„Kontinuitet“ ambasadorske pozicije je nastavljen postavljanjem Đurića na mesto ambasadora u SAD. Naime, on je rođak Milana St. Protića, a rođačka veza su im Najdan i stric mu Nikola Pašić. Podaci su javni i dostupni, mislim da ni jedan od naših savremenika (Protić i Đurić) ih ne krije.
Budite objektivni pa napravite analizu od 05.10.2000 god.
Popijte vodu da Vas ne šokiraju podaci o broju „pripravnika“ na istaknutim pozicijama u diplomatiji i to u kljucnim zemljama.
Realno, 90% primanih I u vreme tzv. Zutih, su gnjide, karijeristi… Lako su se prilagodili Vucicu, a narocito Dacicu. Samo treba procesljati KGB/BIA kanale.
Госпођо Латиновић, о каквом познавању светских језика или језика земље домаћина у коју долазе бивше хигијеничарке и шофери , најлакше их је научити пантомими, да могу најлакше да се обавесте где су тоалет или пекара !
Moj pokojni stric se penzionisao kao nas ambasador u jednog Azijskoj zemlji pocetkom dvehiljaditih, nakon 30+ godina diplomatske karijere. Pricao nam je da su Pravni, Ekonomski i FPN u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, Ljubljani i Podgorici svake 2 godine slali MSP-u spiskove studenata za koje bi profesori procenili da po drzanju, znanju jezika, uspehu i sl. imau „slifa“ za diplomatiju. Od jednog takvog spiska otprilike 20% bi zadovoljilo sve kriterijume i bilo pozvano da se ukljuci u diplomatsku obuku. Kontrole su bile rigorozne a hijerarhija kao u vojsci. Moj stric je znao ruski i engleski jezik a tokom diplomatske sluzbe je naucio i francuski. Inace je bio rodjen i odrastao na selu kao i cela moja porodica, spasilo ih je iskljucivo obrazovanje.
Бићу груб! Друга и трећа генерација повлашћених, научила језике уз гувернанте, па сад дели лекције о дипломатији која је у есеферјот била уточиште таквих. Не знају или су заборавили да ђедови кад су добијали агремане имадоше скоро па исте занате као и ови сада! Ах да и партијску књижицу, такође…
Ne može diplomatija da bude izvan društva, svugde je slično kadriranje. Gledam direktora Pošte, u politici i Beogradu je barem 40 godina i još govori 11 hiljade, 50 hiljade, 100 milijarde.
Gledamo diplomate u penziji Branka Brankovića, Živadina i Vladislava Jovanovića, Zorana Milivojevića, čini se da se nisu mnogo odmakli od načina razmišljanja (NKVD-OZNA) iz 1948.
Posle 5.10.2000. imamo problematična naimenovanja poput Basare, Vide Ognjenović, možda su oni dobri pisci, ali koliko su bili istinski korisni za državu, za njene ekonomske interese?
Pitanje je i koliko su intelektualci između dva svetska rata bili dobri diplomati? Da li su Andrić, Dučić, Rakić, Crnjanski bili zaista uspešni u toj branši? Možda je Andrić bio izvrstan diplomata a Crnjanski očajan, ili obrnuto, da li se to može precizno ustanoviti?
„Mi smo politički veoma obojeno društvo. Svaka trenutna vlast bira sebi lojalne kadrove.
U 2 recenice sve receno.Prva,pozitivna.Kao obojeno drustvo imamo multi nacionalnosti ili naroda i plus poznavanje jezika.Kad dodamo tome gastose koji pricaju i po 7 jezika i uspesni su, mi smo vise nego bogati i plodni za diplomatiju i predstavnike.Druga, negativna.Sve upropastimo.
Sta reci a ne zaplakati! Ovaj sto je bio u Americi karikatura! Ko njega moze ozbiljno shvatiti, pogledati u oci i pricati?
mister bin
„Kontinuitet“ ambasadorske pozicije je nastavljen postavljanjem Đurića na mesto ambasadora u SAD. Naime, on je rođak Milana St. Protića, a rođačka veza su im Najdan i stric mu Nikola Pašić. Podaci su javni i dostupni, mislim da ni jedan od naših savremenika (Protić i Đurić) ih ne krije.
