Branko Ružić, potpredsednik Socijalističke partije Srbije, još jednom je zaljuljao koalicioni čamac, koji pušta na sve više mesta, zapažanjem da Ćacilend podseća na „kulisu iz nekog rijaliti programa“ kao i da je dolazak pripadnika rasformirane JSO u Pionirski park „pogrešan i to može biti opasno“. Ružić je za N1 ukazao i na iritantan potez krmanoša koalicione SNS–SPS barke i ostalih veslača: „Nedopustivo je što je predsednik Aleksandar Vučić prekinuo ministra unutrašnjih poslova Ivicu Dačića. Takve stvari nisu lekovite za jednu partnersku saradnju. Ne očekujem da ćemo dobiti izvinjenje“, naveo je Ružić rekavši da takav odnos boli Dačića, kao i da ne vidi razlog da se podižu tenzije u društvu pričama o konfrontacijama, izazivanju sukoba, paljenju Skupštine. Tu procenu lično je proverio na studentskom protestu 15. marta kada se pojavio na beogradskim ulicama.
Nije se Branko Ružić pošteno ni raspakovao po povratku iz Strazbura, gde je u Evropskom parlamentu naveo „da bi Vlada Srbije trebalo da prizna da su zahtevi studenata opravdani, dobro zasnovani i važni“, sledilo je novo pumpanje pritiska SNS-u. „Kad čujemo razne pokliče kako je Srbija pobedila, ili kako je obojena revolucija uništena… Prvo, ja ne znam da li je obojena revolucija ovde uopšte na delu… Ukoliko jeste, onda su prosto naši državni organi, bezbednosne službe, to morali da preduprede. Ukoliko to nije bio slučaj, onda nema obojene revolucije“, rekao je Ružić na TV Prva.
Saradnja socijalista i naprednjaka nije pod teretom državnog razloga ili ličnog animoziteta već procene: do kada zajedno?
Intervjue Branka Ružića naprednjaci inače godinama čitaju pod sijalicom, tražeći šta piše između redova. Prvi do Dačića je najnapadaniji koalicioni partner SNS-a. Posle njegove izjave da SPS ne oseća „ni promil krivice za smanjenje penzija“ (2014), Aleksandar Jovičić, funkcioner SNS, nazvao ga je „kriminalcem“ i „ulizicom tajkuna“.
Ružićeva fotografija, sa navijačem Partizana koji je 2014. upao u živi program RTS sa pogrdnim skandiranjem premijeru Vučiću, objavljena na njegovom Fejsbuk profilu, izazvala je tada Zoranu Mihajlović da izjavi kako su u SPS-u „bednici“. Intervju koji je Ružić dao Kuriru („Da hoću, srušio bih Vučića“, 2016) toliko je uzrujao potpredsednicu Glavnog odbora SNS Mariju Obradović, da ga je okvalifikovala kao „polupismenu secikesu, koji, na sreću svih građana Srbije, nikada neće uređivati srpsko društvo“.
Procene naprednjakinje – koja je u ministarsku fotelju državne uprave i lokalne samouprave sela upravo posle Ružića – kao i mnoge druge čekaju ispit vremena. Međutim, sasvim je izvesno da svi gore navedeni, koji su na Ružiću oštrili stranačko pero, neće imati priliku da uređuju srpsko društvo.
Aleksandar Jovičić, član Predsedništva SNS-a i predsednik beogradske opštine Palilula, uhapšen je sredinom 2021. kada je osumnjičen da je uticao na nezakonito dobijanje građevinskih dozvola. Prilikom pretresa njegovog stana i kancelarije zaplenjeno je oko 350.000 evra – kažu, ostalo od svadbe. Da li su šestorica uhapšenih građevinskih inspektora s mladine ili mladoženjine strane, nije još utvrđeno. Prvo ročište održano je tek prošle godine.
Marija Obradović nestala je preko noći, kao, govori se, kolateralna šteta malverzacija njenog partnera oko vojvođanskog poljoprivrednog gazdinstva. Kada vrhovni komandant naprednjaka iz ministarskog šešira nije izvukao ime Zorane Mihajlović, brzo je napustila SNS, pa i politiku.
Ružić, kao višestruki povratnik u izazivanju ne samo vlastite političke, već i koalicione sudbine SPS–SNS i ove zime je uticao da se na licima naprednjaka pojave grimase jer se zaboga našao na „tajkunskim medijima“, onim istim gde je gostovao svaki put tokom svog četvorostrukog ministrovanja. Artiljerijsku medijsku pripremu obavili su dežurni medijski hajkači SNS-a, pa je tako potpredsednik SPS-a ukrasio naslovnu stranu omiljenog Vučićevog lista, uz naslov „Ružić, a smrdi“.
