gavrilo andric starcevo
Pozadinske akcije popravljanja društva

Druga linija studentskog fronta

Izdanje 82
  1. Studenti su dali pelcer društvu. Jedino se opozicija još uvek češlja.

  2. Svaka takva inicijativa je dobro došla i kao akcija i kao potvrda o inventivnoj , pametnoj mladosti koja shvata u kakvoj pećini jednoumlja živimo ( i biće gore ).
    Promene će doći , no kada i uz kakve prepreke , odnosno “ niske udarce rezima “ , možemo predpostaviti i lisiti se iluzije da da je takvo šta nemoguće .
    Režim je , zarad opstanka , spreman na sve .
    Sto pre se pripremite ( mo ) na najniže i najpokvarenije biće manje bolni .
    No , onda dolazi finiš i poraz “prljavog udaraca “.

  3. За све оне затроване квислинге који су тражили да виде снимак на којем се види како Миша Бачулов шета испод надстрешнице тик пред њен пад.
    Знам, шокирани су. Боли их то што су схватили шта је истина због чијег непознавања су испали глупи.

    1. Ti se konstantno “ istices “ botovskim, glupim komentarima .
      No , ovaj nije glup , on je idiotski .
      Samo dokaz ko si .

    2. Smatram da bi ovakva izjava pa makar i u komentarima, morala da nosi neku odgovornost: ako znate nešto o nesrećnom događaju, a to ne iznesete tužilaštvu, to je opasan pristup.

      Bačulov prošao tuda neko vreme pre nesreće, to je i on sam rekao odavno i ponavljao. Svi smo to znali, ali eto, istražni organi to tek sada shvatiše i – šta nam to govori? Pre svega govori o nesposobnosti onih koji su vodili istragu, ila bar onog jednog koji je to saznao tek pre 10 dana, a cela javnost to zna od samog početka.

      Bačulov je prošao tuda, živi tu i kreće se, izvolite prijavite Vaša saznanja tužilaštvu.

    3. Znaci svako ko je isetao ispod nadstresnice zbog bilo kog razloga kriv je za njen pad? Jel to sve sto radikalska olos na celu sa Zabolikim Psihom moze da dosegne. Drz se ti Zeljo onoga sto radikalske dzukele laju:AVAVAV

    4. Ako je taj Baculov šetao ispod nadstresnice „tik pred njen pad“onda je on ili mrtav ili se radi o neuspešno m pokušaju samoubistva.
      .

  4. Само ћу да додам да су студенти оживели две старе српске традиције које су дуго времена изгледале осуђене на заборав: сабор и мобу. Сабор је била стара српска народна скупштина где се народ са одређеног подручја окупљао да расправља о проблемима. Наравно најпознатији су сабори којима се кретало у устанке против Турака, али они сежу стотинама година уназад, даље чак и од швајцарског институционализованог збора (Landsgemeinde) који, као што знамо – одлично функционише. Моба је пак стари облик рада коме се помагало онима којима то највише треба – старим, онемоћалим, али и целој заједници.

    Битно је напоменути и да су студенти многим људима скинули мрак по питању политике по први пут… па има једно сто година сигурно уназад, а можда је то и први пут икада. Јер ми ни за време старе демократије до другог светског рата нисмо имали оволики ниво освешћености по питању политике, и народ се увек некако водио оним пуштањем низ воду судбине: „Како буде, биће“. Е па сада тога више нема, јер су студенти људима почели да говоре да МОГУ након много година приче да они НЕ МОГУ јер и друштво не може. И даће Бог да та промена остане трајна!