Budite objektivni pa napravite analizu od 05.10.2000 god.
Popijte vodu da Vas ne šokiraju podaci o broju „pripravnika“ na istaknutim pozicijama u diplomatiji i to u kljucnim zemljama.
Realno, 90% primanih I u vreme tzv. Zutih, su gnjide, karijeristi… Lako su se prilagodili Vucicu, a narocito Dacicu. Samo treba procesljati KGB/BIA kanale.
Госпођо Латиновић, о каквом познавању светских језика или језика земље домаћина у коју долазе бивше хигијеничарке и шофери , најлакше их је научити пантомими, да могу најлакше да се обавесте где су тоалет или пекара !
Moj pokojni stric se penzionisao kao nas ambasador u jednog Azijskoj zemlji pocetkom dvehiljaditih, nakon 30+ godina diplomatske karijere. Pricao nam je da su Pravni, Ekonomski i FPN u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, Ljubljani i Podgorici svake 2 godine slali MSP-u spiskove studenata za koje bi profesori procenili da po drzanju, znanju jezika, uspehu i sl. imau „slifa“ za diplomatiju. Od jednog takvog spiska otprilike 20% bi zadovoljilo sve kriterijume i bilo pozvano da se ukljuci u diplomatsku obuku. Kontrole su bile rigorozne a hijerarhija kao u vojsci. Moj stric je znao ruski i engleski jezik a tokom diplomatske sluzbe je naucio i francuski. Inace je bio rodjen i odrastao na selu kao i cela moja porodica, spasilo ih je iskljucivo obrazovanje.
Бићу груб! Друга и трећа генерација повлашћених, научила језике уз гувернанте, па сад дели лекције о дипломатији која је у есеферјот била уточиште таквих. Не знају или су заборавили да ђедови кад су добијали агремане имадоше скоро па исте занате као и ови сада! Ах да и партијску књижицу, такође…
Ne može diplomatija da bude izvan društva, svugde je slično kadriranje. Gledam direktora Pošte, u politici i Beogradu je barem 40 godina i još govori 11 hiljade, 50 hiljade, 100 milijarde.
Gledamo diplomate u penziji Branka Brankovića, Živadina i Vladislava Jovanovića, Zorana Milivojevića, čini se da se nisu mnogo odmakli od načina razmišljanja (NKVD-OZNA) iz 1948.
Posle 5.10.2000. imamo problematična naimenovanja poput Basare, Vide Ognjenović, možda su oni dobri pisci, ali koliko su bili istinski korisni za državu, za njene ekonomske interese?
Pitanje je i koliko su intelektualci između dva svetska rata bili dobri diplomati? Da li su Andrić, Dučić, Rakić, Crnjanski bili zaista uspešni u toj branši? Možda je Andrić bio izvrstan diplomata a Crnjanski očajan, ili obrnuto, da li se to može precizno ustanoviti?
Vrlo dobar clanak.
Autorka kaze : „Imamo diplomatiju jednog čoveka, a to je najranjivije”.
Taj jedan covek je prisvojio sve funkcije u Srbiji i okruzio se poslusnim ili ucenjenim ljudima.
Za mesto ambasadora te osobine su vaznije od strucnosti ili znanja jezika.
I bre Branko….pa vidi, uspeo covek da nam „sredi“ da nemamo poplave ovih dana i to samo mi u celoj Evrope, a nece jednog ambsadora…
Diplomatiju Srbije vodi samo jedan čovek.
Zamisli Bedo ne ljudska, da je ministar spoljnih poslova bio DR. IVO VISKOVIC.
„Mi smo politički veoma obojeno društvo. Svaka trenutna vlast bira sebi lojalne kadrove.
U 2 recenice sve receno.Prva,pozitivna.Kao obojeno drustvo imamo multi nacionalnosti ili naroda i plus poznavanje jezika.Kad dodamo tome gastose koji pricaju i po 7 jezika i uspesni su, mi smo vise nego bogati i plodni za diplomatiju i predstavnike.Druga, negativna.Sve upropastimo.