Metla nogu na potegu
Pa sve veli neću.
A na kuma namiguje,
Da se kola kreću.
Ej, mati, mati
(Vojvođanska narodna pesma)
Retko se dešava da neki dokument izgubi na aktuelnosti i postane suvišan pre nego što je objavljen. Upravo to se dogodilo sa ovogodišnjim izveštajem Evropske komisije o napretku Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji, koji je objavljen 30. oktobra. Kao i prethodnih godina, u izveštaju se konstatuju brojni problemi u oblasti vladavine prava, demokratije, slobode izražavanja, slobode okupljanja, odnosa vlasti prema civilnom društvu. Po oceni EK, Srbija je u jednom od ključnih poglavlja 23: Sudstvo i osnovna prava, ostvarila samo ograničeni napredak, dok u oblasti Sloboda izražavanja nije ostvaren nikakav napredak. Napretka nije bilo ni u poglavlju 31: Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika. U toj oblasti konstatovan je sve veći jaz između spoljne politike Srbije i Zajedničke spoljne i bezbednosne politike Unije, posebno zbog odbijanja Srbije da uvede sankcije Rusiji. Da problem bude veći, Srbija je nastavila da održava bliske odnose na visokom nivou sa Rusijom, čime je izazvala sumnje u pogledu strateškog pravca kojim se kreće, što je formulacija koja se pojavljuje u izveštajima Evropske komisije od 2022. godine. Zanimljivo je da se u tom kontekstu prvi put pojavljuje i intenziviranje odnosa sa Kinom, ključnim saveznikom Rusije i ekonomskim i političkim rivalom Unije.
Sa Zapada – ništa novo
Moglo bi se zaključiti da ovogodišnji izveštaj nije doneo ništa novo što već nije viđeno u prethodnim. I odgovor srpskih vlasti je bio očekivano kurtoazan: pažljivo ćemo pročitati i analizirati, sa nekim stvarima smo zadovoljni, sa nekim nismo… Reklo bi se već viđeni igrokaz. Samo što su ovog puta stvari mnogo drugačije. Iz samog političkog vrha Unije stigao je jasan signal da ne treba baš toliko ozbiljno shvatati izveštaj EK i sve što je u njemu napisano. Svega nekoliko dana pre objavljivanja izveštaja Ursula fon der Lajen je u Beogradu izjavila da je Srbija jedna od najnaprednijih zemalja u procesu pristupanja EU i da je pokazala da može da ispuni neophodne kriterijume. „Posvetili ste se sprovođenju reformi, posebno u oblasti vladavine prava i demokratije, pokazali ste da dela prate vaše reči“, istakla je Ursula fon der Lajen. Predsednica Evropske komisije takođe nije propustila da primeti da je umesto da bude negde drugde (u Kazanju na samitu BRIKS-a), predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlučio da u Beogradu ugosti premijere Poljske i Grčke, a potom i nju. Time je, po njenom mišljenju, dao jasan signal da je Srbija čvrsto opredeljena za članstvo u EU. A onda je, nimalo diplomatski, otkazala sastanak sa predsednikom Vlade Vučevićem u znak protesta zbog njegovog susreta sa ruskim ministrom ekonomskog razvoja Rešetnjikovom koji se istog dana našao u zvaničnoj poseti Srbiji. Čak i potpuni laik bi primetio apsurdnost čitave situacije. Verovatno se prvi put dešava da predsednica EK demantuje nalaze iz izveštaja koji je usvojio organ kojem predsedava, hvaleći posvećenost Srbije evropskom putu u istom danu kada se srpski premijer sastaje sa ruskim ministrom i razgovara sa njim o unapređenju ekonomskih odnosa sa Moskvom.
