Iz dobro utvrđenog kaveza u Nišu, u koji su ga sproveli do zuba naoružani pripadnici sile, Aleksandar Vučić se izdrao na sve građane s druge strane rešetki i „hrabro“ im poručio da bi ih na nekim imaginarnim izborima „počistio kao uvek, samo malo ubedljivije“. Ali će im za sada samo pripovedati o tome jer čak i tako hrabar ipak nije baš lud da ih raspiše u trenutku kada ni on ni njegovi saborci ne smeju nos da promole izvan ograđenog prostora i kada još nije osmislio novi inženjering kojim će u novonastalim okolnostima „počistiti“ sopstvene građane, s obzirom da je to uglavnom jedino što naprednjaci čiste iza sebe.
Tim samomotivacionim govorom („sad sam nadležan“ i daću vam šipak), Vučić je nehotice poslao i motivacionu poruku studentima koji ne samo da su mogli da mu odgovore „kukavice“, već i da građanima pruže dokaz da njihov pomalo ishitreni zahtev da se raspišu vanredni izbori nije tako poguban kako je na prvi pogled delovao. A da se ne lažemo, koliko god svi bili osetljivi na studentsku borbu, jeste delovao totalno nepripremljeno i u apsolutnom neskladu sa realnošću na terenu – istaknut je nakon (umesto pre) formiranja vlade, bez konsultacija sa bilo kim na čiju pomoć su računali i mimo bilo kakvog zahteva da se unaprede izbori uslovi, ukoliko izuzmemo zahtev za izbor novog saziva REM-a. Koji bi bilo nemoguće izabrati da je vlast prihvatila njihov zahtev i raspustila parlament odmah, kako je traženo.
Vučićev javni debakl, kada je prvi put ustuknuo od izbora koje je do juče nudio tri puta dnevno, potvrdio je da je računica studenata tačna – broj protivnika režima je toliki da se ne može pobediti uz pomoć do sada primenjivanih zloupotreba izbornog procesa. Ali, to ne znači da koliko sutra neće smisliti nove
Čak su i okolnosti pod kojima se odvijaju pripreme za lokalne izbore u Kosjeriću (prvi izbori na kojima su studenti podržali listu i prvi izbori nakon polugodišnje građanske pobune) i Zaječaru vikale jedno glasno „ne“ bilo kom pokušaju da se pod naprednjačkim pravilima dobije demokratski ishod. Uz umnožavanje fantomskih birača i izveštaja Instituta za istraživanje korupcije Kareja, u kome se kaže da su identifikovali potencijalna korupcijska žarišta u Zaječaru i Kosjeriću i da „postoje indicije koje ukazuju na moguća masovna krivična dela kupovine i prodaje glasa, koja se vrše u sticaju sa ucenama, pretnjama, obmanama, prevarama i brojnim drugim zloupotrebama“, pojavile su se i „novine“. Jedna od njih je blagovremeno prebijanje snimatelja N1 Marjana Vučetića koji je pokušao da snimi predizbornu kampanju u režiji Miloša Vučevića, a koja je rezultirala ne samo uklanjanjem „nepodobnog“ medija, već i Vučevićevim čašćavanjem batinaša. Prvi čovek naprednjaka je očito odlučio da prenese poruku da su im takvi likovi najdraži gosti za trpezom, a samim tim i da će svi naredni izbori biti još neregularniji, prljaviji i gori od prethodnih, baš onoliko koliko je i SNS postao gori, nasilniji i bahatiji od prethodnih izbora.
Međutim, Vučićev javni debakl (prvi put je pred kamerama svih prorežimskih medija ustuknuo od izbora koje je do juče nudio tri puta dnevno) je potvrdio da je računica studenata izgleda tačna – broj protivnika režima je toliki da se ne može pobediti uz pomoć do sada primenjivanih zloupotreba izbornog procesa. Ali, to ne znači da se zloupotrebe u narednom periodu ne mogu podići na još viši nivo (već imamo sumanuta politička hapšenja, proterivanja građana, premlaćivanja, pa čak i pokušaje ubistva), koji bi SNS-u obezbedio većinu pa makar i da samo pet odsto građana glasa za njih. Međutim, i studenti imaju svoje adute. Prvi put vlast ne može da sprovodi funkcionersku kampanju kako je navikla jer ih građani češće dočekuju jajima nego ovacijama, a i reklamni štandovi su im stavljeni van funkcije jer su okruženi i demonstrantima i policijom, pa je malo onih koji su radi da kroz to prolaze da bi dobili olovku ili bedž sa Vučićevim likom.
