Nekadašnji funkcioner GSS i DS i bivši predsednik opštine Inđija Goran Ješić privođen je četiri puta od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Verovatno je oborio neki rekord, ali ne želi da proverava. Prvi put kada je 5. novembra pokušao da jednog mladića zaštiti od nasrtaja policije u jeku do tada najvećeg javnog okupljanja u modernoj istoriji Novog Sada, onog kod Gradske kuće. Zvanični razlog – napad na policajca u civilu. Posle dvodnevnog zadržavanja je prebačen u Beočin, gde ga je sudija nakon gledanja snimka – i još četrdesetak sati čekanja – oslobodio krivice. Drugi put, jer se tužilaštvo žalilo na presudu, i tada je u pritvoru zadržan dvadeset dana. Treći put odvio se kada je FTN stupao u blokadu; dekan je na fakultet uveo batinaše, a o napadima i koškanjima Ješić je uz konsultaciju s advokatom izvestio na platformi Iks, što je bio dovoljan razlog za reakciju Odeljenja VJT za visokotehnološki kriminal, bez posledica. Poslednji susret s tužilaštvom Ješiću je upriličen 24. januara, nakon farsične sednice Skupštine Novog Sada. Dok je vladajuća koalicija neometano birala gradonačelnika Žarka Mićina, građani su u prisustvu opozicionih odbornika zasipali brašnom i jajima policijski kordon koji je obezbeđivao zdanje.
„U to vreme sam pratio studente koji su kretali za Niš. Među njima je i moj sin. Onda sam s prijateljem otišao na kafu. Kad sam stigao pred Skupštinu grada, događaj je već bio pri kraju. Nekoliko sati kasnije, organi reda su me priveli u svojstvu svedoka. Tada su pokupili i vrhušku novosadske opozicije – Vladimira Vrsajkova iz SSP, Brajana Brkovića iz pokreta ’Bravo‘, Srđana Đurića iz PSG i pokrajinskog poslanika iz redova NPS Predraga Dragojevića. Pozatvarali su nas po Vojvodini i dan kasnije pustili. Kažnjen sam s 18.000 dinara koje treba da platim u roku od mesec dana, a u protestu nisam ni učestvovao“, kaže Ješić za Radar.
Privođenje viđenijih opozicionara je izostalo u Kraljevu i Zaječaru, gde su takođe održavane demonstracije, čak su i jaja letela. U pokrajinskoj prestonici je u poslednja četiri meseca zabeleženo gotovo šezdeset privođenja. Zašto je pritisak ovde veći nego na drugim mestima?
Ovde je sve počelo i najduže traje. Ne treba zaboraviti da su građani i opozicija Novog Sada prvih mesec dana bili sami u nezadovoljstvu. Posle skupa 5. novembra su usledile blokade beogradskog FDU, novosadskog FF i FTN, a onda su i ostali ustali. Ovde naprednjačka vlast praktično ne postoji, o čemu svedoči i način na koji je Mićin izabran. Postoje samo ljušture zgrada pred koje se po potrebi izvodi policija. I sad je problem što je neko bacao jaja… još od antičke Grčke su se neuspešni glumci i političari nagrađivali paradajzom. Kod nas taj politički gest ima dodatnu vrednost zbog ’jogurt revolucije‘, koja je bila početak kraja federalnog uređenja SFRJ i smanjenja vojvođanske autonomije. U četiri mandata sam bio gradonačelnik Inđije, preko hiljadu sednica sam održao, i nikada mi na pamet palo nije da pozovem saobraćajnog policajca, a kamoli žandarmeriju. O sprečavanju građana da prisustvuju sednicama da i ne govorim. Plaćaju porez, a zauzvrat dobiju suzavac u oči, narko-dilera Mladena Papovića za v. d. direktora JGSP, koga hapsi Europol, dobiju restrikcije vode i struje…
Sad je problem što je neko bacao jaja… još od antičke Grčke su se neuspešni glumci i političari nagrađivali paradajzom. Kod nas taj politički gest ima dodatnu vrednost zbog „jogurt revolucije“, koja je bila početak kraja federalnog uređenja SFRJ
Opozicioni odbornici su tvrdili da su i oni sprečeni da prisustvuju glasanju za gradonačelnika, a vlasti su tvrdile da su ih zvale. Čak je i Mićin izrazio žaljenje što nisu tu. Šta se zapravo desilo?