I to ne trepnuvši, bez bojazni da će takvom izjavom postati predmet podsmeha u Briselu i prestonicama država članica. Naravno da Ursula fon der Lajen nije ni naivna ni neupućena pa da joj se izjava o velikom napretku i posvećenosti Srbije omakla. Pre će biti da je od Vučića dobila neka čvrsta uveravanja i garancije o spoljnopolitičkoj poziciji Srbije. O kakvim uveravanjima i garancijama se radi, o tome možemo samo spekulisati. Međutim, sasvim je izvesno da su takve prirode da joj nije zasmetala ni okolnost što se u isto vreme u Beogradu našao ruski ministar u zvaničnoj poseti, što bi u nekim drugim okolnostima moglo biti ocenjeno kao provokacija ili čak poniženje od strane domaćina. Osim političke podrške, citirana izjava Ursule fon der Lajen ima i dublji značaj. Ona nagoveštava promenu pristupne strategije politici proširenja. Sve je više znakova da se zbog rata u Ukrajini i sve većeg zaoštravanja odnosa sa Rusijom, Evropska unija vraća geopolitičkom pristupu politike proširenja. Ne treba zaboraviti da je takav pristup već primenjen u prošlosti prilikom prijema Grčke, Bugarske i Rumunije, koje u tom trenutku nisu ispunjavale sve kriterijume za članstvo.
Sve je više znakova da se zbog rata u Ukrajini i sve većeg zaoštravanja odnosa sa Rusijom Evropska unija vraća geopolitičkom pristupu politike proširenja
Promena pristupa politici proširenja je već ozvaničena Novom metodologijom proširenja iz 2020. godine. Dosadašnji pregovarački okvir je često kritikovan kao previše tehnički i birokratski. Uvođenje geostrateškog pristupa u politiku proširenja zapravo znači da se veći fokus stavlja na fundamentalne reforme i usklađivanje spoljne politikom sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Unije. Od država kandidata se očekuje da svoj evropski izbor potvrde kroz jasne spoljnopolitičke stavove koji su u skladu sa spoljnom politikom Unije. Posebno u ozbiljnim krizama kakva je rat u Ukrajini, koji neposredno ugrožava bezbednost Unije. Zato ne iznenađuje što je nakon ruske agresije na Ukrajinu proširenje na Zapadni Balkan postalo jedan od prioriteta Unije koja time pokušava da zatvori potencijalno krizne tačke u svom mekom trbuhu. Kako se to odražava na Srbiju i njene evropske ambicije?
U Evropskoj uniji su svesni specifičnog položaja Srbije, njenih tradicionalnih veza sa Rusijom i rasprostranjenih simpatija za Rusiju u javnom mnjenju. Zato se u ovom momentu ne insistira na formalnom usklađivanju sa spoljnopolitičkim deklaracijama i restriktivnim merama prema Rusiji. Očigledno je da je Vučić uspeo da ubedi čelnike Unije i nekih država članica da bi tako nešto moglo da ugrozi političku stabilnost u Srbiji. U tome su mu značajno pomogle i neke opozicione stranke demokratske orijentacije sa svojim ambivalentnim stavom prema ruskoj agresiji na Ukrajinu i uvođenju sankcija Rusiji. To je omogućilo Vučiću da se predstavi kao jedini ozbiljan i pouzdan partner Unije. U trenutku kada odbrana Ukrajine visi o koncu za Uniju je mnogo značajnija pomoć, vojna i civilna, koju Srbija raznim kanalima šalje u Ukrajinu i to što srpske vlasti blisko sarađuju sa organima Unije kako bi se sprečilo zaobilaženje sankcija protiv Rusije. U tom pogledu Srbija se vlada mnogo uzornije nego neke države članice. Otuda te silne pohvale koje je predsednica Evropske komisije izrekla prilikom nedavne posete Beogradu. To je ujedno i razlog zašto se Unija odlučila da uglavnom ignoriše Vulinove ekskurzije po Moskvi i Minsku i zajedljive komentare Vučića na deo izveštaja o neusklađenosti Srbije sa spoljnom politikom Unije („U pravu su ljudi. Čestitam što su to primetili“), smatrajući ih isključivo predstavom za srpsku publiku.
