Evropski parlament izglasao je godišnju rezoluciju o Srbiji. Kao što je to bio slučaj prethodnih godina, i ova rezolucija Evropskog parlamenta kritički je intonirana i predstavlja realističan prikaz svih neprilika u oblasti vladavine prava, kao i nagomilanih problema u procesu pristupanja Evropskoj uniji koji traje već jedanaest godina.
Činjenica da je rezoluciju podržala i grupacija Evropske narodne partije (EPP), čija je pridružena članica Srpska napredna stranka (SNS), odražava konsenzus unutar Evropskog parlamenta da u Srbiji nešto debelo nije u redu. Svi navodi vladajuće stranke i najviših državnih zvaničnika o pristrasnosti izvestioca za Srbiju Tonina Picule jer je mrzitelj Srbije i Hrvat sada padaju u vodu. Njegov izveštaj izglasavanjem ove rezolucije postao je zvaničan stav Evropskog parlamenta o Srbiji.
Dok je Brisel ozbiljan da u narednih nekoliko godina primi one države iz regiona Zapadnog Balkana koje budu dovoljno pripremljene da preuzmu obaveze članstva u EU, svako ko pročita ocenu Evropskog parlamenta, institucije koja je najveći zagovornik proširenja, mogao bi da postavi pitanje da li Srbija uopšte ispunjava kriterijume da ostane u procesu pristupanja
Šta piše u rezoluciji
Od 2021. godine kada su afere Krušik i Jovanjica i povezanost vlasti sa organizovanim kriminalom ušli u tekst rezolucije, svaka naredna bila je sve kritičnija. Razlog za to nije to što je svako od poslanika želeo nešto da „načička“, kako je to vlast ranije objašnjavala, već zbog toga što je stanje u političkim kriterijumima sve gore. Dokazane izborne manipulacije, pogoršanje u oblasti slobode medija, opstrukcija rada Narodne skupštine, urušavanje nezavisnih institucija, nedostatak u oblasti borbe protiv korupcije samo su deo onoga na šta su evropski parlamentarci ukazivali tokom prethodnih godina. Ništa bolji stav o stanju u Srbiji Evropski parlament nema ni danas. Tek na nekoliko mesta u tekstu poslanici su mogli da pohvale ono što je tokom prethodne godine urađeno, dok su izražavanje zabrinutosti i osuda dominantne ocene u čitavoj rezoluciji. Kao što je to bio slučaj i ranije, i ove godine Evropski parlament ukazao je na ključne i aktuelne probleme koji su obeležili izveštajni period. Tako je dobar deo ovogodišnje rezolucije posvećen dešavanjima u zemlji nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu i odgovoru vlasti na tragediju i masovne proteste u zemlji.
Evropski parlament žali zbog nepostojanja odgovornosti srpskih vlasti za pad nadstrešnice, sporog toka istrage i nedostatka transparentnosti nakon tragedije, koja je „delimično korigovana“ pod pritiskom javnosti. Poslanici EP izražavaju duboku zabrinutost zbog sistemskih problema na koje su ukazali studentski i drugi protesti, kao što su pitanja građanskih sloboda, podele vlasti, korupcije, institucionalne i finansijske netransparentnosti, naročito u vezi sa infrastrukturnim projektima. Žali se zbog toga što je vlast propustila priliku da izađe u susret zahtevima studenata i građana i potvrđuje da su studentski zahtevi u skladu sa reformama koje Srbija treba da sprovede na svom evropskom putu. Najoštrije se osuđuje zloupotreba ličnih podataka studenata, nasilje, hapšenje demonstranata i umešanost bezbednosnih službi Srbije u nadzor nad demonstrantima. Evropski parlament primećuje da su studenti bili meta uznemiravanja, zastrašivanja i prekomerne upotrebe sile od strane vlasti i poziva diplomatske misije EU i država članica u Srbiji da nastave pomno da prate slučajeve povezane sa protestima. Poslanici Evropskog parlamenta osvrnuli su se i na protest održan 15. marta u Beogradu i pozivaju vlast da sprovede nepristrasnu istragu navoda da je protiv demonstranata korišćena nezakonita tehnologija koja je prouzrokovala povrede građana.
