Odrazi u političkom ogledalu neprekidnih sondaža javnog mnjenja i strategija vladanja putem svesnog otvaranja kriza koje potom rešava njihov stvarni vinovnik, ili glavni šef,protekle godine, bar kada je reč o Kosovu, nisu bile prioritet vlasti u Beogradu. Možda zbog toga što se još od noći 24. septembra 2023. i katastrofe u Banjskoj više pouzdano ne zna ni ko se zapravo u Srbiji bavi Kosovom i sa kojim ciljem. Da li je to Marko Đurić, ili je to ipak Petar Petković, kad već nismo bili u prilici da saznamo ko je posavetovao bivšeg potpredsednika Srpske liste Milana Radoičića da, po cenu četiri ljudska života, obavi potpuno povlačenje svoje organizacije sa Kosova. Puno toga se na Severu Kosova dogodilo tokom godine na izmaku, dok za zvanični Beograd jedino važno ostaje pitanje – da li će Srpska lista, kojoj više ni samoj nije jasno protiv čega se bori, šta i koga zapravo zastupa, uzeti 10 mandata u parlamentu Kosova.
„Srpska lista danas na Kosovu ne postoji kao aktivan igrač i rekao bih da se politički drži zubima o koncu viseći iznad litice“, govori za Radar Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose. „Posle Banjske oni su destruirani i verujem da ćemo na izborima u februaru iduće godine imati veoma malu izlaznost, pa će i broj mesta u parlamentu biti manji od 10. I dalje imamo masovno prisustvo policije na severu Kosova, sa jednim odsustvom svesti o dubini bezbednosne krize koja i dalje preti. Istovremeno vlast u Beogradu ne dozvoljava ljudima da se slobodno izjasne.“
Ledeni tuš u januaru
A 2024. kao još jedna godina kosovske krize započete još 2022. napuštanjem kosovskih institucija sa kulminacijom u Banjskoj, završila je gestom dobre volje dveju strana kroz dogovor o nestalim licima. Počela je na isti način, kada je obezbeđena sloboda kretanja za sva vozila sa Kosova na teritoriji Srbije. Beograd je na ovo inače pristao istoimenim sporazumom još 2011. godine, ali sporazum nije primenjivan zbog straha od efekta kosovskih tablica na srpsko javno mnjenje. Tokom januara menjaju se table sa natpisima Republika Srbija na zgradama opština i centara za socijalni rad u Leposaviću i Kosovskoj Mitrovici, počinje striktna primena naplate električne energije građanima.
Godina 2024, kao još jedna godina kosovske krize započete još 2022. napuštanjem kosovskih institucija sa kulminacijom u Banjskoj, završila je gestom dobre volje dveju strana kroz dogovor o nestalim licima
Krajem istog meseca iz Prištine je kao ledeni tuš došla informacija da će od 1. februara, odlukom Centralne banke Kosova, evro postati jedina valuta kojom će biti moguć platni promet, gotovinsko i elektronsko plaćanje. Sa Jarinja je 7. februara, posle višesatnog čekanja, vraćen blindirani kombi sa novcem namenjen trezoru NBS u Leposaviću. Odluka koja je napravila ozbiljne probleme i bitno zakomplikovala život kosovskim Srbima sprovedena je u delo zatvaranjem ekspozitura Poštanske štedionice na Kosovu. Tužno, trapavo rešenje pronađeno je, uz tradicionalne jadikovke Petra Petkovića, kada je Kancelarija za Kosovo i Metohiju saopštila da je Poštanska štedionica otvorila mobilne punktove za podizanje novca na graničnim prelazima. Menjaju se nazivi mesta na severu Kosova tako što se umesto onih na srpskom postavljaju nove, dvojezične sa imenima na albanskom i srpskom jeziku.
Prolećne racije i zabrane
Tokom prvih nedelja marta zabeležene su racije u apotekama na Severu Kosova, kada je oduzeto nekoliko tona lekova čime je još jednom skrenuta pažnja na problem sa zabranom uvoza srpske robe, koju je Kurti uveo još juna 2023. (delimično ukinuta oktobra 2024). April su obeležile i paljevine automobila. Jedan od tri koja su izgorela pripadao je Dušanu Milanoviću, vlasniku firme osnivača provladinog portala Kosovo online. Milanović je inače bio jedan od uhapšenih od strane kosovske policije povodom istrage o eksploziji na kanalu Ibar-Lepenac (29. novembra 2024).
