Prve redovne parlamentarne izbore na Kosovu nakon što su vlasti u Prištini 2008. proglasile nezavisnost, održane u nedelju, 9. februara, srpska manjina dočekala je „u nikad lošijim uslovima“, kako se na terenu ocenjuje. Dinar je ukinut kao platežno sredstvo, automobilske tablice preregistrovane sa srpskih na kosovske, Srbi su se povukli iz kosovskih institucija, dok su sve srpske, „paralelne“, zakatančene, osim prosvetnih i zdravstvenih…
S obzirom na to da se desilo sve ono protiv čega se navodno zalagao zvanični Beograd, sve je manje upornih da ostanu na svojim ognjištima. Predizborne pretnje kosovskog premijera Aljbina Kurtija slutile su na pogoršanje ionako teške situacije, sabrane u reči „kada imate loše komšije, morate imati visok moral i napunjenu pušku“.
„Sprečen da učestvuje u ratu boravkom po srpskim zatvorima, Kurti se dokazuje fašistoidnim stavovima, što nisu morali ni bivši premijer Ramuš Haradinaj, ni bivši predsednik Hašim Tači, kao vođe OVK, kojima nije mogla da se pripiše izdaja“, čuće se objašnjenje po mitrovačkim kafićima.
Apatija Srba
Srpski živalj potonuo je u kolektivnu apatiju, svedočeći ukidanju svih tragova srpske državnosti. „Plan koji su osmislile evroatlantske interesne grupe još 2012, konačno se u potpunosti ostvaruje, i to preko dva diktatorska režima, Kurtijevog i Aleksandra Vučića“, zamršene prilike pojednostavljuje Branislav Krstić, novinar i politički analitičar.
Jer, ono što su odbili i Vojislav Koštunica, i Boris Tadić – sprovođenje Ahtisarijevog plana, po kome je ustav Kosova jedini merodavan – sada Vučić realizuje, pripremajući teren za priznavanje nezavisnog Kosova. „To se neće desiti direktno, već sklapanjem ugovora između raznih ministarstava dveju država“, Krstić prekognicira. U tom cilju izvode se razni igrokazi, da zamagle veleizdaju, kako zapaža sagovornik Radara.
Sa „performansima“ se krenulo još od poziva Srbima da istupe iz kosovskih institucija, a povodom suspenzije Nenada Đurića, direktora Regionalne direkcije policije Sever, novembra 2022. Đurić je suspendovan jer je odbio da izdaje opomene svojim sunarodnicima zato što i dalje voze pod obeležjima Kosovske Mitrovice, tako se suprotstavljajući sprovođenju prve faze Kurtijeve odluke o preregistraciji na RKS tablice.
„Bilo je dirljivo gledati te policajce kako skidaju uniforme iz osećaja časti, ne znajući da su izmanipulisani“, primećuje jedan Aco, koji insistira da nas časti u jednom od mitrovačkih kafića u glavnoj ulici Kralja Petra Prvog.
Šarada je bio i oružani sukob „kriminalne bande“ Milana Radoičića i kosovske policije kod manastira Banjska, godinu kasnije, sa unapred uračunatim žrtvama, a u svrhu da se ugasi svaka nada u samoorganizaciju kosovskih Srba, on dodaje. Ništa spontanija nije bila ni Radoičićeva odluka da se povuče sa mesta potpredsednika Srpske liste, nakon ovog incidenta, čime je navodno spasio obraz stranačkim kolegama. „Zadnja namera sad se vidi, kad se preko Srpske liste ponovo pokušava da uđe u kosovske institucije“, pronicljivo kaže, i „obrće turu“ za sve poznate u kafiću.
Na još jedan „igrokaz“ ukazuje Krstić, a to je pravljenje barikada na (tzv.) administrativnim prelazima septembra 2024, u znak protesta protiv upadanja Albanaca u razne srpske javne objekte. Time je samo dat alibi Kurtiju za predstojeća hapšenja Srba, Krstić ističe.
Politika nezameranja
Što se tiče izjava američkih i evropskih predstavnika što tobože „najoštrije osuđuju“ Kurtijeve postupke, i one su deo te predstave, glumački najneubedljivije. Vučić je opet bard glumišta, pa mu uspeva da ispadne naivan, zapravo ponavljajući Koštuničinu grešku. Jer, njemu je prvom palo na pamet da povlači Srbe sa svojih radnih mesta, nakon proglašenja nezavisnosti Kosova. „Rezultat je uvek isti, novi talas iseljavanja“, zaključiće kasnije Novica Kostić iz Sušice.
Ono što su odbili i Koštunica i Tadić – sprovođenje Ahtisarijevog plana, po kome je ustav Kosova jedini merodavan – sada Vučić realizuje, pripremajući teren za priznavanje nezavisnog Kosova – Branislav Krstić
Kakvi su aktuelni kandidati za kosovsku Skupštinu, pitamo svakog sagovornika. I ovakvi su, i onakvi su, ali omogućavaju pluralizam, i potencijalnu priliku da se za govornicom čuju prave potrebe ovdašnjih Srba, odgovaraju simultano. „Vraćanjem u igru onih izdajnika (Srpske liste, prim. nov.), sve će se vratiti bar nekoliko koraka unazad“, svi su uvereni.
