Propevao je čak i Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe naprednjaka u Skupštini Srbije, poznat po najgorim uvredama koje s lakoćom izgovara, političkom preletanju i nekadašnjem zalaganju za „jezičke patrole“ u Vojvodini: kriza rejtinga je, očigledno, velika, pa valja navući ljudski lik, spustiti se u bazu i nagrebati svaki mogući glas.
Vučić je najavio da će u kampanju ići „svojim kolima“ koja, prema podacima Agencije za sprečavanje korupcije – nema. U sličnoj akciji trenutno je i Viktor Orban, njegov dobar prijatelj i jednako „skroman državnik“. Nedavno smenjen, doduše
Slika oznojanog Jovanova koji peva pod šatorom samo je jedna od scena sa čak 29 takvih naprednjačkih skupova održanih tokom vikenda, uglavnom u selima i prigradskim naseljima. U kampanji svadbarskog tipa koja traje već nedeljama, uz muziku i posluženje (bude tu i vo na ražnju), često učestvuje i sam Aleksandar Vučić, predsednik svih građana. Malo se rukuje sa prisutnima i „uživa“ u neformalnim razgovorima, uz povremena brecanja, doduše; onda malo „uživa“ u muzici, maše rukama i peva u masi, a kad uzme mikrofon, skroman čovek iz naroda postaje državnik koji obećava blagodeti u svetlijoj budućnosti – paket socijalnih mera, sa naglaskom na novčanoj pomoći u septembru i nižoj ceni lekova, sve uz rešavanje lokalnih infrastrukturnih problema…
Usput se i samokritikuje – sada uglavnom tvrdnjom o nedovoljnom pokazivanju „brige o svakom čoveku“. Redovno najavljuje pobedu nad „njima“, onim raznim državnim neprijateljima koje, u drugim nastupima, poziva na dijalog. Uz priču o budućoj pobedi obavezno idu epizode ritmičnog podizanja obe pesnice, kojim se zagreva masa, po mogućstvu do egzaltacije. Optimizam pršti – tako bi se, bar, moglo zaključiti iz video-klipova koji se šire po mrežama i na kojima je, gde god da se skupovi održavaju, uglavnom moguće prepoznati ista lica iz naprednjačkog „podmlatka“, poput Nine Šobote ili Veljka Jovanovića.
Trenutno važeća opcija, o kojoj je Vučić govorio tokom vikenda, podrazumeva skoro raspisivanje parlamentarnih izbora, nakon kojih bi usledili predsednički
Pod šatorima su i ostali visoki naprednjački funkcioneri. Pre svih Ana Brnabić, takođe u ulozi „osobe iz naroda“, uvek spremne za pevanje uz grljenje i podignute ruke, kao i Miloš Vučević, formalni predsednik SNS i kratkotrajni premijer. Učestalost njihovog gostovanja na naprednjačkim „narodnim veseljima“ upućuje na zaključak da još uvek figuriraju kao potencijalni predsednički kandidati. U proslavama nečega, ne zna se tačno čega, učestvuju i ministri, ali ne i Milutin i Dragutin, roboti sa beogradskog skupa 27. juna.
Znači li to da je neka od verzija o skorim izborima, koje Vučić na svakih nekoliko dana menja, istinita? Ne zna se, naravno. Iskustvo je pokazalo da njegove najave ne znače mnogo, a zakon nalaže održavanje prvih (predsedničkih) izbora na proleće sledeće godine, dok parlamentarni mogu da se odlažu do početka 2028. Ipak, intenziviranje kampanje, povećana represija (slučaj Aleksandra Radića, na primer) i naročito najava podele novčane pomoći svim građanima već u septembru, daju razloga za ozbiljnije shvatanje najava izbora do kraja godine.
Trenutno važeća opcija, o kojoj je Vučić govorio tokom vikenda, podrazumeva skoro raspisivanje parlamentarnih izbora, nakon kojih bi usledili predsednički. Prvi put je pomenuo i scenario prelaska na premijersku funkciju bez izbora, ali kao neprihvatljivu, što ne znači da se i to ne bi moglo promeniti.
Ono što se, verovatno, neće promeniti jeste namera da u kampanju ide „svojim kolima“ koja, prema podacima Agencije za sprečavanje korupcije – nema. U sličnoj akciji, naime, trenutno je i Viktor Orban, Vučićev dobar prijatelj i jednako „skroman državnik“. Nedavno smenjen, doduše.
