Iščekivanje i međusobno iznurivanje obeležili su uskršnje praznike: na jednoj strani podeljene Srbije vlast, koja ne zna šta studenti spremaju i gde su granice izdržljivosti pobunjenika, na drugoj demonstranti u blokadi RTS-a, među kojima se svakodnevno širila „proverena informacija“ da će baš te večeri protest ispred dve lokacije tzv. javnog servisa biti nasilno rasturen.
Pojačane pretnje i pritisci, poput policijskog saslušavanja rektora Beogradskog univerziteta Vladana Đokića, najave Aleksandra Vučića da će država finansirati privatne fakultete ili produžetka pritvora za šest nelegalno prisluškivanih mladih Novosađana, nisu umanjili otpor, ali se učinilo da se izlaz iz pat pozicije dodatno udaljio, a vlast dobila priliku za svoju omiljenu igru kupovine vremena. Prema informacijama koje stižu, ipak, u narednim danima, možda čak i u vreme štampanja ovog Radara, od studenata bi mogle stići vesti o novim potezima, ciljanim da tu pat-poziciju promene.
Pred kraj šestog meseca krize nastale padom novosadske nadstrešnice, bilans pobune nije zanemarljiv, ali nije ni jednoznačan. S jedne strane, nakon brojnih bezuspešnih pokušaja da uguši bunt, vlast je okrnjena u razmerama koje verovatno ni sama još nije utvrdila – deo pravosuđa otvoreno je pokazao neposlušnost, neke glave dignute su i u medijskom/propagandnom sektoru, šuškalo se i o mogućem otkazivanju delova aparata sile, ekonomija je počela da kleca.
Mašinerija
Na drugoj strani, studenti su očigledno probudili društvo i vratili mu samopouzdanje, restaurirali su neke zaboravljene vrednosti, oprobali se u diplomatiji, svašta naučili, ponekad i na svojim greškama i za to vreme prešli ogroman put od stava „ne mešamo se u politiku“ do traganja za političkim rešenjem krize.
Cela ta slika, ipak, ima i drugu stranu, u aktuelnom trenutku važniju: uprkos svim sumnjama u lojalnost pojedinih delova sistema, vlast i dalje, makar i s teškoćama, kontroliše glavne poluge moći – od propagandne, preko finansija, do snaga bezbednosti. Odavno zakasnela politička artikulacija ogromne pobune, s druge strane, i dalje nije formulisana, niti je broj prepreka u tom procesu bitno smanjen.
Drugim rečima, uzdrmanog Golijata još uvek nema ko da gurne u političku provaliju nad kojom se upadljivo nadvio, zahvaljujući čemu, uplašen i nervozan, i dalje može da pravi štetu, potencijalno fatalnu.
Bilans pobune nije zanemarljiv, ali nije ni jednoznačan – vlast je oslabljena, ali i dalje kontroliše poluge moći
Trovanje i huškanje, recimo, pojačani su na maksimum. Nakon što je grupa Pazaraca stigla u Beograd s namerom da na blokadi pred RTS-om odmeni deo pravoslavnih vernika koji su želeli da u miru proslave Uskrs, a ratni veteran Goran Samardžić održao upečatljiv govor koji briše razlike među nacijama i insistira na ljudskosti, propagandne brigade vlasti prešle su na gotovo ratnu retoriku, čuvajući samu suštinu radikalštine, ugroženu čovekoljubljem.
Mašinerija se bacila i na unošenje razdora između studenata (koji su za vlast i dalje čas „teroristi“, čas „pioni“) i njihovih profesora, sada u ulozi najvećeg zla. Servira se verzija o rektoru Đokiću koji je na policijskom saslušanju „svalio svu krivicu na studente“, a profesori, navodni članovi navodne Inicijative 60 o kojoj je govorio Vučić, prolaze kroz tretman glavnog urednika Informera, tokom koga im se lepe optužbe za spremanje državnog udara i terorizam.
Studentska lista
Priča o „Inicijativi 60“ oslonjena je na informacije koje nisu tajna – da studenti, osim ideje ekspertske vlade, iza koje su stali plenumi Niškog, Novosadskog i Kragujevačkog univerziteta, razmatraju i mogućnost učešća na izborima. U poslednjem Utisku nedelje studenti koji su vozili bicikle do Strazbura objasnili su da se Beogradski univerzitet još nije oglasio o predlogu ekspertske vlade kao načinu za izlazak iz krize zato što ima više različitih ideja koje se ozbiljno razmatraju.