Promenjeni prioriteti
Geostrateški pristup politici proširenja sa sobom nosi neka značajna pitanja. Za građane Srbije je svakako najvažnije da li će Evropska unija biti spremna da žrtvuje evropske vrednosti zarad političke stabilnosti i kooperativnosti? Odgovor je ne nužno. Ali će prioriteti biti donekle izmenjeni. U situaciji kada pojedine obaveštajne službe država članica upozoravaju da će do kraja decenije Rusija biti spremna za napad na neke od država članica, sasvim je jasno da će prioritet biti dat usaglašavanju sa spoljnom, bezbednosnom i odbrambenom politikom Unije. Ali ne treba gubiti iz vida da su odnos prema Rusiji i poštovanje evropskih vrednosti dve strane iste medalje. Ne može se biti za demokratiju i vladavinu prava i istovremeno se zalagati za bliske odnose sa autoritarnim režimom u Moskvi. Ali i obrnuto. Uvođenje sankcija Rusiji nije samo spoljnopolitičko pitanje, već bi imalo značajne unutrašnjopolitičke posledice. Punih dvanaest godina vlast u Srbiji je građena po ruskom modelu, sa izraženim kultom vođe. Stoga bi uvođenje sankcija Rusiji moglo ugroziti monolitnost režima i potkopati temelje autoritarne vlasti u Beogradu. Naravno da je Vučić svestan takve opasnosti. Zbog toga odlaže, što je moguće više, formalno usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Unije, tražeći neku vrstu kompenzacije za taj korak u vidu povećanja sredstava iz fondova EU i veće integracije Srbije u jedinstveno tržište.
Poljska od Nove godine preuzima predsedavanje Savetu EU i njen stav može biti ključan za odluku o otvaranju klastera 3. Čini se da je Tusk otišao zadovoljan iz Beograda
Sa druge strane i sama Unija je svesna dubine problema i neispunjenih obećanja u vezi sa poštovanjem evropskih vrednosti u Srbiji. Zato se odlučila za već oprobanu strategiju uslovljavanja. U skladu sa Novom metodologijom proširenja, Unija će postepeno uključivati Srbiju u svoje politike i programe, kakav je, na primer, Plan rasta za Zapadni Balkan, s tim da će to učešće biti uslovljeno reformama u fundamentalnim oblastima: vladavini prava, demokratiji, ali i postepenim usklađivanjem sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom. Sudeći prema izjavi predsednika Vlade Vučevića, Srbija se saglasila sa takvim pristupom. Na ceremoniji uručenja godišnjeg izveštaja o napretku Srbije Vučević je izjavio da „smo shvatili poruke Brisela koje ne čujemo prvi put i razumemo da nas čeka intenzivnije usklađivanje kako budemo ostvarivali napredak ka EU, a očekujemo da to budu paralelni procesi“. Imajući u vidu da premijer Vučević nema nikakvu slobodu za političku improvizaciju, jasno je da takav stav dolazi sa najvišeg mesta u Srbiji.
U ovom trenutku nije jasno da li će transakcioni pristup i gledanje kroz prste Srbiji biti prihvatljivi za sve države članice, imajući u vidu da se odluke o napretku u pristupnim pregovorima donose jednoglasno. Stoga će prvi test biti otvaranje klastera 3: Konkurentnost i inkluzivni rast, što je Evropska komisija predložila još prošle godine. Uprkos preporuci Evropske komisije klaster nije otvoren zbog odbijanja Srbije da se pridruži restriktivnim merama Unije protiv Rusije. I tu se sada vraćamo na posetu poljskog premijera Tuska Beogradu, koja je koincidirala sa početkom samita BRIKS-a u Kazanju. Poljska predvodi grupu zemalja koje imaju izrazito loše odnose sa Rusijom i velike rezerve prema Srbiji zbog njenih bliskih odnosa sa ovom državom. Zato odluka da se ne ide u Kazanj nema samo simbolički značaj. Poljska takođe od Nove godine preuzima predsedavanje Savetu EU i njen stav može biti ključan za odluku o otvaranju klastera 3. Čini se da je Tusk otišao zadovoljan iz Beograda, a, kako smo videli, njegovo zadovoljstvo deli i predsednica Evropske komisije. U svakom slučaju, nećemo dugo čekati na konačni epilog poseta evropskih zvaničnika Beogradu.