Desilo se i dešava se to da opozicija ne može u Skupštinu, a da vlasti ne sme među ljude. Mićin je probao da se pojavi u javnosti i loše je prošao. Njegov prethodnik Milan Đurić se šiša na istom mestu kao i ja, a dugo ga nisam video. Mora da sada već liči na Džima Morisona, što bi bio uspeh, jer imamo slične frizure. To je jeziva inverzija, jer lokalni političari moraju da obilaze sredinu, da opipavaju puls, a građani treba da se osećaju slobodno da mogu da im priđu i s njima popričaju. Takav je posao. Sticajem okolnosti sam prošle nedelje bio u Inđiji i mnogi ljudi su me pitali mogu li da im pomognem oko nekog problema, uglavnom su komunalni, iako tamo nisam na vlasti duže od jedne decenije. Ne znam ko će za desetak godina hteti da zove Đurića, Mićina ili nekog trećeg. Poslednja redovna sednica je održana krajem septembra ili početkom oktobra. Nisu održali sednicu ni za Dan grada, nisu dodelili Februarske nagrade, ni budžet nisu usvojili. Vlada Srbije je odavno trebalo da u skladu sa Zakonom o lokalnim samoupravama postavi privremeni organ i raspiše izbore.
Imaju neophodnu većinu u gradskoj skupštini. Da li ne mogu da rade redovno – ili ne smeju?
Ne smeju, jer će im se na ulicama uvek skupiti nekoliko hiljada ljudi. Oni jesu zvanično pozvali opoziciju na izbor gradonačelnika, a kad je opozicija došla, nisu je pustili. Usledilo je guranje. Onda su posle pola sata komandiru policije rekli da pozove odbornike koji su bili napolju, u odelima, s jasno vidljivim legitimacijama. To može samo ako je čovek u međuvremenu preinačen u pozivara. Sve drugo je farsa. Pritom, zgrada Skupštine nema jedan ulaz. Svi se znamo. Da je bilo volje da opozicija prisustvuje, našlo bi se i načina. Ali, neko mi je to lepo objasnio – vlast je u Novom Sadu, zbog katastrofalne odluke opozicije da 2020. bojkotuje lokalne i pokrajinske izbore, četiri godine praktično vladala bez rasprave. Njoj prisustvo opozicije stvara stres i onda pribegava nasilju.
Nekoliko načelnika PU Novog Sada hapšeno je i procesuirano po različitim osnovama – od zloupotrebe službenog položaja do organizovanja kriminalne grupe – a Goran Radonjić, za koga se tvrdilo da je prebio penzionera Iliju Kostića, već je jednom bio suspendovan zbog nasilništva. Je li sprega kriminala i policije specifična ili je samo vidljivija nego drugde?