Nekom sa strane, makar došao i iz matice, teško je da razume složenu situaciju, taksativno prepričanu. Takav nije u stanju ni da čita znakove pored puta, što su i bukvalno srpske zastave na potezu Merdare – Mitrovica. Negde one deluju kao isečene sa girlandi između bandera, dok su drugde naprosto ostavljene da istrunu, zaglavljene kao krpe među granama drveća. Stoga se došljak pita da li su posredi albanske provokacije, nemar ili nepostojanje ingerencija majke Srbije da obnovi simbole svoje državnosti.
Jedna od busija ROSU odreda, u blizini Leposavića, deluje napušteno, što je takođe deo privida: iz nje mogu da iskoče maskirani, do zuba naoružani specijalci kad god ustreba. A mogu i da se prave mrtvi, na takav mig iz Prištine, „što se zapravo desilo u slučaju Banjska“, pa nije sprečeno krvoproliće, kao deo „igrokaza“.
Usputne kafane, nekad krcate, sada su avetinjski prazne. Vlasnici se svete „šiptarskom režimu“ tako što i dalje ne plaćaju struju, uzdajući se u trenutnu politiku nezameranja, koja podrazumeva da kosovske vlasti „ne insistiraju“ da decenijski računi budu izmireni. Ima vremena za naplatu, tako nekako izgleda računaju.
U te opustele objekte neće svratiti ni raseljena lica, a ni glasači Srpske liste, na svojoj organizovanoj ekskurziji na sever Kosova. Jer, njihov zadatak je jasan, proklamovan navodima Petra Petkovića, direktora Kancelarije za KiM, kao i samog Vučića (direktno iz Melenaca), da im je lični interes zaokruživanje predstavnika „jedinog garanta da Kurti neće proterati Srbe sa Kosova“.
Šarada je bio oružani sukob kriminalne bande Milana Radoičića i kosovske policije kod manastira Banjska, sa unapred uračunatim žrtvama, kako bi se sprečilo svako samoorganizovanje kosovskih Srba, priča Aco iz Severne Mitrovice
Ni suprotstavljena obeležja severne i južne Mitrovice, srpska trobojka na Zvečanu i svetleće znamenje UČK na brdu Crnuša, ne daju pravu sliku konflikta, koji osim nacionalnih podela realno podrazumeva i sukobe između pristalica i oponenata oba diktatora. Naime, ni Kurti ne uživa jednodušnu podršku, nakon što nije ispunio obećanja data prilikom ustoličavanja na premijersku poziciju (2021), pa se i albansko stanovništvo ubrzano raseljava.
„Kosovo će uskoro postati pusto ostrvo, idealno za doseljavanje Palestinaca iz Gaze“, Aco se sada neslano šali, u šta vode ti silni „igrokazi“. Pozadina dosetke je njegovo ubeđenje da je „Amerika glavni reditelj svih svetskih potresa“. Toj tezi se tek delimično suprotstavlja mišljenje nekih naših drugih sabesednika, da Britanci zapravo vode tu „prljavu igru“.
U svetlu (ili senci) javne pozornice, pažljivije posmatramo i atmosferu u kafiću. Međusobne prozivke, duhovite, kriju unakrsno poštovanje gostiju, često bazirano na poznavanju cele familije. Za stolovima se sedi satima. Cene pića izrazito su niske, što ide naruku nekoj čašici više, pa i u tome može da se vidi plan višeg ranga da se srpskom življu naudi.
I sam most preko Ibra sad deluje kao šarena laža nekom iz Beograda. Zatvoren za prelaz automobila, štićen po jednim vozilom Kfora sa svake strane, kao i betonskim barijerama, tek je nakratko bio prepreka da se skokne u „neprijateljski“ deo grada i nešto pazari. Pa ipak, taj simbol podele Kosovske Mitrovice i celog Kosova, bio je poprište više od 1.000 međuetničkih incidenata, koji se ovde očito lako razbuktaju (a posebno kad ih neko potpiri, iz performativnih razloga).
Došljaka zbunjuju i dominantne tablice gradova od Raške, preko Kraljeva do Beograda, koje su rezultat registracije vozila na nekog rođaka iz centralne Srbije, ili na rezervnu adresu vlasnika. Taj fenomen bledi na auto-putu ka Prištini, gde se vide mahom obeležja Republike Kosovo.
Tu se gost odavde čudi kako se na tako kvalitetnoj cesti – sa mnoštvom ulaza i izlaza, i još optočenoj pumpama, tržnim centrima, restoranima – napravljenoj američkim dolarima, ne naplaćuje putarina.
„Šta će im ta vrsta zarade, kad novac peru preko zidanja čitavih blokova solitera po svim malo većim mestima“, reći će nam neko u Gračanici, zaleđenoj u vremenu, što se tiče urbanističke strukture. „Ako hoćeš da razaznaš Srbina od Šiptara, pogledaj mu cipele. Srpske su uvek blatnjave“, i ova je „šala“ poučna, govori o tretmanu srpskih teritorija.
