Naizgled pomalo paradoksalno, prethodnih godina se češće govorilo o zamrzavanju evrointegracija Srbije nego o izbacivanju Srpske napredne stranke iz Evropske narodne partije (EPP), organizacije koja okuplja stranke koje stoje desno od centra. I to ponešto govori – izgleda da su manje posledice i po Brisel i po Beograd ako se preti obustavom pristupnih pregovora nego ako se ma i jednom pomene da će se „o budućnosti SNS-a u EPP-u raspravljati tokom narednih dana“, kako je prošlog utorka u Strazburu izjavio Manfred Veber, predsednik EPP-a. Njegovi partijski saborci Mihael Galer i Davor Ivo Štir praktično su ponovili reči svog čelnika, naglasivši da „Srbija zaslužuje bolje od trenutne situacije“.
Do zaključenja ovog broja nije bilo značajnijih odluka, ali jeste bilo nesvakidašnjih reakcija. Špricerski hladno, predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić i predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštavali su da je komunikacija SNS-a i porodice evropskih konzervativaca dobra, da je važna za vladajuću partiju u Srbiji i da ne očekuju drastične promene u pogledu njenog statusa. Reč je o tonalnom zaokretu u odnosu na 5. septembar, kada su evroparlamentarci iz grupe Zelenih, na poziv studenata, prisustvovali policijskoj brutalnosti tokom protesta „Srbijo, da li se čujemo“ u Novom Sadu. Vučić ih je tokom propratnog TV gostovanja 14 puta nazvao „ološem koji je došao da nam ruši zemlju“. Kasnije je svoju reakciju nazvao greškom, ali ne bez opaske da o gostima iz EP „misli mnogo gore“.
Izgleda da su se naprednjaci manje plašili obustave evrointegracija Srbije nego izbacivanja iz porodice evropskih konzervativaca i targetiranih sankcija najvišim zvaničnicima
Nije se to svidelo Roberti Mecoli, predsednik EP, takođe iz EPP, što je i prenela Brnabić na sastanku 12. septembra, ali je ostalo na tome.
Predsednikove mentalne radionice
Kako bilo, Vučićeve reči bocnule su dremljive evropske birokrate i diplomate, a isto važi i za panel-diskusiju na kojoj su predstavnici pet srpskih opozicionih stranaka zainteresovanim evroposlanicima predočili presek stanja u Srbiji. Usledio je i poziv EU na uvođenje targetiranih sankcija Vučiću, Ani Brnabić, ali i premijeru Đuri Macutu i ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću. Opet, potez koji je u predsednikovoj mentalnoj radionici „usmeren protiv države i naroda“.
Ta akrobatika je nazočna. Ali kako se došlo do toga da je uvreda evroparlamentarcima veći greh od kršenja vladavine prava, ili da je pitanje budućnosti SNS-a kao pridružene članice EPP-a ozbiljnije od deklarativnog evropskog puta Srbije?
„Vučićeva računica je vrlo jasna – svi troškovi njegove politike idu državi Srbiji, a sve koristi idu njemu i njegovoj partiji, i u poslednjih 13 godina je isključivo profitirao. Sve dok je EU sa Srbijom razgovarala kao s kredibilnom državom za koju se mislilo da je zaista na putu ka članstvu, upozorenja o zamrzavanju evrointegracija smatrana su za legitimnu polugu pregovora. Sada joj je jasno da su efekti izostali, jasno joj je i zašto, i onog trenutka kada su se po potencijalnim udarom našli ljudi u SNS-u, crvene lampice su se odjednom upalile. Nevolja je samo što situacija nije kao ranije i što se pregovarački potencijal samog SNS-a sve više smanjuje“, kaže za Radar Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji.
Rasplet melodrame
Zaista, eventualni gubitak statusa pridružene članice bio bi tužan kraj dugog, komplikovanog odnosa koji je, kao u najboljim melodramama, sadržao manje-više sve sem seksa – bar da znamo, a i što bismo.
Ima onih koji tvrde da je uzlet SNS-a između ostalog i posledica potrebe EPP-a kao dugo najmoćnije evropske stranke da od Srbije dobije ono što želi. Vučić se zbog računice koju je naš sagovornik pomenuo ukazao kao pogodan partner. Prvi znaci saradnje ustanovljeni su 2013, u jeku potpisivanja Briselskog sporazuma, a status pridruženog članstva ustanovljen je u novembru 2016. godine, oko šest meseci nakon što je široka koalicija okupljena oko naprednjaka odnela ubedljivu pobedu nad opozicionim takmacima. Delovalo je da su vrata za rešavanje problema i konsolidaciju interesa otvorena. Inače, druga partija iz Srbije u EPP-u je Savez vojvođanskih Mađara, verni koalicioni partner SNS-a.