Zajedničko im je i to što svi ti ljudi nisu iz Vojvodine ili Novog Sada, nego su ovde poslati. Od cimera u pritvoru svašta može da se čuje, pa i to da dva narko-kartela, kojima rukovode Goran Kovačević Goranac i Slobodan Milutinović Snajper, robu dobijaju iz Beograda. Bude malo trvenja, pa neko iz glavnog grada dođe da ih smiri, pa opet bude tenzija, pa pripucaju jedni na druge, a zna se i da su pojedini ovdašnji policajci u tim obračunima izabrali strane. Neki su nastradali, neki su ranjeni, neki su takođe završili u pritvorskim jedinicama. U Novom Sadu je mnogo novca, Andrej Vučić dugo vedri i oblači, tu su i kosovske i bosanske pare… Galens su pokrenuli braća Galić iz Zvornika, a zahvaljujući saradljivim gradskim vlastima po Novom Sadu grade skoro gde stignu. Gradili su i pre SNS-a, ali uz poštovanje procedura. Od tad su hteli da zbog zemljišta sruše i Spens, jedini sportski centar u gradu, i da izmeste stadion „Karađorđe“, i to im nije prošlo. Oborili smo im i projekat „Novi Sad na vodi“, kad su hteli da na mestu kasarne „Mornarica“, koja više nema funkciju, podignu stambeno-poslovni kompleks. A to je jedino mesto gde univerzitet može da se širi. Ovde studira više od 50.000 studenata, a kampus je pravljen za do 30.000. Poslednji novi dom smo Bojan Pajtić i ja otvorili 2013. Takav je njihov odnos prema simbolima i potrebama ovog grada.
U Novom Sadu je mnogo novca, Andrej Vučić dugo vedri i oblači, tu su i kosovske i bosanske pare… Galens su pokrenuli braća Galić iz Zvornika, a zahvaljujući saradljivim gradskim vlastima po Novom Sadu grade skoro gde stignu
„Skaj“ poruke koje je KRIK objaviopotvrdile su da trvenja unutar novosadskog SNS-a nisu samo glasine. Mogu li protesti da prodube krizu unutar vladajuće partije? Ili je sve pod šapom Andreja Vučića?
Za razliku od SPS-a i SRS-a, naprednjaci nikad nisu bili politička partija. Hana Arent je svojevremeno pisala o periodu posle 1933, kada je NSDAP postavljala svoje gradonačelnike. Zaključila je da su nacisti razrušili koncept stranke građanskog tipa gde, nezavisno od ideološkog usmerenja, imate legitimno izabrane predstavnike koji dalje postavljaju svoje kadrove. Nacisti su razvili bočne strukture koje niko nije birao, a koje su se mnogo pitale, pod uslovom da odgovaraju fireru. Pod SNS-om, ta logika se s izbora gradonačelnika prenela i na izbor članova ili predsednika Vlade. Vučić ima poverenja u ne više od tri osobe – Sinišu Malog, Anu Brnabić i svog brata. U takvoj organizaciji ne može da bude pukotina – uostalom, do sad bi se ispoljile – ali ne zato što su tamo granitne ličnosti, već zato što Vučić svesno bira ljude koji nemaju stav. Studenti su izbacili jedan genijalni plakat, iz crtaća, gde aždaja drži „izvrnutu državu kojoj vrh na dnu stoji“. Šljam postoji svuda, ali malo gde postane deo vladajućih struktura ili sila represije. U novosadskoj policiji ima časnih ljudi i ne mogu ni da zamislim kako se osećaju kada vide da im poruke od šefa donose ljudi koje su ranije hapsili. Nikad nije bilo tako. Zna se koliko je SPS bio jak devedesetih, pa i u Inđiji, gde sam počeo da se bavim politikom, ali to su bili ljudi koji su razumeli lokal, s kojima si mogao da se ne slažeš, ali ste bar delili referentni okvir.
Vučić ima poverenja u ne više od tri osobe – Sinišu Malog, Anu Brnabić i svog brata. U takvoj organizaciji ne može da bude pukotina – uostalom, do sad bi se ispoljile
Da li je hapšenje Damira Zobenice, koji je instruirao podsticanje nasilja, nešto promenilo?
Od šefa pokrajinskog poslaničkog kluba došao je do potpredsednika Skupštine Vojvodine, što je jedna od najbizarnijih funkcija na svetu. Uzimaš pare od sednice do sednice, imaš vozača i auto… a u realnosti je bio glavni operativac za lokalne samouprave u Vojvodini, od kupovine kreda za škole do nabavki toalet-papira. Ipak, Zobenica je samo simptom mnogo većeg problema.
