Posle 20 dana od zločina zbog koga je 15 ljudi izgubilo život, tužilaštvo u Novom Sadu je pokrenulo istragu protiv konkretnih osumnjičenih, ali ta istraga ne obuhvata tokove novca. Ugovori o renoviranju novosadske železničke stanice takođe ostaju skriveni, a neće biti ni ispitivana imovina osumnjičenih, pre svega da li je u skladu sa njihovim zvaničnim zaradama. Nažalost, na vlast nije uticala ni smrt 15 ljudi da bi promenila pristup. Njihov odgovor, kao i svaki put do sada, bio je propaganda. Aleksandar Vučić je sa mesta predsednika Srbije davao glavni propagandni ton svojim svakodnevnim istupima, počevši od neistine koju je izneo na početku da „nadstrešnica nije rekonstruisana“.
Rušenje slike
Očito je da sada Vučić ima problem i u propagandnom poslu u kome je brižljivo gradio sliku o sebi kao najvećem neimaru i graditelju. Bez stida je govorio „ja sam izgradio“, ignorišući sumnje na korupciju. Sada propaganda nije bila dovoljna pa je morao nečeg da se odrekne u nadi da će suzbiti nezadovoljstvo građana. Zato sada nije mogao da uradi ono što je uradio nakon što je 13. marta 2015. pao helikopter i stradalo sedmoro ljudi. Tada je raspoloženje građana bilo drugačije i naprednjaci su bili na vrhuncu svoje vlasti, pa je mogao da kaže „ne dam Gašića i ne dam Lončara“. Sada u traženju izlaza pokušava da pruži iluziju o nezavisnom funkcionisanju institucija.
Tako je Viši sud u Novom Sadu odredio zatvorski pritvor do 30 dana Goranu Vesiću, ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u ostavci, kao i bivšem direktoru javnog preduzeća Infrastruktura železnice Srbije Nebojši Šurlanu, koga je bilo lakše otpisati nakon što je Radar krajem marta ove godine objavio njegove snimljene razgovore sa drugim predstavnicima vlasti. Kućni pritvor u trajanju od tri meseca određen je aktuelnoj direktorki tog preduzeća Jeleni Tanasković i pomoćnici ministra Aniti Dimoski, koju je Vučić pre oko mesec dana hvalio kao najvažniju osobu za rekonstrukciju Železnice. Pritvor je određen za još osam osoba iz kompanija koje su bile zadužene za projektovanje i nadzor radova na Železničkoj stanici Novi Sad. Među osumnjičenima kojima je određen pritvor je dvoje inženjera kompanije Ežis koja je sprovodila nadzor nad radovima, kao i Ljiljana Milić Marković, koja je u glavnoj svesci Projekta za građevinsku dozvolu potpisana kao glavni projektant. Uhapšen je i inženjer CIP-a koji je bio projektant konstrukcije rekonstrukcije i adaptacije stanične zgrade u stanici Novi Sad. Svi oni su osumnjičeni za samo jedno krivično delo – teško delo protiv opšte sigurnosti za koje je zaprećena maksimalna kazna do 12 godina zatvora.
Sa Vesićem je krajem 2024. moralo drugačije nego sa Gašićem i Lončarom 2015. Tomislav Momirović, njegov prethodnik na mestu ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, iako se pretvarao u nevidljvog čoveka, morao je da podnese ostavku nakon što je Vučić to najavio. Tako je Vesić taman kada se uspeo na naprednjačkoj lestvici moći dao ostavku posle dve godine na mesto ministra. Ubrzo je i uhapšen i Vlada Srbije mu je na zahtev tužilaštva 22. novembra ukinula imunitet. Iako uhapšen, Vesić je dobio naprednjački propagandni kišobran. Prvo je tome ton dao sam Vučić kada je relativizovao Vesićevu odgovornost rekavši: „Politička odgovornost, Goran Vesić je podneo ostavku iako nije u njegovo vreme kada je on bio ministar donošena odluka o bilo čemu, iako će teško biti da se utvrdi ko je i kako odgovoran, ali to je posao i to moraju da urade tužilaštvo i sud…“ Taj tok posle su razrađivali propagandni izvođači radova u režimskim medijima tvrdeći da je Vesićevo hapšenje skandal. Posebno se istakla nekadašnja državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović.
Iako je svojevremeno i ona bila „žrtvovana“ i još joj se sudi u Specijalnom sudu, ima ulogu neformalnog portparola Vučića i naprednjaka, pa je optužila pravosuđe da „ispunjava naloge opozicije“. Problem je što je to uradila u istom trenutku kada je pre i samog Višeg suda u Novom Sadu saopštila da je Vesiću određen pritvor. Ona u početku „žrtvovanja“ nije imala propagandi kišobran kao Vesić. Dobila ga je nakon što joj je advokat postao Vladimir Đukanović, koji se sada pridružio propagandnoj zaštiti Vesića izražavajući bojazan da čak i „Vučić može da bude uhapšen“. Vesić je u pritvoru počeo štrajk glađu, što je posebna tema za režimske medije koji mu pružaju podršku, a sada je zbog kardiovaskularnih problema prebačen u bolnicu.