Veliki je zadatak na nama da se dobro organizujemo, da budemo solidarni i da pružimo podršku onima koji su žrtve u lancu pritisaka. To podrazumeva jednu veliku energiju i veoma veliki rad, ali to je jedina brana ovoj sve autoritarnijoj režimskoj sili, koja stoji nasuprot sloboda i ljudskih prava
Raša Nedeljkov
„U ovom trenutku je teško proceniti kome odlaganje izbora više odgovara. Jasno je da vlasti sada apsolutno ne odgovaraju imajući u vidu pre svega intenzitet podrške koju studenti imaju među građanima i činjenicu da svaki drugi građanin ima poverenje u njih, a svaki treći u Vučića. Svakako da neko vreme koje protiče može da bude od koristi za studente koji do sada nisu imali iskustvo u izbornim radnjama, ali s druge strane, to može da dovede i do dodatne konsolidacije vlasti. U tom smislu, ono što je veoma važno, jeste da se što veći broj ljudi u Srbiji informiše o svojim pravima, recimo o tome na koji način mogu da proveravaju da li su u biračkom spisku i da li im se neko ‚naselio‘ na njihovu adresu. Takođe, moramo svi solidarno i organizovano da vršimo pritisak na institucije da počnu da rade svoj posao. Jer, podsetiću, veliki broj sumnji na krivična dela, neke od njih smo i mi dokumentovali kao posmatrači komisije, a za neke smo i podnosili krivične prijave, nije dobio svoj sudski epilog. I to je nešto u čemu studentski pokret može da pomogne jer je do sada ilustrovao moć u prisiljavanju institucija da rade svoj posao“, kaže Raša Nedeljkov, programski direktor Crte.
Za početak, jedna od adresa bi svakako trebalo da bude Ustavni sud kome je koalicija „Srbija protiv nasilja“ uputila zahtev za poništenje epske krađe na izborima 2023, koju su konstatovale i institucije EU, a o čijoj se sudbini ne zna ništa, baš kao ni o sudbini još dva postupka koja su pokrenuta od strane opozicije. Međutim, teško je poverovati da bi od takvog Ustavnog suda studenti mogli da dobiju išta (ne istorijsku presudu o poništenju izbora, nego ni pet minuta njihovog rada) imajući u vidu da je jedan od sudija Vladan Petrov, koji je ujedno i jedan od retkih profesora Pravnog fakulteta u Beogradu koji nije stao uz svoje studente već ih je optuživao za „protivustavno i protivpravno delovanje“. I koji, naravno, nije stigao da se pozabavi krađom izbora jer je od jutra do sutra morao da ogovara studente po opskurnim i prorežimskim medijima, pa čak i da tvrdi (između velikih ulagivanja Vučićevom novom pokretu) da su studenti već priznali da im je cilj da proglase izbornu krađu i da se time „ova infantilna igra nastavlja“.
Odluka o više lista bi dovela do nešto više kontrolora, ali odluka o broju opozicionih lista je politička i prevazilazi prisustvo tog jednog dodatnog kontrolora. Pogotovo ako znamo da se izborni inženjering ne dešava na biračkom mestu, već pretežno u prethodnim izbornim fazama
Sofija Mandić
Ali, možda studenti imaju moć da probude ili ohrabre nekog drugog ustavnog sudiju, ipak ih tamo sedi 15 i neki sigurno imaju decu koja su na protestima, a možda imaju i dovoljno energije da nađu sudiju koji će osloboditi političke zatvorenike, kada su već imali dovoljno energije da stignu do Strazbura i Brisela i pomognu da se i EU založi za njihovo oslobađanje. A možda će režim u narednom periodu ponovo pokušati da pridobije EU tvrdnjama da su usvojili zakone koji su od njih traženi, što je Ana Brnabić već najavila tvrdnjom da su sve nesuglasice sa Evropskom komisijom rešene nakon usaglašavanja medijskih zakona. Ne bi trebalo, imajući u vidu da u EU sede ipak daleko ozbiljniji ljudi po pitanju demokratije i zakona od onih u našoj vlasti, ali je moguće. Posebno ukoliko studenti nastave da demonstriraju svoje pravo na različito mišljenje tako što će jedni trčati do Brisela, a drugi (plenum Filozofskog fakulteta) im zabijati eksere u već izranjavane noge.