Drugi Vučićev kontramitng mogao je da se održi u Novom Sadu. Poručili ste mu da neće šetati, a on je rekao da hoće, makar petnaest minuta…
Kao kad bi ubica došao na mesto zločina. Mada, bio je on tu još 5. novembra, a već je prvog uveče abolirao krivce, opstruisao istragu, više puta je lagao… Sigurno je tu mogućnost izneo u afektu, ne pitavši svoje, jer bi mu svako uračunljiv rekao da bi ovde mogao da dođe samo uz garnizon vojske koji bi blokirao sve saobraćajnice. Debatuje sa mnom još od Nove godine, s Dinkom Gruhonjićem, koji je novinar i univerzitetski profesor… stavio nas je u isti koš, verovatno na osnovu istraživanja, znam i kojih. Prvo smo bili autonomaši – što je inače u skladu s Ustavom – pa iredentisti, onda sam bio nasilnik koji tuče ženu. Naša komunikacija traje, dakle, takva kakva je. On u problemima ne ume da funkcioniše. I devedesetih je kao opozicija sarađivao s Miloševićem. Jedina njegova politička kriza trajala je od 6. do 10. oktobra 2000, kad je molio da ga niko ne dira. Nema s nekim da porazgovara, što je važno. U protekla tri meseca, imao sam dvadesetak različitih ideja kako da postavimo organizaciju „Solidarnost“, ali sam pred boljim argumentima menjao mišljenje. Njemu se ili klanjaju ili ćute. Izgleda i da su ga i izraelski savetnici napustili, ali oni su PR firma koja ne zna ovdašnje probleme…
Vučić u problemima ne ume da funkcioniše. I devedesetih je kao opozicija sarađivao s Miloševićem. Jedina njegova politička kriza trajala je od 6. do 10. oktobra 2000, kad je molio da ga niko ne dira
Šta bi mu pravi politički savetnik poručio?
Iz prve ruke znam detalje s prvog kontramitinga, u Jagodini. Bio je zakazan za u pet, kasnio je sat i četrdeset minuta. U hiljadu plaćenih autobusa prevezlo se ne više od sedam hiljada ljudi. Bilo je cike, vriske, tenzija sa svih strana. Svako ozbiljan bi mu rekao: „Gospodine predsedniče, na silaznoj ste putanji, treba da se politički dogovorite.“ BIA bi mu rekla da ulazimo u period koji bezbednosno nije održiv. Ali, nju je vodio Vulin, a on nešto kad vodi, to prestaje da postoji. I ovo bušenje studentskih plenuma ne vrše naše, nego ruske bezbednosne službe, koje se drže Srbije kao jedinog mesta u Evropi gde imaju kakav-takav uticaj. Evo zanimljivog primera. Petog oktobra, ja sam bio šef DOS-a za ceo Srem izuzev Šida i Sremske Mitrovice. Bez mog potpisa nije moglo da bude zajedničke liste, pošto tadašnji Zakon o političkim partijama nije prepoznavao izborne koalicije. Punomoćje je išlo po dubini. Velika logistika je ipak zahtevala da organizacije imaju infrastrukturu i kontakte. Zvonio mi je telefon i javili su mi da su ljudi upali u prostorije Radio Inđije koji je vodila okorela članica SPS-a koja nije htela ni o čemu da pregovara. U besu su hteli da uredništvo bace sa četvrtog sprata. Grozna scena, mnogo ljutnje, ali je bilo dovoljno pameti i poverenja da me neko nazove i obavesti. Tako smo izbegli tragediju. Ko bi danas u sličnoj situaciji mogao da zove Vučića? I koga će on da zove? Pa, više je vređao sopstvenu stranku nego opoziciju! Setite se kako se obraćao ministrima, direktorima preduzeća… Izraelci su mu rekli da treba da uspostavi narativ prema kojem su svi govna, a samo je on Tito. Sad se u skladu s tim ponašaju.
