Iako smo znali da u Srbiji ima mnogo izbornih nepravilnosti, ipak smo pre godinu dana ostali zapanjeni razmerama izborne krađe i manipulacije izbornih spiskova. Činjenica da je interesna grupa oko vladajuće stranke mogla građane Srbije i Republike Srpske, po potrebi, ulaskom u jedinstveni birački spisak, da premešta iz jedne izborne jedinice u drugu kao šahovske figure, je prevazišla sve naše pretpostavke. ODIHR i CRTA su svaki napravili svoje detaljne izveštaje, a Evropski parlament je doneo rezoluciju u kojoj konstatuje da su decembarski izbori 2023. godine bili neregularni i da je potrebna međunarodna istraga. Bila sam ubeđena da će borba za unapređenje izbornih uslova biti najveći zadatak svih nas koji želimo drugačiju Srbiju. I gde smo sada, godinu dana kasnije? Ništa se oko unapređenja izbornih uslova i jedinstvenog biračkog spiska nije suštinski pomerilo, a mediji su i dalje pod izrazito većinskom kontrolom vladajuće koalicije. Odugovlači se sa biranjem novih članova REM.
Manjkavi izborni uslovi su potisnuti u masi drugih dešavanja. Ozbiljni incidenti na lokalu su ostali u senci velikih stradanja. Pratili smo suđenja odgovornima za masovna ubistva u O.Š. Vladislav Ribnikar i u mestima Dubona i Malo Orašje i sa nevericom primili vest o poginulim i povređenim prilikom pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu. U svetlu takvih tragedija, povećana pojava kancera u Istočnoj Srbiji kao posledica velikog zagađenja životne sredine, praćena natprosečno visokom smrtnošću stanovništva, prolazi skoro nezapaženo. A manjkavo snabdevanje pijaćom vodom i nepostojanje kanalizacione mreže u ne malom delu Srbije deluju skoro trivijalno. Svi ovi nemili događaji su posledica istog modela upravljanja koji za cilj ima potpuno pustošenje zemlje i bezobzirnu krađu njenih resursa uz nedodirljivost vinovnika i odgovornih.
Iz razloga rastućih tenzija zbog nespremnosti vladajuće stranke da odgovori na zdravorazumske zahteve studenata, smatram da je važno da dođe do povezivanja društvenih i političkih aktera koji zajedno mogu da izvrše građanski pritisak na vladajuću stranku
Kad je vlast porekla svoju odluku da odustaje od projekta Jadar, prvi put sam tokom 2024. godine stekla utisak da se osim tuge za stradalima javlja nova energija, energija masovnih protesta protiv zloupotrebe prirodnih resursa. Ti masovni protesti po celoj Srbiji, posebno impresivni po malim mestima koja ne pamte veća okupljanja, usmerili su pažnju javnosti na ključne teme. Počeli smo da pričamo o odgovornosti i solidarnosti i o potrebi da imamo vlast koja brine o dobrobiti građana, a ne o svojim ličnim materijalnim interesima. I nadala sam se da će ta energija biti dovoljna da raskrinka društvo u kojem živimo, model upravljanja koji nam bukvalno radi o glavi. Briga za sopstvenu i budućnost bližnjih je pokrenula ljude da ustanu protiv korumpirane i gramzive vlasti. Ali tek je nesreća u Novom Sadu pokazala sve razmere naše sveopšte ugroženosti. Ukazala je da nema dela Srbije gde je javni prostor bezbedan.
I zato hvala studentima koji su tu egzistencijalnu opasnost za naše društvo osetili i započeli proces promene. Proces zasnovan na jednostavnim principima ljudskosti, pravdoljubivosti i solidarnosti. Oni su se, kao odgovorni građani, obratili državi i njenim institucijama, iako dobro znaju manjkavosti našeg sistema i naših institucija. U tome je značaj njihovog angažmana jer oni ne ruše, oni žele da obnove institucije ugušene hobotnicom partikularnih interesa. Oni veruju da upornošću i masovnošću mogu sistem da vrate na minimalne postavke rada po zakonskim propisima.