Oštre poruke iz oružjem čuvanog tora
Dodatni problem u slučaju da do izbora dođe, uz onaj koji je već evidentan – da li imaju predstavu šta žele od opozicije i nevladinog sektora, kao i da li mogu da pripoje svojoj listi resurse i infrastrukturu a poizbacuju ljude koji su je stvorili – jeste da li će imati znanje i kapacitete da kontrolišu izborni proces. Recimo, parlamentarne opozicione stranke imaju prava na određeni broj kontrolora u izbornim komisijama, koji za razliku od posmatrača mogu da utiču na izborni proces. U slučaju da one ne izlaze na izbore, broj kontrolora se značajno smanjuje, što može dovesti do toga da negde bude samo jedan a negde nijedan, što se nažalost dešavalo i kada je opozicija izlazila na izbore. Zato se postavlja pitanje da li je bolje da na izbore izađe samo lista koju su studenti predložili ili bi pomoglo kada bi postojale dve ili tri dodatne opozicione kolone?
Poznati inženjering vlasti je preko falsifikovanih potpisa za fantomske liste koje su učestvovale u izborima preko seljenja birača, kupovine glasova, pritisaka na birače, medijske propagande i najstrašnijih i neosnovanih diskreditovanja protivnika
„Pitanje o broju opozicionih lista na nekim budućim izborima, kada god oni bili, ne treba da se primarno donosi na osnovu broja tzv. kontrolora (članova biračkih odbora u proširenom sastavu) koje bi te liste dobile. Parlamentarne stranke imaće i članove biračkih odbora u stalnom sastavu, zajedno sa onim članovima koje bi dobile proglašene liste. Dakle, odluka o više lista bi dovela do nešto više kontrolora, ali odluka o broju opozicionih lista je politička i prevazilazi prisustvo tog jednog dodatnog kontrolora. Pogotovo ako znamo da se izborni inženjering ne dešava na biračkom mestu, već pretežno u prethodnim izbornim fazama“, kaže Sofija Mandić, pravnica i članica Republičke izborne komisije u stalnom sastavu.
A taj inženjering se prema nalazima Crte odvijao (i odvijaće se) preko falsifikovanih potpisa za fantomske liste koje su učestvovale u izborima, preko migracije, odnosno seljenja birača, kupovine glasova, pritisaka na birače, medijske propagande i najstrašnijih i neosnovanih diskreditovanja protivnika.
Parlamentarne opozicione stranke imaju prava na određen broj kontrolora u izbornim komisijama, koji za razliku od posmatrača mogu da utiču na izborni proces. U slučaju da one ne izlaze na izbore, broj kontrolora se značajno smanjuje
„E sad, ulozi na eventualnim vanrednim izborima o kojima se sada govori bili bi mnogo viši, pa je verovatnoća teških zamki veća. I mi kao posmatrači izloženi smo povećanim svakodnevnim napadima vlasti i njihove medijske mašinerije. Mi to shvatamo kao pokušaj da se onemogućimo da posmatramo buduće potencijalne izbore, a u najmanju ruku da se obezvrede naši nalazi. Koliko god su naši nalazi činjenično zasnovani i dokumentovani, režim kao da unapred želi da ukloni svedoke i to je naš najveći strah. Zato mislim da je veliki zadatak na nama da se dobro organizujemo, da budemo solidarni i da pružimo podršku onima koji su žrtve u lancu pritisaka. To podrazumeva jednu veliku energiju i veoma veliki rad, ali to je jedina brana ovoj jednoj sve autoritarnijoj režimskoj sili, koja stoji nasuprot sloboda i ljudskih prava“, kaže Nedeljkov.
Jedno je sigurno – građani će imati dodatno vreme, s obzirom na to da su nakon Vučića i ostali naprednjački udarnici poručili da bi radije vladali iz ograđenog i dobro čuvanog tora nego odmerili snagu sa studentima.