Punopravnih članica EPP-a ima ravno pedeset i reč je o desničarskim strankama koje potiču iz država članica EU. U drugom ešalonu, u kojem su SNS i SVM, nalazi se trinaest organizacija, među kojima su i Demokratska partija Albanije, bosanskohercegovački ogranak Hrvatske demokratske zajednice, Stranka demokratske akcije, Bošnjačka stranka u Crnoj Gori, VMRO-DPMNE… u trećem šeširu je 16 partija koje imaju status posmatrača.
Sam EPP nastao je 1976. godine, kada su demohrišćanske opcije u Belgiji i Francuskoj uvidele da imaju manji koalicioni potencijal od socijalista unutar Evropskog parlamenta, zbog čega su odlučile da razlabave kriterijume za saradnju. S vremenom je porodica evropskih konzervativaca počela da prima socijaldemokratske, liberalne i desničarske organizacije, što je do početka milenijuma bila relativno bezbedna odluka, budući da nije bilo „opasnosti s istoka“, to jest Putina kao geopolitičkog takmaca koji će koristiti ideološki pluralizam da targetira manjkavosti unutar same EU. Međutim, u međuvremenu se stiglo do toga da manje-više svi problematični lideri u istočnoj i centralnoj Evropi budu članovi EPP-a. Tako će i biti do trenutka kada oni sami napuste EPP i odluče da naprave sopstvenu internacionalu kojoj interesu EU izvesno neće biti pri vrhu liste prioriteta.
Kad ne može Fides, može SNS
Pogodna pokazna vežba je slučaj Fidesa mađarskog premijera Viktora Orbana. O kršenjima vladavine prava u Mađarskoj ćutalo se sve do izbora za EP 2019, kada je tadašnji predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, inače važan šraf unutar EPP-a, izjavio da, njega što se tiče, Fides više ne zavređuje status članice. U dugotrajnom i mučnom natezanju konopca našlo se kompromisno rešenje – EPP se nije odrekao Fidesa, ali je zato vladajuća partija u nama susednoj zemlji sama napustila evropsku organizaciju 2021. godine.
Postoje mišljenja da će EPP sa SNS-om uraditi ono nije želeo ili smeo da uradi sa Fidesom, naročito s obzirom na to da vladajuća stranka u Srbiji ima sve manje toga da ponudi.
„EPP je dugo bila dominantna partija u Evropi, krojili su politiku i Unije i EK, a njihov uticaj je na silaznoj putanji, što važi i za stabilnost u Srbiji. Ako bi zaista izbacili ili suspendovali SNS, izgubili bi kontrolu na ovdašnjem terenu, ali bi povratili kredibilitet unutar EU. Izgubili su ga zbog Orbana, Gruevskog, Vučića… što je trojac koji nije uvek bilo lako braniti. S jedne strane se pitate za mnogo toga u Evropi, a s druge Vučić kao vaš član ode na vojnu paradu u Moskvu, ili članica Vlade Srbije, Milica Đurđević Stamenkovski, u februaru ode na predizborni skup Alternative za Nemačku, koja je direktni takmac CDU/CSU kao samog stožera EPP-a. Ne može se tražiti izostanak kritike i podrška, a podržavati konkurencija“, predočava Međak.
EPP kroji politiku EU i EK, a Vučić kao njen član ode na paradu u Moskvu, dok ministarka u Vladi Srbije ode na skup AfD, direktnog takmaca CDU/CSU, stožera EPP. Ne može se tražiti podrška i podržavati konkurencija
Vladimir Međak
Klima u Evropskoj uniji takođe se belodano menja. O ranijem uticaju EPP-a možda i ponajbolje svedoči činjenica da iz njenih redova potiču, osim Junkera, bivša kancelarka Nemačke i arhitekta Berlinskog procesa Angela Merkel, i dalje aktuelna predsednica EK Usrula fon der Lajen, premijer Poljske Donald Tusk, koji je obnašao funkcije čelnika EPP-a i predsednika Evropskog saveta… na koncu, tu je i Vladimir Bilčik, bivši izvestilac EP za Srbiju, koji je teškom mukom od pune podrške SNS-u potkraj svog mandata takođe počeo da negativno vrednuje trendove u Srbiji.
Znakovito je da je od njega dužnost preuzeo Tonino Picula, član Socijaldemokratske partije Hrvatske, koja pak pripada Partiji evropskih socijalista. Slično tome, trenutnoj komesarki EU za proširenje Marti Kos (članici Pokreta Sloboda, koja pak pripada porodici liberalnih stranaka „Obnovimo Evropu“), prethodila su dva člana EPP-a, Johanes Han i Oliver Varhelji.
Promena kursa EU spram Srbije i ostatka Zapadnog Balkana je očigledna, a ostaje da se vidi da li će SNS uspeti da plovi po nemirnim vodama. Iako je šansa da SVM ostane jedina partija u Srbiji koja bi i dalje imala veze s EPP-om posve mala, utisak da je podrška naprednjacima skuplja no ranije nije zanemarljiv.
Glose