Prema nezvaničnim informacijama, za razliku od propagande u kojoj se tvrdi da Vesić ne može biti odgovoran, jer je tek posle sklapanja ugovora postao ministar, upravo su za vreme njegovog mandata u tom ministarstvu ignorisali upozorenja da rekonstrukcija novosadske Železničke stanice nije rađena dobro. Inženjer geologije Zoran Đajić, bivši konsultant u procesu rekonstrukcije zgrade Železničke stanice u Novom Sadu, koji je prvi govorio da je upozoravao nadležne, rekao je i povodom hapšenja da treba da bude još mnogo okrivljenih, kao i da ima ključnih svedoka koji i dalje ćute. Ovaj stručnjak je govorio i za Radar o tome u tekstu „Zoran Đajić razotkrio kako funkcioniše korupcija u Srbiji“.
Vesićev put ka moći bio je sporiji nego kod izvornih naprednjaka. On je bio još u Demokratskoj stranci kada su naprednjaci osvojili vlast i, kao što je poznato, nakon smene Borisa Tadića sa mesta predsednika DS-a ponudio se tada novom predsedniku Draganu Đilasu. Već septembra 2013. bio je prvo gradski menadžer u privremenom organu koji je smenio Đilasa sa mesta gradonačelnika. Posle izbora 2014. obavljao je istu funkciju u gradskoj vladi. Poznata su i rivalstva Vesića sa tadašnjim gradonačelnikom Sinišom Malim, sadašnjim ministrom finansija i jednim od najbližih saradnika Vučića.
Manje je poznato da je istraga kluba Crvena zvezda, kojom je između ostalog bio obuhvaćen i Goran Vesić, bila zaustavljena kada su naprednjaci preuzeli vlast. Sve je počelo policijskom akcijom „Master“ Odeljenja za suzbijanje finansijskog organizovanog kriminala Službe za borbu protiv organizovanog kriminala. U ovoj akciji Vesića su prisluškivali pod šifrom „Menadžer“. Radar je imao uvid u policijski izveštaj koji je dostavljen Vučiću i gde se navodi da je Vesić bio pod obradom kao „Menadžer“ u akciji „Master“, što ga nije sprečilo da kasnije napreduje. Vesić je ranije bio interesantan i BIA zbog kontakata po liniji ekstremizma sa vođama huligana sa mesta funkcionera Zvezde, što je Vučiću takođe bilo poznato.
Manje poznato je da je istraga kluba Crvena zvezda, kojom je između ostalog bio obuhvaćen i Goran Vesić, bila zaustavljena kada su naprednjaci preuzeli vlast
Na mestu zamenika gradonačelnika Vesić je od 2018. do 2022. imao veću moć, jer je praktično vodio grad. Prošao je netaknut veliku aferu legalizacije nelegalnih objekata u kojoj su mnogi bliski SNS imali enormne uštede. U Beogradu su legalizovani čak i novoizgrađeni kvartovi, jer prema grubim procenama, ako investitor izbegne zakonsku proceduru i uđe u naknadnu legalizaciju, uštedi i do 300.000 evra za izgrađenih 2.000 kvadratnih metara. Birn je utvrdio da je legalizovano 450.000 kvadrata, a da ih sigurno ima više. Takva nelegalna gradnja se nije mogla sakriti od građana, pa je pokrenuta istraga protiv nižerangiranih naprednjaka – nekadašnjeg šefa Sekretarijata za ozakonjenje objekata Grada Beograda Nemanje Stajića, a deo je optužnice protiv nekadašnjeg predsednika opštine Palilula Aleksandra Jovičića. Drugooptuženi Dražen Vujić, takođe funkcioner opštine Palilula, govorio je u istrazi da je od jednog investitora traženo 15 evra po kvadratnom metru nezakonito izgrađenog objekta, a da se „po gradu pominjalo da postoji neka uopštena tarifa oko 20 evra po kvadratu“, „i to se pominjalo u većini opština u gradu“, te da „zna samo da je davanjem novca za zaštitu omogućeno investitorima da nastave da rade i da im niko neće srušiti nelegalni objekat“.
Vesić, čovek koji mnogo zna
Iako Vesić nije izvorni naprednjak, on je napredovao i postao je ministar u čijoj je nadležnosti baš građevinarstvo.
