Nakon što su objavljeni konačni rezultati lokalnih izbora u Kosjeriću i Zaječaru, svakome ko ima iole političkog iskustva a pritom ume i da sabere nekoliko cifara i uradi procentni račun, više je nego jasno da će za pobedu na parlamentarnim izborima, bili oni vanredni ili redovni, studentima, opoziciji i svima koji se tako osećaju biti neophodan deo glasača Srpske napredne stranke. Drugim rečima, Srpska napredna stranka će morati da izgubi deo glasača ukoliko je cilj pobeda opozicije. Tu govorimo o apsolutnom broju glasova, stvarnim zaokruženim listića u biračkim kutijama na preko 8,000 biračkih mesta, ne imaginarnim procentima. Čak ni „astronomska“ izlaznost na izborima u Kosjeriću, donekle i u Zaječaru, nije donela pobedu opoziciji, dok je sa druge strane Srpska napredna stranka otela, uzela, kupila, nazovite kako god ko hoće, praktično u glavu planiran broj glasova, onoliko koliko su osvajali u svim prethodnim izbornim ciklusima. Ranije bi to bila ubedljiva pobeda, ovog puta je bilo za dlaku ali to je surova realnost sa kojom se moramo pomiriti i izboriti.
Jedan od važnih preduslova za ulazak u politički ring jeste realno sagledavanje svih faktora izborne borbe, a jedan od glavnih je upravo izlaznost i demistifikacija skrivenih rezervoara „naših“ glasova koji samo što nisu utrčali na teren i postigli odlučujući gol. Tih glasova ima, ali neće postići odlučujući gol jer nisu (isključivo) presudni. Izlaznost birača u Srbiji nije niska, i uz par odstupanja poslednjih nekoliko ciklusa stiže i do 59 odsto. U poslednjih dvadeset pet godina najniža je bila na parlamentarnim izborima 2020. godine, 49 odsto i to uz bojkot dela opozicije i pik korona virusa, što je prilično solidno ako posmatramo evropski kontinent. Sa druge strane, najveća izlaznost je bila u prvom krugu predsedničkih izbora dve hiljadite godine, skoro 72 odsto. Čak i tada, u danu „D“ moderne istorije Srbije, 28 odsto upisanih nije glasalo. Legitimno je pitanje: “Pa, ko to nije glasao?“. Većinu ljudi koji „ne glasaju“ čini dijaspora. Egzaktnih cifara nema, ali upoređujući razlike u brojevima punoletnih građana na popisu i u biračkom spisku, te uzimajući u obzir odokativne procene kojima se već decenijama barata, može se sa dozom sigurnosti pretpostaviti da se u biračkom spisku nalazi oko 1,2 miliona građana koji žive u inostranstvu i iz objektivnih razloga, ne glasaju.
Egzaktnih cifara nema, ali upoređujući razlike u brojevima punoletnih građana na popisu i u biračkom spisku, te uzimajući u obzir odokativne procene kojima se već decenijama barata, može se sa dozom sigurnosti pretpostaviti da se u biračkom spisku nalazi oko 1.2 miliona građana koji žive u inostranstvu i iz objektivnih razloga, ne glasaju
Na poslednjim izborima jedva preko trideset hiljada građana je glasalo u inostranstvu, što je povećanje u odnosu na prethodne godine, ali i dalje prilično nematerijalno (fun fact – SNS je osvojila preko 50 odsto tih glasova). Imajući u vidu ovaj podatak, zaključak je da u danu izbora, pre i samog početka glasanja, izlaznost ne može ni teoretski prebaciti 81 odsto, koliko je glasača koji žive u Srbiji. Dodajmo tome da je barem 10 odsto onih koji jednostavno ne glasaju nikada (verovali ili ne, ima ih) maksimum glasova na koji se može računati je oko 71-72 odsto, i to ako se ponovi, a sva je prilika da hoće, još jedan istorijski dan „D“.
Slična situacija je nedavno bila na izborima u Rumuniji i Poljskoj, državama sa izuzetno velikom dijasporom. U Rumuniji je u drugom krugu izuzetno napetih predsedničkih izbora izašlo 65 odsto birača dok u Poljskoj izlaznost od 71 odsto predstavlja istorjski maksimum od proglašenja nezavisnosti, 1990. godine.
Uslovi i količine
Da li je tolika izlaznost uslov za pobedu nad mafijaškim kartelom Aleksandra Vučića? Jeste.
Da li je to dovoljno? Nažalost, nije. Analizirajući rezultate predsedničkih i parlamentarnih izbora od 2014. do 2023. godine, izlaznost od oko 71 odsto bi potencijalno dovela u poziciju sličnu Kosjeriću, dakle isti broj glasova za Srpsku naprednu stranku (sa svojim koalicionim partnerima SPS, SRS, Zavetnici) i sve ostale zajedno. Međutim, očekivati da su „svi ostali zajedno“, uključujući SVM, Nestorovića, koaliciju NADA, nekog novog Radulovića i ko zna koga još, iskreni borci protiv ove vlasti i da će ih oni, zajedno sa studentima i zdravim delom opozicije, oterati u istoriju, a možda i u zatvor, malo je verovatno.
Da bi se pobedila Srpska napredna stranka, neophodno je ozbiljno okrnjiti njihovo stabilno biračko telo koje broji između 2,2 i 2,4 miliona glasova. Deo tih glasova jeste ukraden, ucenjen, kupljen, otet, i sve ostalo, ali ne svi. I to je ono što je važno razumeti što pre – postoji veliki broj ljudi koji glasa za Srpsku naprednu stranku, ali sa kojima se može i mora razgovarati, i do njih opozicija i studenti moraju da dođu. Uostalom, kao što sada već istorijska Bizmarkova izreka kaže “politika je umetnost mogućeg”. Na primer, Vučić godinama nije gadljiv na podršku pojedinih delova “građanske elite”, nekada etabliranih anti-radikalskih glasova, svakome je našao mesto i svrhu u svojoj jednačini apsolutne moći. Bilo da su to penzioneri, zaposleni u javnoj upravi i državnim preduzećima, pripadnici nacionalnih manjina ili građani koji glasaju na Kosovu, mora se stići do poslednjeg birača u poslednjem selu. To podrazumeva da se koliko odmah krene u ozbiljan sinhronizovan terenski rad u celoj Srbiji.
Da bi se pobedila Srpska napredna stranka, neophodno je ozbiljno okrnjiti njihovo stabilno biračko telo koje broji između 2,2 i 2,4 miliona glasova. Deo tih glasova jeste ukraden, ucenjen, kupljen, otet, i sve ostalo, ali ne svi. I to je ono što je važno razumeti
Zvuči paradoksalno, ali što kasnije budu izbori, to opozicija i studenti imaju više vremena da pokucaju na sva vrata, uđu u svako dvorište. Vučić to radi već 35 godina i oni su već spremni, opozicija i studenti nisu. Blokade i ostali vidovi građanske neposlušnosti su efektan i legitiman način izazivanja izbora ali ne i dobijanja. Čekati raspisivanje izbora da bi se u 30 ili 45 dana kampanje uradilo sve ono sa čime se već kasni, nije put u pobedu, koju su svi već upisali. Zec je i dalje u šumi, sa salatom se mora sačekati.