Dok članovima SNS-a govori da su bez njega niko i ništa, oni mu aplaudiraju?
Ali, to je tačno! Boris Tadić je jednom imao sličnu, ali neuporedivo blažu izjavu, i mnogi u Glavnom odboru DS su se pobunili. Nije slučajno Vučić prilježno radio na razbijanju te partije.
Ovo bušenje studentskih plenuma ne vrše naše, nego ruske bezbednosne službe, koje se drže Srbije kao jedinog mesta u Evropi gde imaju kakav-takav uticaj
Drugi kontramiting je na kraju umesto u Novom Sadu održan u Sremskoj Mitrovici, vašem rodnom mestu. Kako je Mitrovica tada izgledala?
Na poziv kolega iz LSV tamo sam otišao na protest nekoliko dana ranije. Doneli su racionalnu odluku da se lokali zatvore, a opozicija povuče iz prvog plana kako bi svi koji nisu iz Mitrovice mogli da dođu, podrže predsednika i odu. Taj grad je izabran zbog blizine granice s Republikom Srpskom. Mnogo ljudi je dovedeno iz Bosne. Najveći skup u istoriji tog grada je 1991. održao Vuk Drašković. Sve su ulice oko centra bile pune, i bilo je 12.000 ljudi. Sad ih je bilo manje, na osnovu fotografija. Mada, Vučićevi kontramitinzi izgubili su svrhu još 2023, na okupljanju „Srbija nade“ kod Narodne skupštine. Kakav god da je, sigurno mu nije prijalo kad je s govornice video ljude pod kišobranima, za koje je znao da ih je kupio za dnevnicu i koji su jedva čekali da se obraćanje završi kako bi se negde sklonili. Nasuprot tome, studenti pešače kroz Srbiju, a u selima gde nema petsto opozicionih glasova izađe po hiljadu ljudi da ih dočeka i ponudi im prenoćište ili hranu. Svestan je on svega.
Narodna deklaracija o Vojvodini usvojena je zbog tobožnjeg secesionizma. Postoji li taj sentiment uopšte? Ili je reč o još jednom nacionalnom dokumentu koji će uskoro otići u zaborav?
Vojvodini je autonomija zagarantovana Ustavom i nećemo je se odreći. S druge strane, ovaj grad su uglavnom digli Srbi paori i šajkaši, od Laze Pačua, Vase Stajića i Svetozara Miletića nadalje. S treće, demografska struktura pokrajine se promenila još 1991. godine. To je problem mehaničke i ekonomske migracije koji ne bira narode. Idu svi. Imamo 400.000-500.000 hrvatskih i mađarskih pasoša. Inače, potpuno sam uveren da Vulin ima i hrvatsko državljanstvo. Stanovništvo u Vojvodini se broji od 1711, ako se ne varam, i prvi put ovde živi manje od dva miliona ljudi. Sva pogranična mesta su pusta, za šta je najodgovorniji SVM kao saradnik SNS. U Senti i Kanjiži nema sudije za prekršaje mađarske nacionalnosti, što smo obavezni da obezbedimo po Ustavu i Statutu Vojvodine. Čak i nacionalno gledano, Vučićev argument ne stoji. Vojvodina gubi multikulturalnost, ali gubi i Srbe. Vojvođanski BDP je prema podacima iz 1989. bio za 1,6 odsto viši od BDP-a Slovenije, a danas se ide u Sloveniju, ali i u Hrvatsku, Rumuniju… trbuhom za kruhom.
Čak i nacionalno gledano, Vučićev argument ne stoji. Vojvodina gubi multikulturalnost, ali gubi i Srbe. Vojvođanski BDP je prema podacima iz 1989. bio za 1,6 odsto viši od BDP-a Slovenije, a danas se ide u Sloveniju, ali i u Hrvatsku, Rumuniju… trbuhom za kruhom.
