„Ti si stota koja me ovo pita. Nema još plazme, ali nadamo se, biće uskoro. Samo, očekuj da će cena biti veća“, kaže prodavačica u piljarnici u centru Prištine, poznatoj i kao radnja gde prvo stiže srpska roba.
„Vidi, mi smo navikli na taj ukus, inače…“, dodao je glasno drugi kupac prodavačici, čisto da se zna.
U rafu prodavnice, na mestu najpopularnijeg srpskog keksa na Kosovu, kome je nepravedno presuđeno da nosi krst simbola srpske državnosti, a u cilju odbrane kosovskog nacionalizma, i dalje je velika rupa. Pored su naslagane kutije čuvene sempre, patriotske rezerve. Ukusan, ali nije „slatki greh“.
Pet puta manje kamiona
Kada je početkom oktobra prvi kamion sa gotovim proizvodima iz Srbije prešao preko Merdara, jednako i u Prištini i u Gračanici se osetilo olakšanje. Na severu Kosova, u epicentru ekonomske topovske paljbe trgovinskim lancima i restoranima brze hrane i opšte nebezbednosti, kod građana nema prostora ni za takav osećaj. Odlukom Vlade Kosova, a pod velom izgovora sprečavanja šverca oružja na Kosovo, kamioni sa srpskom robom prelaze samo preko jednog prelaza kosovskog severoistoka. Zbog „potrebe za detaljnom kontrolom“, proces provere sa specijalizovanim jedinicama za kontrolu i psima tragačima carine i policije Kosova, formirali su pet puta sporiji red. Nezvanično, u jednoj policijskoj smeni ranije je prelazilo oko 100 kamiona, a danas oko 20. Do sada, nikakvo oružje nije nađeno. U koloni, krivudavim putem rizično dugačkoj, od prelaza pa pet kilometara čak do znaka za selo Merdare, ogromni šleperi sa srpskom robom i iznemoglim vozačima stoje po nekoliko dana: tri, pet, šest…
„Svi smo nervozni. Spremimo se sa zalihama hrane i vode i čekamo“, uverava jedan od njih.
U beznadežnom nizu, postalo je svejedno ko je kriv. Suština je da politika nacionalizma ne zna za meru. Opšte mesto neosetljivosti je da težina političkih odluka nije na leđima političara, već običnog čoveka, bilo da je vozač kamiona ili potrošač.
Prvi teretnjaci sa robom otišli su put Peći i Prizrena. Tamo, u većim trgovinama, poput Intereksa, još nema srpskih proizvoda. U Goraždevcu, najvećem srpskom mestu u opštini Peć, u dve male prodavnice stigle su osnovne životne namirnice srpskog porekla. U sezoni slava važna vest je da je posle više od godinu dana, konačno tu Vitalov margarin.
„Do sada se srpska roba vratila kao što su se vratili povratnici u srpska mesta u regionu Peći – totalno neuspešno. Međunarodna zajednica je ovo predstavila kao trijumf, a urađeno je sve da te robe nema u radnjama. Roba ulazi samo preko jednog prelaza, a svaki kamion se kontroliše po tri-četiri sata“, objašnjava za Radar Darko Dimitrijević, glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca, i podseća: „Roba ne ulazi putem najvažnijih prelaza – na Jarinju i Brnjaku, koji su ulaz u opštine sa srpskom većinom i gde bi po Briselskom sporazumu procenat od carine trebalo da ide na poseban namenski račun namenjen za sever.“
Roba ne ulazi putem najvažnijih prelaza – na Jarinju i Brnjaku, koji su ulaz u opštine sa srpskom većinom i gde bi po Briselskom sporazumu procenat od carine trebalo da ide na poseban namenski račun namenjen za sever
O slobodi kretanja – zvale su se prve runde pregovora boks meča Beograda i Prištine. Četvrta po redu, uz posredovanje britanske baronice Ketrin Ešton, 2013. godine, sa mašnicom i u šarenoj kutiji „prodala je“ izigrani dogovor o korišćenju novca od naplate carina na administrativnim prelazima. Iz Brisela je pobedonosno javljeno da će prihodi sa Jarinja i Brnjaka ići u poseban Privremeni fond za ekonomski i infrastrukturni razvoj severa Kosova. Četiri godine se nije sastalo telo koje upravlja Fondom prijateljstva, a predsedava šef Kancelarije EU u Prištini. Svog velikog uspeha, Eštonova se bledo seća tek na 150. stranici memoara I šta onda?.
„To je namerno zaobiđena stvar i još jedna potvrda da je i ovo polovično dozvoljavanje uvoza srpske robe još jedna populistička mera“, podvlači Dimitrijević i ističe: „Za sada ne osećamo nikakve blagodeti uvoza srpske robe na Kosovo i nema mnogih proizvoda, jer se navodno Vlada Kosova bori protiv mogućeg uvoza oružja. Istovremeno, stižu vesti da se u većinski albanskim sredinama svakodnevno pleni oružje i pronalaze ogromne plantaže narkotika.“
Opasni udari inflacije
Isprva, odluka o zabrani srpske robe Vlade Kosova iz juna 2023. godine, odnosila se na sve što dolazi iz Srbije. Vrlo brzo, neko je sagledao posledice, da će uskoro bukvalno ostati bez hleba ili će biti nedostižno skup, pa su sa spiska zabranjene robe skinute žitarice, stočna hrana, đubriva, sirovine. Sve proizvodi koji ne mašu zastavama, jer nisu roba široke potrošnje, pa građani ne znaju da jedu „srpski hleb“. Više od godinu dana krajnji kupci osećali su brutalnost tržišta, manjak proizvoda i skok cena, a finansijski stručnjaci govorili o visokoj inflaciji. Sve ekonomske kalkulacije ofarbane političkim stavovima ostale su poražene pred činjenicom kosovske Agencije za statistiku. Prosečnu platu od 506 evra pomak cena opasno je udario.