Propagandna zaštita Vesića izgleda da je iz praktičnih razloga, jer je on očito čovek koji mnogo zna. Čini se da se među naprednjacima jedino Vesićevom hapšenju može radovati Aleksandar Šapić, koji je sa njim bio u otvorenom sukobu. Uostalom,Vesićev tretman kao uhapšenog je drugačiji, jer se na video-snimcima vidi da je bez lisica i da ga policajac čak i grli. To ponašanje je dramatično različito od ophođenja policije prema sedamdesetčetvorogodišnjem Iliji Kostiću, učesniku nedavnih demonstracija u Novom Sadu, koji je prema rečima njegove supruge posle hapšenja pretučen i ima teške telesne povrede. Tretman policije prema Vesiću potpuno je drugačiji i od fizičkog maltretiranja pred TV kamerama opozicionog lidera Save Manojlovića, kao i ophođenja predsednika Srbije koji je pravdao policajce i vređao ovog opozicionara. Nažalost, takvo postupanje policije, koja je sada javno ohrabrena izjavom predsednika Srbije prema aktivistima, opozicionarima i građanima koji protestuju protiv vlasti, postaje uobičajeno. O takvom tretmanu svedoče i izveštaji nadležnih tela EU.
Čini se da se među naprednjacima jedino Vesićevom hapšenju može radovati Aleksandar Šapić, koji je sa njim bio u otvorenom sukobu
Za razliku od Vesića, bivši direktor Infrastrukture železnice Srbije Nebojša Šurlan bio je laka meta za naprednjake. On je „podneo“ ostavku nakon što su u Radaru objavljeni tekstovi – „Glavni šef, Siniša Mali i 100.000 evra“, „Glavni Turčin, srpska vlada i 15 miliona evra“ i „Tata Šurlan, supruga iz Ustavnog suda i 102.000 evra“. U tekstovima se citiraju tonski snimljeni razgovori (na sajtu Radara su uz tekstove i tonski zapisi) sa drugim predstavnicima vlasti, koji ukazuju na korupciju.
Kad Šurlan pozove
Iz razgovora ministra finansija Siniše Malog i Šurlana, tadašnjeg direktora Građevinske direkcije Srbije i tada još aktuelnog direktora Infrastrukture železnice Srbije, jasno je da država skriveno, preko javnih preduzeća i ustanova čiji rad kontroliše, finansira ne samo sportske klubove već i navijačke grupe. U ovom slučaju Crvene zvezde. Konkretno, Šurlan i Mali razgovarali su o novčanoj pomoći od 100.000 evra koju je Šurlan, preko Građevinske direkcije Srbije, na čijem je čelu u to vreme bio, trebalo da obezbedi za navijače Crvene zvezde. Mali poručuje Šurlnu: „Moja je priča generalna i velika. Razumeš?“, „Možeš da im pomogneš, s obzirom da su tu i navijači i svi ostali uključeni. A ja i ovako pomažem na sto drugih načina“ i „Ti znaš da će ti glavni šef uvek reći pomozi“.
Iz telefonskog razgovora Miloša Popovića, šefa kabineta tada premijerke, a sada predsednice Skupštine Ane Brnabić i Nebojše Šurlana može se naslutiti da su ljudi iz vrha srpske vlasti bili uključeni u nameštanje tendera za pojedine firme, bliske vladajućim strukturama.Tema razgovora bio je tender vredan oko 15 miliona evra, po svemu sudeći za izgradnju stanova za potrebe pripadnika bezbednosnih snaga, Vojske, MUP-a i BIA. Iz telefonskog razgovora Šurlana i Popovića se nameće zaključak da su uslovi tog tendera pravljeni tako da taj posao dobije srpski ogranak turske građevinske firme, Tašjapi, koja je i ranije angažovana na državnim projektima, uprkos ne baš dobroj reputaciji, pogotovo što se tiče rokova i kvaliteta gradnje.
Šurlan je u tišini otišao sa funkcije. Nadležne institucije za borbu protiv korupcije, tužilaštvo i policija, od marta, kada su objavljeni ovi sporni razgovori u Radaru, do danas nisu reagovale. Reagovao je jedino predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ili kako ga zovu saradnici „glavni šef“. Nazvao je Šurlana „bednikom“ i zatim rekao: „To samo najgori ljudi na kugli zemaljskoj mogu da rade. U svemu tome što su oni objavili nema ničega. Bila je priča da se pomogne oko nekog pregradnog zida na stadionu Zvezde. I Mali kaže sasvim sigurno je da će i ‘glavni šef’ reći da pomogne. Šta je tu loše? Svakoga dana kažem svima da pomognu. Ja to kažem hiljadu puta dnevno.“
Šurlan je u tišini otišao sa funkcije. Nadležne institucije za borbu protiv korupcije, tužilaštvo i policija, od marta, kada su objavljeni sporni razgovori u Radaru, do danas nisu reagovale
Vučić, osim što je tako rekao istražnim organima da tu nema mesta za njih, jer „nema ničega“, poslao je i poruku da nije problem korupcija, nego kada se ne sakriju dokazi o njoj, pa je zato Šurlana nazvao „bednikom“.
Čini se da ta poruka „glavnog šefa“ važi i za sada osumnjičene zbog smrti 15 ljudi.