Kao i drugi slični dokumenti, Deklaracija je usvojena u prisustvu Milorada Dodika, koga je Sud BiH prvostepeno osudio na godinu dana zatvora i šestogodišnju zabranu bavljenja politikom. Da li će Dodik postati preskup za Beograd?
Mnogo je Krajišnika ovde došlo i njegovo prisustvo ima neki simbolički značaj. Ali on nije ni brat ni prijatelj zvaničnog Beograda. On je predmet s upotrebnom vrednošću. Bio je to i za Tadića, a sada je i za Vučića. Tamo gde su srpske zajednice sprečile uplitanje srpske države u definisanje i rešavanje njihovih problema, Srbi žive bolje nego mi ovde, ili na mestima gde se Beograd nešto pitao. Nešto ne vidim da Srbi iz Hrvatske dolaze u Srbiju, Crnu Goru ili BiH. Štaviše – odavde odlaze tamo. U šali ponekad kažem da će Srba u Hrvatskoj uskoro biti kao i pre Oluje. Dodik dugo vlada zahvaljujući činjenici da BiH nije funkcionalna država. Najveću štetu trpe građani srpskog entiteta.
Do 2023. ste bili član DS, a sada vas je, kako ste rekli, „Vučić vratio u politiku“. Šta možete u pokretu „Solidarnost“ a da niste mogli u DS?
Ta stranka je od starta bila partija desnog centra. Među njenim osnivačima, praktično svi osim Mićunovića bili su različite nijanse desnog, a to nije moje prirodno stanište. Zato sam izvorno i bio u GSS. Od 2012, DS je počeo da luta i sve mi je više smetalo izraženo desničarenje. Još pre izbora u decembru 2023. sam Lutovca u privatnom pismu obavestio da ću se iščlaniti, ali smo se dogovorili da se s tim još ne ide u javnost. Dok sam bio u pritvoru, on je kao čestit čovek u jednoj emisiji branio sve pritvorenike, pa i mene, a kada me je voditelj pomenuo kao člana DS-a, rekao je da više nisam član stranke. Video sam da hapse Vesića i znao sam da će ga pustiti za dva dana, ali da ćemo i mi na slobodu. Prvo pitanje novinara i kolega po izlasku bilo je kad ću se vratiti u politiku. U decembru smo imali skup od 700-800 ljudi i okupili smo sjajnu ekipu preduzetnika, aktivista, univerzitetskih profesora… Obećao sam sebi dve stvari – nisam u godinama da pravim ideološke kompromise, i više nikad neću obući odelo i kravatu. To je ujedno delom i odgovor na vaše pitanje. Na osnivačkoj skupštini pokreta koji će prerasti u partiju, osnovali smo Etički komitet, što nijedna stranka u Srbiji nema. Njegova obaveza je sasluša svakog člana „Solidarnosti“ koji se bilo gde pomene u kontekstu korupcije, da po potrebi podnese krivičnu prijavu tužilaštvu i da predloži izbacivanje člana iz partije. Time rukovodi doajen srpske advokature Vladimir Vava Horovic. Tu su i Jasna Matić koja je komesar za međunarodnu saradnju, bivši ambasador u Japanu i Sloveniji doktor Predrag Filipov, profesor Vojislav Klačar, koji nam je napravio logo … stara i nova lica, i svež početak.
Koji politički prostor „Solidarnost“ može da popuni?