Harač za predsednika
U Prištinu nemamo zašto da svraćamo (osim zbog akreditacije za pristup glasačkim mestima), jer ovde živi svega 17 Srba. Stoga se apsurdnim čini mahanje albanskim zastavama, proturenim kroz prozore uglavnom skupocenih auta. Manjak kosovskog državnog znamenja, i po kućama, banderama.., pripisuje se logici Kurtijevog vladanja, takozvanom „albanstvu“, čiji je cilj stvaranje Velike Albanije.
U centru Gračanice je manastir s početka 14. veka, zadužbina kralja Milutina Nemanjića, još uvek delom opasan bodljikavom žicom. Srž života meštana, ali i žitelja obližnje Sušice, Lapljeg Sela, Preoca, Badovca… je Dom kulture Gračanica, kome takođe preti zatvaranje. U dvorištu modernističkog zdanja stoji spomenik Missing, replika natpisa Newborn u Prištini, koji govori o sticanju nezavisnosti. Missing opet pripoveda o ceni koja je za to plaćena, još ne sasvim određenom broju kidnapovanih različitih nacionalnosti.
U ovom delu Kosova, sa svih strana okruženom Albancima, drugačije se gleda na srpsko učešće u kosovskim institucijama, jer Srbija ne može sve da uhlebi. „Ako živiš ovde i imaš kosovsku ličnu kartu, ti državnost Kosova de fakto priznaješ“, kaže Isak Vorgučić, direktor Radija KiM.
Bratislav Nikolić, nekad lokalni čelnik Srpske liste, „stekao je milione evra izdavanjem nelegalnih dozvola za gradnju vila“ u zaštićenom području Nacionalnog parka. „Deo harača slao je u Beograd, Vučiću“, priča Radojko Kecić iz Štrpca
Kako je njemu prioritet ukidanje govora mržnje, čiji je Kurti eksponent, zamalo nije glasao za neku od kosovskih opozicionih opcija. Ipak se odlučio za jednog od oponenata Srpske liste, u težnji da se u Skupštini konačno pojavi neko ko će suvislo obrazložiti to što muči srpsko stanovništvo.
Pobedom Srpske liste, opet će se sve vratiti u mutne vode sedenja na dve stolice, za šta se vezuje Radoičićevo stolovanje. I opet će tom isturenom odeljenju Beograda pripisati kontinuitet izdvajanja za plate, penzije i ostala davanja ovdašnjim Srbima, na koje je Srbija Ustavom obavezana, te nema veze ni sa kakvim autsorsovanim elementima.
„Da je stvarno htela da nas ovde u većem broju zadrži, Srbija bi kosovski dodatak davala linearno, a ne samo duple plate onim već dobrostojećim“, nadovezaće se pomenuti Sušičanin Kostić. Ni ta nepravda, nakalemljena na prethodne, njega neće oterati s Kosova, gde mu žive i deca i unuci. Njegova je logika za izlazak na biralište da se „njegov listić ne zloupotrebi“.
Sličan motiv imao je i vremešni Radojko Kecić iz Štrpca. I do ovog mestašceta pod Šar-planinom stiže se odličnim putem, zapravo infrastrukturom za vikend naselje i skijalište Brezovica. Radojko celu priču o Sirinićkoj župi fokusira na Bratislava Nikolića, nekad lokalnog čelnika Srpske liste, koji je „stekao milione evra kroz izdavanje nelegalnih dozvola za gradnju vila“ u zaštićenom području Nacionalnog parka. „Deo harača slao je u Beograd, Vučiću“, Radojko je spreman da da glavu za verodostojnost izrečenih „činjenica“.
I ne samo da je krao i podrivao zakone, Nikolić je i ucenjivao, i maltretirao one što ne pristaju uz Srpsku listu, tako podstičući da ispliva „bagra i fukara“. Jedina želja Radojka je da se na Kosovo vrati srpska pravna država. „Takva kakvu je sad imate, nama ne treba, jer imamo svoju mafiju, i srpsku i šiptarsku“, zaključuje.
Poslednji zraci sunca odbijaju se o veličanstvene šarske visove. Vreme je da napustimo svetu grudu Kosova, i da na nju zaboravimo do sledećeg koškanja. Svojim novim sjajem Prizren preti da zaseni slavu drevne srpske prestonice, za vakta cara Dušana. Odnos moći primetan je i po vijugavom puteljku što iz Merdara vodi ka Merošini kod Prokuplja, dokle je stigao obećani auto-put Niš – Priština.
U trenutku našeg izlaska iz potpune tame, uveliko se slavi pobeda Srpske liste na severu Mitrovice, premda ona znači samo poraz ostalih srpskih stranaka. Kontekst slavlja je ničim neopravdana vera u utvrđivanje jače veze sa maticom. Istovremeno, južnije slave i pristalice Kurtijevog Samoopredeljenja, premda je i ova pobeda kusa, nedovoljna da se samostalno formira vlada. I to je suštinski jedina prava uteha kosovskim Srbima.