„Zaustavljanje srpske robe na Kosovu je bila pogrešna politika Vlade Kosova. Neka roba je stizala preko Makedonije ili Albanije, s tim što su građani Kosova plaćali više, jer su cene više zbog uračunatih troškova transporta i ’šićarenja’, odnosno profita makedonskih i albanskih trgovaca. Postavljati granice na Balkanu u momentu kada se cela Evropa otvara je besmisleno. To je isto kao da staviš kamen u reku, da blokiraš tok“, kaže za Radar Nedžmedin Spahiu, analitičar i univerzitetski profesor iz Mitrovice.
Postavljati granice na Balkanu u momentu kada se cela Evropa otvara je besmisleno. To je isto kao da staviš kamen u reku, da blokiraš tok
Nedžmedin Spahiu
Prethodnica zabrani robe bilo je kolektivno potrošačko nacionalno osvešćivanje. Od 2018. godine, po Zakonu o zaštiti potrošača, trgovci su u obavezi da označe i DNK proizvoda, odnosno, da pored cene stave i etiketu sa zastavom države porekla. Kršenje zakona kažnjava se sa 1.000 do 10.000 evra. Šale na ovaj račun brzo su splasle pod naletom nemilosrdnog populizma koji je iznedrio progon „internet pravednika“ što na društvenim mrežama dreče video-snimcima i fotografijama iz kosovskih supermarketa, onih koji rukom krenu ka srpskoj trobojci.
„I to treba da se promeni. Naravno, mi nastavljamo sa mnogim budalaštinama i zato plaćamo ceh. A da li ljudi ovde cene kvalitet srpske robe? Da, postoji takvo ubeđenje i ne samo kada je reč o robi, nego i o uslugama“, ističe Spahiu.
Puls ispod radara politike
Pa, ako je nešto dobro u novom talasu „puštanja“ srpskih proizvoda, oktobra 2024, čini se, jeste činjenica da su uprkos i zakonu i kaznama, zastavice u nekim prodavnicama – pale. U velikim prodavnicama u Peći gotovo da ih ni nema. Sa povratkom srpske robe na Kosovo, novoodštampane zastavice Srbije u Prištini prvo su se zavijorile ispod nes kafe, čokoladnih vafla, švepsa, koka-kole i somersbija u tamošnjem Maksiju.
„Je l’ istina da neće biti plazme? Svi pričaju da je bilo požara u Bambiju. Šta će sada da bude?“, zabrinuto je upitala jedna sagovornica na albanskom jeziku, samo potvrdivši kako pulsira život u oflajn sferi, ispod radara politike.
„Je l’ istina da neće biti plazme? Svi pričaju da je bilo požara u Bambiju. Šta će sad da bude?“, zabrinuto je upitala jedna sagovornica na albanskom jeziku, samo potvrdivši kako pulsira život u oflajn sferi, ispod radara politike
Vest o požaru u pogonu za proizvodnju plazme važna je na celom Kosovu. Nepoznato je zašto je biskvit opsesija vladajućeg Samoopredeljenja (LVV), ali se zna da su ga od 2011. u kampanji „Voli svoje“ više puta targetirali. Očigledno, bezuspešno. Bilbordima su krenuli i na rosa vodu, ali ih je američka ambasada u Prištini „informisala“ ko je vlasnik. I tada, i od kada je ukinuta zabrana uvoza srpske robe, na udaru je kompanija Elkos iz Peći, uvoznik tih proizvoda, ali ta priča ima i obrt unutrašnje političke borbe. Vlasnik Elkosa je bio pristalica Alijanse za budućnost Kosova (AAK) Ramuša Haradinaja, a kasnije Demokratske partije Kosova (PDK) i sve vreme je na udaru aktivista LVV-a.
„CEFTA je deblokirana i od sada će Kosovo predstavljati njegovi zvaničnici, a ne Unmik“, obavestio je javnost Jorn Rode, ambasador Nemačke u Prištini, ne časeći časa nakon što je vlada Aljbina Kurtija odlučila da ukine zabranu uvoza srpskih proizvoda.
Ostvareno proročanstvo
Proročanstvo nemačkog ambasadora ostvarilo se 23. oktobra 2024. godine. Od tada je Kosovo, a na punoletstvo regionalnog Sporazuma o slobodnoj trgovini, zastupljeno svojim imenom, sa zvezdicom. Progres je pozdravila i šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prošlog petka u Prištini.
„Paradoksalno, imamo odluku koja omogućava polovičan uvoz robe, a Kurti je dobio stolicu u CEFTA, uprkos tome što CEFTA podrazumeva slobodnu trgovinu robom i uslugama, a to na Kosovu nije slučaj. Ovo je jedna igrarija na kartu osećanja i borbe za nacionalna pitanja, kako se predstavlja albanskom narodu. Kurti se sprema za izbore u februaru, a međunarodna zajednica mu ovakvim gestovima, svesno ili nesvesno, pomaže“, zaključuje Darko Dimitrijević.
Svesno ili nesvesno, patriotski ili ne, keks, kravica i kečap nisu najveći problem protoka robe na Kosovu, kada nacionalno ostrašćena politika ne pušta da se diše. Šansa ostaje u čoveku. Možda u onom malom što u centru Prištine, „žicka evro“ dok u ruci steže poznatu srpsku, u vlasništvu hrvatsku – čokoladnu bananicu. Sve u nadi da mu dobrovoljni davalac kovanice, ipak, neće uzeti slatkiš.