Zahvaljujući takvom pristupu, studenti su dobili veliku podršku akademske javnosti i građanstva. Namere su im iskrene i neopterećene tradicijom koja u Srbiji nikad nije u potpunosti prihvatila demokratiju kao vladajući princip. Jasno je da studenti ne mogu i ne treba sami da iznesu veliki posao promene našeg društva. Uostalom, oni su svoje zahteve jasno izneli i na njih očekuju pravi odziv i suštinsko delovanje. Na nama je da iznesemo ostalo.
Stepen međusobnog poverenja u celom društvu je do te mere narušen da otežava povezivanje i intenzivniju saradnju raznih društvenih i političkih aktera. Mislim da je uspostavljanje minimuma poverenja preduslov za uspešno zajedničko delovanje
U tom talasu impresivne solidarnosti ipak nedostaju neki koji ne bi smeli da izostanu, a to su, na primer, zavodi za zdravstvenu zaštitu studenata odnosno studentske poliklinike u Beogradu i drugim univerzitetskim centrima. Studentska poliklinika u Beogradu je uvek bila uz svoje studente tokom ranijih studentskih previranja, sada je nema. Za ostale poliklinike nemam informacije. Ove ustanove posebno spominjem jer je angažman na blokadama iscrpljujući i važno je da studenti znaju da imaju i tu vrstu podrške. Takođe ne treba zaboraviti ni najavljene pretnje delovanja raznih neformalnih batinaških grupa u službi vlasti.
Građanski pritisak na vladajuću stranku
Upravo iz razloga rastućih tenzija zbog nespremnosti vladajuće stranke da odgovori na zdravorazumske zahteve studenata, smatram da je važno da dođe do povezivanja društvenih i političkih aktera koji zajedno mogu da izvrše građanski pritisak na vladajuću stranku. U ovom trenutku ima dosta društvenih grupa i organizacija, kao i političkih aktera koji aktivno deluju u javnosti. Nažalost, stepen međusobnog poverenja u celom društvu je do te mere narušen da otežava povezivanje i intenzivniju saradnju raznih društvenih i političkih aktera. Mislim da uspostavljanje minimuma poverenja predstavlja preduslov za uspešno zajedničko delovanje. To je mukotrpan posao koji traži mnogo strpljenja.
Inicijativa ProGlas upravo radi na takvom povezivanju i saradnji sa članicama Slobodnih organizacija Srbije. U okviru ProGlasa takođe razgovaramo kako sa građanima širom Srbije tako sa ekspertima o neophodnim merama nadstranačkog karaktera koje bi nepovratno onemogućile zloupotrebu i uzurpiranje vlasti nakon sprovođenja transparentnih i fer izbora.
Jasno je da studenti ne mogu i ne treba sami da iznesu veliki posao promene našeg društva. Uostalom, oni su svoje zahteve jasno izneli i na njih očekuju pravi odziv i suštinsko delovanje. Na nama je da iznesemo ostalo
Ali kako doći do izbornog procesa koji obezbeđuje smenjivu vlast? To je suštinsko pitanje na početku 2025. godine. Iskoristimo dobar model koji su postavili studenti, stavimo sitnosopstveničke interese na stranu i pokušajmo da istrajemo zajedno u borbi za promene. Borba svake društvene grupe, prosvetara, poljoprivrednika, radnika, mladih i penzionera, mora biti naša zajednička borba. Vlast se duboko ukorenila i nema nameru da je prepusti osim ako na to nije primorana. Nema nikakvog čarobnog štapića niti pomoći sa strane, ovo je naša borba i mora nas biti dovoljno.
Akcija „Zastani Srbijo“ je impresivna i cela Srbija je zastala. Ako hoćemo da Srbija zaista stane, to može da se desi samo ako verujemo jedni drugima i ako smo solidarni. Ako smo jedinstveni u delovanju i usmerimo napore ka obezbeđivanju uslova da se realizuje promena, uspeh ne može izostati. Ova 2025. godina je svakako godina kad te preduslove za delovanje moramo da stvorimo.
Ivanka Popović, ProGlas
