demokratskih procedura i instituta. Ako ti kažu – povući ćeš se, jer ionako su te izabrali vlasnici vladajuće politike, a ne građani. Dakle, nevažan si i vredan takvog poniženja.
Besprizorne izjave i nakaznosti
Na poslednjoj sednici Skupštine grada trebalo je debatovati i doneti odluke o planovima javnih preduzeća za tekuću godinu, o nameštenjima i postavljenjima na lokalne funkcije, ali je u dnevni red uvrštena ponovo Odluka o odbacivanju inicijative za sprovođenje referenduma kojim bi se sačuvale gradske apoteke. Odluka koju je Upravni sud već jednom odbacio kao nezakonitu, ali nalog je nalog. Kako je debata odavno obesmišljena ohološću i primenom pravila većine iznad pravila zakonitosti i procedura, ostalo je praktično samo da se donose odluke. Jer lojalistički klijentelizam samo to i nalaže: donositi samo one odluke koje traži onaj koji nas i postavlja.
Međutim, ovog puta to stvarno nije bilo moguće. Mi, koji u podeli uloga još uvek igramo samo na onu koju su nam dodelili glasači, a to je da budemo njihovi zastupnici u javnom prostoru i institucijama, nismo mogli da se odreknemo te jedine uloge. Morali smo da kažemo i pokažemo šta ti ljudi žele. A to je bilo iskazivanje nedvosmislenog gađenja nad ponašanjem gradonačelnika u javnom prostoru. Mesecima koji prethode održavanju ove sednice na njegovom profilu, ali čak i na zvaničnim stranicama samog grada, pojavljuju se besprizorne izjave i nakaznosti nedostojne čak i najcrnjih tabloidnih izdanja. U jednoj objavi koju je kasnije morao da podeli i veći deo stranačkih kolega iz grada, amaterski je montirana nekolicina studenata sa ustaškim simbolima uz tvrdnju da su pobunjeni studenti deo antisrpske politike koju sprovodi „velika Hrvatska“.
On nije smeo da napusti salu. Da, nije smeo. U obližnjem restoranu sedeo je šef ispostave stranke i davao instrukcije za ponašanje. A sa njim se nije zezati ako si deo lojalističkog programa stranke
Par dana kasnije, tim profilom, a nešto kasnije i celom zemljom po zidovima, pa čak i školskim dvorištima, zacrveneo se krvavi srednji prst kao odgovor na pobunu mladih ljudi. Ne baš kulminacija besprizornosti, ali svakako zlobe i malograđanštine, desila se objavljivanjem plana za generalni štrajk kada je osvanuo plan za bestijalnu kupovinu skupocenosti, pozivanje na trošenje najskupljeg viskija i tompusa u ludim provodima. Oni koji su osmislili te kampanje, a verujte nosilac najviše gradske funkcije to nije bio u stanju sam da uradi, nisu baš znali kako će se vratiti kad ponižavani počnu da ponižavaju. Građane. Jer ako oni, prvoponiženi, na to pristaju i žele da trpe, ovi drugi svakako to niti moraju, niti žele. A dodatno, bes se uvećava činjenicom da poniženje ne morate trpeti od nekoga ko ne nosi baš nikakav autoritet, štaviše, ponižen je svaki put, i na svakom mestu. Zbog čega bi iko trpeo njih, koje od početka ponižavaju svi nosioci vlasti, počev od predmetne institucije sa mahom navijačkim manirima.
Izašli smo za govornicu, i preneli želju svojih sugrađana. Nedvosmisleno stavili do znanja svoju rešenost da tako besprizorni likovi ne smeju da govore sa govornice i zatražili da napusti salu da bismo nastavili rad Skupštine, makar formalno. Ali on nije smeo da napusti salu. Da, nije smeo. U obližnjem restoranu sedeo je šef ispostave stranke, i davao instrukcije za ponašanje. A sa njim se nije zezati ako si deo lojalističkog programa stranke. Ima proverenih svedočanstava koji dokazuju da stranački i kriminalni šefovi umeju lepo i da šamaraju nosioce funkcija ako su neposlušni ili nedovoljno ubedljivo zastupaju interese stranke i investitora. Zbog toga su i računali da će građane i njihov bes još nekako i preživeti. I u pravu su bili, zato su i ostali do kraja formalnog dela zasedanja. Čuli su da su polomljena vrata, čuli su i za jaja koja su već uveliko letela ka zgradi. Ali više su se plašili ovih koja su u procepu, ili se već dugo u njemu kuvaju.
Ima proverenih svedočanstava koji dokazuju da stranački i kriminalni šefovi umeju lepo i da šamaraju nosioce funkcija ako su neposlušni ili nedovoljno ubedljivo zastupaju interese stranke i investitora
Obezbeđenje same Skupštine i samo je dovoljno zgađeno prizorima koje gleda već godinama, ništa i nikoga osim procedure i samog objekta nisu želeli da štite. Slično je bilo i sa policijom. Za skupu akciju izvlačenja „redova jajana“ angažovana je žandarmerija iz drugih gradova.
I tako je naočigled nekoliko stotina građana, ali i milionskog auditorijuma širom sveta, gradonačelnik istrčao svoj prvi rekord. To je postalo dosta popularno na mrežama i medijima, jer ovakvi rekordi su tu da bi se rušili. Šta sam rekao, ovakva vlast ili rekordi?