Na sajtu stoji nacrt našeg programa. Nas dvadesetak iz organizacionog odbora smo se raspravljali oko jezičkih struktura, ali oko svetonazora – nimalo. Reč je o proevropskom, socijaldemokratskom usmerenju. Demokratske organizacije su početkom devedesetih nastajale i povezivale se kroz borbu protiv diktatora koji je bio u uzletu, a mi imamo privilegiju da s radom počinjemo na kraju druge diktature, zbog čega možemo jasnije da se profilišemo. Čvrsto verujem da nema politike bez ideologije i da svaka opoziciona partija koja danas nastupa realpolitički – obilazi Srbiju i vabi lokalne inicijative, trguje, nudi, traži – nema potencijal ni za rast ni za učešće u promenama. Kompromisima je mesto samo u izvršnoj vlasti, ali i tamo moraju da budu dogovoreni s organizacionom bazom, moraju da iz nje izviru. Vrednosti ne smeju da se dovode u pitanje: sankcije Rusiji i evrointegracije, zaštita i promocija prava svih manjinskih grupa, kultura, zdravstvo i obrazovanje za sve.
S jedne strane, opozicija gubi u obračunima s vlastima, a s druge strane studenti od nje zaziru, do te mere da i priče o prelaznoj vladi tumače kao opasnost po proteste i promene. Koliki je manevarski prostor organizacije u nastajanju?
Prvo, to ne misle svi studenti. Mnogi dobro znaju da je svaki zahtev koji su ispostavili zapravo politički i da neki od njih neće moći da se reše na ulici. Najprogresivniji među njima će biti lideri ove zemlje. Drugo, sasvim razumem njihov zazor spram partija. I sam ga osećam. Nažalost, dozvolili smo da nasleđe studentskih demonstracija, „Otpora“ i DOS-a danas bude negativnije vrednovano od nasleđa SPS-a i SRS-a, koje je glave koštalo više od 100.000 ljudi. Ne treba zaboraviti da tom trendu u velikoj meri kumuju i interpretacije SNS-a. Mislim da je to posledica upravo politike od danas do sutra, bez ideologije i vrednosti, koju sada i EU sve više sprovodi. Nas puštaju iz zatvora, a Šolc kao šef najveće socijaldemokratske partije u Evropi dolazi da hvali Vučića, dok budućnost Srbije izmešta u kancelarije Rio Tinta. Ako u Nemačkoj građani pet opština kažu da nešto ne može, onda ne može. U Srbiji važe neka druga pravila. I na nekim sastancima sam to i rekao sekretarima Socijalističke internacionale, koji su odmah stali da se ograđuju od Šolca. U redu, rekao sam, ja sam protestovao protiv Miloševića, ograđivao se od njega, ali ste i njega i mene i celu Srbiju bombardovali. Ipak, ta hipokrizija ne može da poništi evropske vrednosti, koje u Srbiji trenutno studenti zagovaraju bolje nego iko u EU. Ovi protesti više liče na 1968. kad je trebalo iscrtati novi svet, nego na 1996/7, kad smo obarali pokradene lokalne izbore. Studenti su u tom smislu svoj posao već obavili. Heroji ove revolucije su oni, kao i prosvetni radnici, i moj politički cilj je da zaposleni u prosveti i zdravstvu po uzoru na bečko rešenje dobiju stanove iz javnog stambenog fonda i plaćaju ih 200 evra mesečno dok god hoće. Ako ima para za stadione i Ekspo, vala, biće para i za ljude. Svedeni smo na nivo da to zvuči nemoguće, nažalost.
Ovi protesti više liče na 1968. kad je trebalo iscrtati novi svet, nego na 1996/7, kad smo obarali pokradene lokalne izbore. Studenti su u tom smislu svoj posao već obavili. Heroji ove revolucije su oni
Mnogi opoziciji zameraju što je inertna. A opet, čini se, šta god da uradi – pogrešiće. Kako vi to vidite?
U nezgodnoj su situaciji, između čekića i nakovnja, a povrh toga bih rekao da nisu ni spretni. Osim Ponoša, Đilasa, Aleksića, Grbovića i Milivojevića, skoro svi opozicionari su iz Vojvodine, i to me raduje. Svi su tu kada treba i ljudi na bilo koga iz opozicije ovde bolje reaguju nego na bilo koga iz vlasti. S druge strane, Vučić je već prošlost, samo je pitanje kada će on to prihvatiti i šta će sve do tada morati da se desi.