Studenti u blokadi novosadskog Fakulteta tehničkih nauka u subotu su objavili video koji nagoveštava da bi uskoro trebalo da usledi obaveštenje o ideji za izlazak iz političke krize koju je plenum tog fakulteta već usvojio. U videu se u jednom trenutku vidi poruka „budi glas“, ali rešenje tako servirane enigme do odlaska Radara u štampu još nije bilo poznato.
Ima tumačenja da naprednjacima izbori ne odgovaraju jer im je rejting u padu, a ni novi pokret nije formiran, ali i verzija prema kojima je priča o izborima „navlakuša“ za pobunjenike
Prethodno je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Zoran R. Tomić pozvao studente u blokadi da vlastima ispostave novi, sedmi zahtev – prevremene izbore, kao i da za njih formiraju studentsku listu. Ocenio je i da studenti imaju snagu i građansku podršku da kontrolišu izborni proces bez obzira na trenutne nefer izborne uslove i manjkav birački spisak.
Već sutradan je stigla i ilustracija onoga što bi potencijalnu studentsku listu, između ostalog, čekalo: Vučić je, tokom druženja sa malom grupom studenata koja nastupa u Pionirskom parku, u standardnom omalovažavajućem tonu, rekao da „oni planiraju da naprave novi G17 plus, samo će se sada zvati Inicijativa 60“, koju bi činilo 190 „studenata blokadera“ i „da će sa njima biti Božo Prelević i profesor Ognjen Radonjić“.
Predsednikova „saznanja“ niko nije potvrdio, ali je urednik Informera nastavio sa razradom teme, iznoseći navodni spisak profesora članova te inicijative „čiji je cilj da budu nevidljivi“, ali i držeći opcije otvorenim: „Cilj je prelazna vlada, cilj su izbori“, galamio je jedan od najvažnijih Vučićevih asistenata. To glasilo vlasti tvrdilo je i da je studentski plenum Pravnog fakulteta „izglasao da je neophodno da se novi parlamentarni izbori održe u junu“ zbog čega je naprednjački advokat, glasnogovornik i poslanik Vladimir Đukanović pozvao na „hitno zatvaranje“ tog fakulteta, pod uslovom da se informacija pokaže kao tačna.
Zaječar i Kosjerić
Đukanovićeva „intervencija“ poslužila je, uz neke druge „znakove“, za tumačenja prema kojima naprednjacima izbori sada ne odgovaraju, jer im je rejting u padu. Nije završeno ni formiranje novog Vučićevog pokreta koji je već promovisan izborom novog premijera Đure Macuta i trojice ministara, inicijatora osnivanja nove formacije, koja predstavlja najbolju potvrdu istrošenosti SNS i slabljenja vlasti koja traga za novim načinom „kupovine“ podrške.
Ima, istovremeno, i razloga za sasvim suprotna tumačenja Đukanovićeve izjave i drugih signala, poput demonstracije slabosti vlasti u vidu višednevnog „pristanka“ na nemogućnost proizvodnje programa RTS-a (koji je portparolka REM-a Olivera Zekić nazvala „medijskim Pentagonom“ opremljenim da u svakakvim uslovima emituje program). Prema tim tumačenjima, reč je o nekoj vrsti „navlakuše“ za izlazak na izbore u uslovima čak i mnogo gorim od dosadašnjih.
Neka vrsta probe već je zakazana za 8. jun, kada će se održati izbori u Zaječaru i Kosjeriću. Zanimljivo je da je, prema pisanju Glasa Zaječara izostala munjevita predaja liste SNS na koju smo navikli, pa se u tom gradu tvrdilo da „niko ne želi da nosi listu“. Problem je, ipak, rešen, ali uz jednu neobičnost koju je na mreži X primetio Aleksandar Ivković, urednik vesti European Western Balkans: koaliciona opoziciona lista „Promena u koju verujemo“ predala je više potpisa (831) od liste SNS (757), što je, prema aktuelnim spekulacijama, posledica toga što je vladajuća stranka skupljala potpise za još neke liste.
Poređenja radi, Ivković je iskopao i podatak da je SNS za izbore 2021. predala čak 3.353 potpisa (potrebno je 500). Tada je, doduše, na listi bio i Boško Ničić, gradonačelnik Zaječara sa mandatom dugim 21 godinu, koji je najavio povlačenje iz politike, ali ne i iz Predsedništva SNS. Naprednjaci su, inače, u prethodna dva izborna ciklusa u tom gradu, bili mamac za postizborno utapanje „opozicionih“ lista – 2017. Ničićeve, a 2021. liste dr Nenada Ristovića.