Tokom maja ukinuta je pasoška kontrola između Kosova i Albanije, a zabranjen ulazak na Kosovo Petru Petkoviću, ali i patrijarhu Porfiriju. Zabrana posete poglavara SPC tokom uskršnjih praznika objavljena je svega desetak minuta pošto je automobil u kome se nalazio patrijarh trebalo da pređe granični prelaz na Jarinju. Dok vlast u Prištini sve češće pominje nužnost otvaranja glavnog mosta na Ibru, srpsku zajednicu na Kosovu zatiče vest da je kuća u kojoj se nalazila kancelarija Olivera Ivanovića prodata biznismenu Albancu iz južnog dela grada.
Jun će obeležiti informacija građanima da moraju napustiti stanove koji su nekada bili u državnom vlasništvu, a koji su u međuvremenu otkupljeni po srpskim zakonima, koje ne priznaje vlada u Prištini. Tako je novog vlasnika dobio i lokal Dolce vita, nekada epicentar srpskog otpora, koji je novi vlasnik – Albanac simbolično preimenovao u C‘est la vie. Istog meseca osnovni sud u Prištini doneo je prvu presudu za ubistvo Olivera Ivanovića, koja nikoga nije previše dotakla, budući da se nije bavila ni nalogodavcima ni direktnim izvršiteljima ove političke likvidacije.
Početkom avgusta kosovska policija zatvorila je devet objekata Pošte Srbije u četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova, a nekoliko dana kasnije organizuje se jedino protestno okupljanje kosovskih Srba u Mitrovici, na Trgu braće Milić, koje protiče mirno.
Septembarsko ćutanje
Preuzimanje simbola srpske državnosti i manji incidenti koji su oko njih izbijali, kao da nisu previše interesovali vlast u Beogradu. Uostalom, Kosovo najčešće nema veliki značaj za birače u Srbiji, osim kada ga neki incident trenutno vrati u vrh pažnje nacije.
Da na Kosovu traje striktna primena Ohridskog sporazuma, praćena apsolutom tišinom iz Beograda, postalo je jasno kada je 6. septembra Miroslav Lajčak, izaslanik EU za pregovore Beograda i Prištine, izjavio da je povučeno pismo Srbije Evropskoj komisiji, sa zamerkama i ogradama na Ohridski sporazum u pogledu odbijanja de fakto i de jure priznanja Kosova.
Premijer Kosova godinu je završio posetom Bosni i Hercegovini, koja je protumačena kao nova demonstracija nemoći Srbije da utiče na regionalne odnose
„Rešenje za kosovskometohijski problem, koje bi bilo zadovoljavajuće za Srbe, ne postoji. Ne postoji čudotvorac koji to može da donese“, rekao je predsednik Republike Srbije posle nedelju dana tišine o Lajčakovoj izjavi. Istom prilikom Vučić je najavio paket socijalnih mera koje bi trebalo da kosovskim Srbima olakšaju novonastalu situaciju, zatražio „hitno” formiranje Zajednice srpskih opština, i raspisivanje novih lokalnih izbora u opštinama na severu. Na to je takođe odgovoreno ćutanjem Prištine.
Odjeci eksplozije
Od početka godine zabeleženo je desetine prijava o pojedinačnim napadima i incidentima, a sredinom oktobra bivši predsednik Srpske liste Goran Rakić napadnut je i pretučen u Kosovskoj Mitrovici. Rakić nije prijavio incident policiji, a kako nezvanično saznajemo, ovaj napad nije naručen, već je reč o neprijatnom susretu u sitne sate, i incidentu izazvanom ličnim animozitetom. Ipak, tako nešto je do sada bilo nezamislivo i dovoljno govori o političkom vakuumu u kome je poslednjih godinu dana provela srpska zajednica.
Ipak, kada je kosovska policija početkom novembra pretukla Aleksandra Subotića, pravnika zaposlenog na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici, došlo je do snažne reakcije javnosti, a malo kasnije dvojica policajaca koja su učestvovala u incidentu su, pod sugestijom Euleksa, i – suspendovana.
Eksplozija koja je 29. novembra oštetila kanal u sistemu Ibar-Lepenac kod mesta Varage u Zubinom Potoku, interpretirana je kao odjek one ranije u Banjskoj i dovela nekoliko hiljada kosovskih policajaca u punoj opremi na sever Kosova. Prištinski zvaničnici zahtevali su od Kfora da odobri angažovanje snaga KBS, što im ovoga puta nije bilo odobreno.
Premijer Kosova godinu je završio posetom Bosni i Hercegovini, koja je protumačena kao nova demonstracija nemoći Srbije da utiče na regionalne odnose, dok je na poslednjoj decembarskoj rundi razgovora Beograda i Prištine u Briselu dogovoreno da uskoro počne sa radom zajednička komisija za rešavanje pitanja nestalih. Malo dobre volje da zasladi kraj.