Za razliku od drugih evropskih institucija, Evropski parlament u rezoluciji je jasno odbacio optužbe vlasti u Srbiji da EU ili njene države članice organizuju proteste u Srbiji sa ciljem sprovođenja obojene revolucije. U tom kontekstu, snažno se osuđuju nezakonita hapšenja i proterivanja građana EU, kao i javno objavljivanje njihovih ličnih podataka od strane osuđenih ratnih zločinaca, te govor mržnje protiv nacionalnih manjina.
Ništa bolju ocenu Evropski parlament nije dao ni za stanje u oblasti slobode medija. Navodi se da se beleži pogoršanje u ovoj oblasti i pozivaju se vlasti da unaprede i zaštite pluralizam medija. U rezoluciji se prepoznaje problem netransparentnog vlasništva nad medijima, uključujući i državno finansiranje medija koje ima štetnu posledicu po slobodu medija i profesionalno izveštavanje.
Nije samo Evropski parlament institucija koja vidi probleme u Srbiji. Šta vlade država članica misle o stanju demokratije najbolje odslikava činjenica da već četiri godine nije bilo otvaranja novih pregovaračkih klastera sa Srbijom, i da se to neće dogoditi ni u junu
Sa zabrinutošću se konstatuje da slučajevi Krušika, Jovanjice, Savamale i Belivuka još uvek nisu rešeni, a Srbija se poziva da ojača svoje kapacitete u delu koje se odnosi na nezavisnost pravosuđa i borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije. Srbija se ponovo poziva da se uskladi sa sankcijama Rusiji i bori protiv dezinformacija i širenja ruske propagande.
Evropska budućnost na tankom ledu
Kao što je to bio slučaj sa prethodnim, ni ova rezolucija Evropskog parlamenta nije obavezujuća za ostale institucije EU. Bez obzira na to, rezolucije EP predstavljaju preporuku i uzimaju se u obzir kada se donosi odluka da li će se sa nekom državom napraviti napredak u procesu pristupanja. Mada poslanici Evropskog parlamenta ne predstavljaju vlade svojih država već građane EU, oni dolaze iz političkih stranaka koje formiraju vlade unutar država članica EU. Tako ove rezolucije mogu poslužiti kao eho političke klime u odnosu prema vlastima u Beogradu. Ne treba zaboraviti ni to da je Evropski parlament institucija koja glasa o tome da li jedna država može da pristupi ili ne. Zbog svega toga, vlada koja je ozbiljna u procesu pristupanja, ocene Evropskog parlamenta ne bi smela da umanjuje, a još manje da ignoriše.
U slučaju Srbije, nije samo Evropski parlament institucija koja vidi probleme. Šta vlade država članica misle o stanju u Srbiji najbolje odslikava činjenica da već četiri godine nije bilo otvaranja novih pregovaračkih klastera sa Srbijom, a sada je već izvesno da se to neće dogoditi ni u junu. Ne samo da nema napretka, već je utisak da se i ton Brisela prema zvaničnom Beogradu menja. To potvrđuju poruke koje su se mogle čuti nakon poslednjih susreta predsednika Aleksandra Vučića sa zvaničnicima iz Evropske komisije, iako deo proevropske javnosti u zemlji očekuje da se politička kriza u Srbiji komunicira jasnije. Tako je umesto pohvale nepostojećeg napretka kao ranije, predsednica Evropske komisije nakon sastanka sa predsednikom Srbije na društvenoj mreži X ukazala na probleme koji muče građane Srbije. Prošlonedeljna poseta komesarke za proširenje Marte Kos Beogradu ne samo da je pokazala drugačiji ton, već je postalo jasno da simuliranje reformi više ne pije vodu i da će Brisel sada tražiti konkretne rezultate.
Dok ostatak regiona polako dobija prvi novac predviđen Planom rasta, kako sada stvari stoje, Srbiji neće biti uplaćeno 111 miliona evra u okviru pretfinansiranja
Prvi test biće ispunjavanje dela Reformske agende koji se odnosi na izborne uslove i izbor novih članova Saveta REM-a, sa čim se kasni već više od dva meseca. To što nije urađeno ništa, uprkos obećanjima koje je predsednik Srbije dao Briselu, već ima prve posledice. Dok ostatak regiona polako dobija prvi novac predviđen Planom rasta, kako sada stvari stoje, Srbiji neće biti uplaćeno 111 miliona evra u okviru pretfinansiranja. To znači da prazna obećanja više ne predstavljaju samo zastoj u procesu pristupanja, već sa sobom nose direktne finansijske posledice.