U delu Ružićevog odgovora na TV N1, prepoznala se bar polovina članova Glavnog odbora SNS-a: „Znate, imate onaj manir, a ja nisam sklon da ga prihvatim – što se kičma više saginje, to vam je zadnjica na višem položaju. Taj manir u Srbiji više nije potreban, ponekad je potrebno imati i kičmu.“
Posle ovih javno izgovorenih reči, kičma je zasvrbela Ekspo ministra Darka Glišića, oficijelno za javna ulaganja. „Očekujem da partija čiji je član pokaže da ima kičmu i da sankcioniše one koji se ponašaju na način na koji se ponašaju jer ugrožavaju naš odnos i državnu politiku”, izjavio je Glišić.
Vlast gasi požar benzinom
Ružićevi nastupi izazivaju dugogodišnji povišeni pritisak u redovima SNS-a. Javljaju se, kao po nekom pravilu, od oktobra do februara, poput modne sezone jesen – zima. A da naprednjaci počesto ne vide dalje od vlastitog nosa govori i Ružićevo gostovanje u emisiji „Pravi ugao“ RT Vojvodina, gde se dotakao i studentskih protesta:
„Ako se tvrdi da su protesti napad na stabilnost Srbije, to bi moralo da bude dokazano. Ja studentske blokade ne vidim tako. Vlast gasi požar benzinom, a reakcije podsećaju na Miloševićeve ‘90. Izlazak iz krize je u dijalogu i radu institucija“, rekao je potpredsednik SPS.
Ružićevi nastupi izazivaju dugogodišnji povišeni pritisak u redovima SNS-a. Javljaju se, kao po nekom pravilu, od oktobra do februara, poput modne sezone jesen – zima
Ružić, baš kao i Aleksandar Vučić, poziva na dijalog, ali dok za potonjeg institucije rade – za Ružića one to ne čine dovoljno. Napredni socijalista je na Krstovdan zapalio sveću u manastiru Gračanica, i poslao poruku. „Zdravlje, spokoj, normalnost, stabilnost i ljubav, želim za naše sunarodnike na KiM, građanke, građane i lucidnu omladinu, kao i brz oporavak drage studentkinje Sonje“ – stoji u Ružićevoj objavi na njegovom Instagram nalogu.
Pažljiviji analitičari setiće se januarskog gostovanja „malog Ivice“ u istoj emisiji RT Vojvodina (2016). „SPS može sebe da vidi kao pravu opoziciju, ali ne treba da postanemo SNS-ocentrični, pa da bilo koja stranka projektuje svoju poziciju na osnovu toga šta će Srpska napredna stranka da uradi“, izjavio je tada Ružić.
Teško da bi se predsednica Skupštine Ana Brnabić setila šta je sve izgovorila posle Ružićevog intervjua datog portalu Slobodna reč iz Vranja (2013) konstatujući da je poražavajuće što je Ružić bio član njene vlade. Šta je „poražavajuće“ izjavio ovaj narodni poslanik.
Na pitanje „kako komentarišete zloupotrebu nekih privatnih podataka i stvari u predizbornoj borbi protiv političkih protivnika, najsvežiji takav primer je zloupotreba privatnog snimka bivšeg poslanika Đorđa Miketića“, Ružić je odgovorio:
„Socijalisti nikad nisu učestvovali u tome, niti će. Privatni život i intima bilo kog pojedinca je nešto što ne bi trebalo da bude predmet političke borbe. Kako god da je došlo do toga, i koliko god se razgovaralo o nekim moralnim uzusima, o etici, o nekom vrednosnom sistemu koji neko baštini, i koliko god to može da bude predstavljeno negativno, mislim da nije manir koji je potreban Srbiji u 21. veku.“
Ma koliko Ružić bio tek kamenčić u koalicionim cipelama naprednjaka i socijalista, on žulja – čak i predsednika države koji se ne prvi put oglasio povodom izjava potpredsednika SPS-a. „Sa prezirom gledam takve ljude“, rekao je Vučić, gostujući na RTS, uz to da je i „siguran“ da se Branko Ružić neće pronaći u Pokretu za narod i državu.
„Mnogo sam srećan zbog toga“, izjavio je Vučić, rekavši da Ružić „voli strance, da se nalazi u kafanama sa strancima i da ih po sat vremena čeka“. Teško je poverovati da će Branko Ružić biti preterano nesrećan zbog ove Vučićeve sreće, osim što na ovaj način javnost saznaje ko će biti glavni redar na tribinama Pokreta.
Sve Ružićeve fleke u odnosu sa naprednjacima čistio je Ivica Dačić, pravdajući te istupe njegovim ličnim stavom, priznajući da on, nekim nepromišljenim potezima, nanosi štetu odnosima SPS i SNS, i uveravajući koalicione partnere da SPS čvrsto stoji na braniku zajedničkog delovanja.
Obećanje ne znači i udaju – kaže jedna ruska poslovica. Otuda je saradnja socijalista i naprednjaka ponajmanje pod teretom državnog razloga ili ličnog animoziteta, već procene: do kada zajedno?
