Poslednja poseta evropske komesarke za proširenje Marte Kos Beogradu uzburkala je više (geo)političkih duhova nego njen susret s predsednikom Aleksandrom Vučićem 19. marta, a ni on nije prošao bez kontroverze – nakon što je razgovor isprva ocenila kao konstruktivan, što je srpska javnost shvatila kao podršku režimu, dala je intervjue slovenačkom N1 i Radiju Slobodna Evropa gde je upozorila da su evrointegracije Srbije u specifičnoj stajci, a da je unutrašnja kriza jedno od njenih ispoljavanja. Ono što studenti u blokadi traže na ulicama isto je što i Evropska unija traži za stolom, rekla je tad. Na prelazu iz aprila u maj, osim vrhuške Srbije je za sagovornike imala i opoziciju i predstavnike studenata u blokadi, i, spolja gledano, moglo se zaključiti da je svaka strana iz svih dijaloga mogla da štrpne šta joj treba kako bi opravdala svoje pozicije – prorežimski mediji su izveštavali o tome kako je „Srbiji mesto u EU“, a kritički su zaključili da Brisel nije zadovoljan saradnjom sa zvaničnim Beogradom. Da li je komesarka prošle nedelje bila dovoljno jasna?
„Njena poseta je otvoreno priznanje da su zahtevi studenata opravdani, što je već bilo nagovešteno, i u to ne treba imati sumnje. U intervjuu za RSE, Kos je potcrtala i da ‚Srbija treba da se vrati na evropski put‘, što je zanimljiva formulacija koju naše vlasti ne pominju. Ne želim da kvalifikujem pregovore s EU kao zamrznute ili zaustavljene, ali ako smo poslednji klaster otvorili 2021, jasno je da evrointegracije ne napreduju, što već ima negativne posledice po Srbiju. S uvođenjem klastera nije došlo samo do redefinisanja načina na koji se meri ispunjenost obaveza, već se promenio širi geopolitički kontekst. Naime, svaka država članica ima pravo da, prilikom otvaranja klastera, priloži svoje primedbe. Budući da Srbija ima problema s poštovanjem kopenhaških kriterijuma za pridruživanje, koji danas pripadaju Klasteru 1 (Osnove – demokratske institucije), naša država možda i jeste ispunila formalne uslove za otvaranje Klastera 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast), ali nizak nivo vladavine prava otežava svaki dalji formalni napredak. I svako ko bude hteo da nam nešto prigovori, pozvaće se na taj objektivni problem, kao i na spoljnopolitičku neusaglašenost Beograda spram Rusije, što će se već ređe čuti kako se građanima Srbije ne bi parale uši“, kaže za Radar Branka Latinović, ambasadorka u penziji i potpredsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta.
Komesarka se susrela i sa studentima u blokadi. Da li je reč o njihovom direktnom uključivanju u rasplet krize u Srbiji?
Kada je ministar spoljnih poslova Marko Đurić optužio austrijsku ministarku za evropske i spoljne poslove Beate Majnl-Rajzinger da se meša u unutrašnja pitanja Srbije, zbog toga što se prethodno sastala sa studentima-maratoncima koji su na putu ka Briselu prošli i kroz Beč, ona je odgovorila da je samo održala kontakt s predstavnicima civilnog društva koji su sastavni deo demokratije. I Ujedinjene nacije i Savet Evrope i OEBS i te kako pridaju značaj uključivanju civilnog društva u javne debate. Ono je korektivni faktor za odluke vlasti, ali je njen rad i širi odraz društvenih tendencija. Srbija u smislu inkluzije civilnog društva stoji slabo. Organizacija ima veoma mnogo, a njihov glas se uvažava veoma malo. Njihov značaj video se kada su izveštavale o neregularnostima tokom poslednjih izbornih ciklusa. Tura do Strazbura i maraton do Brisela su nesumnjivo podigli evropsku svest o dešavanjima u Srbiji, a studenti u blokadi praktično vrše funkciju civilnog sektora. Mislim da ih i Evropa tako vidi.
Kos je nakon prvog sastanka rekla da joj je predsednik Vučić dao garancije da će u roku od tri do četiri nedelje Srbija izvršiti reforme Zakona o biračkom spisku, dva medijska zakona, kao i da će biti izabrani članovi Saveta REM-a. To se do drugog sastanka nije dogodilo. Da li ste očekivali da komesarka bude oštrija po tom pitanju?
On je te garancije dao i predsednici EK Ursuli fon der Lajen i predsedniku Evropskog saveta Antoniju Košti, tokom sastanka u Briselu pre mesec dana. Opoziv odluke o izboru članova Saveta REM-a bio je dašak vetra kojim je vlast sebi kupila vreme. Uradila je ono što je najmanje košta da bi odložila primenu onoga što će je koštati više. Što se tiče 29 ODIHR-ovih preporuka, ni oni nisu od juče i njihova implementacija je obaveza koju je Srbija kao članica SE i OEBS-a preduzela i prema tim organizacijama. Put do Brisela vodi preko Strazbura i Beča, a monitorinzi su temeljni. Ne treba zaboraviti da je Srbija pre nekoliko godina pozvala OEBS da pomogne u izradi medijske strategije, što je praktično bilo priznanje da u strukturama vlasti to niko ne može da uradi. Evropa poznaje situaciju u Srbiji bolje nego što se misli.
Opoziv odluke o izboru članova Saveta REM-a bio je dašak vetra kojim je vlast sebi kupila vreme. Uradila je ono što je najmanje košta da bi odložila primenu onoga što će je koštati više
Sastanci Vučića s Fon der Lajen, Šolcom, Makronom, Orbanom… često se tumače kao podrška evropskih lidera režimu u Srbiji. Zašto više šefova država ne istupi s kritikom na njegov račun, ako postoji nezadovoljstvo u evropskim strukturama?
Rečnik u spoljnoj politici Evrope se mnogo promenio od devedesetih, naročito prema kandidatkinjama, jer se očekuje da su samim otvaranjem pregovora blizu EU. Evropi nije u interesu da izgleda kao da želi da primi države koje to ne zaslužuju. Međutim, to što je rečnik suzdržan u javnosti ne znači da nije oštar u zatvorenim krugovima. S druge strane, Vučić ima podršku Evropske narodne partije (EPP), saveza evropskih stranaka desnog centra, čija je Srpska napredna stranka pridružena članica. EPP je u skorijoj prošlosti bila dominantna u Evropi. Ako Fon der Lajen, Johanes Han, Vladimir Bilčik, Oto Varhelji i drugi njeni pripadnici godinama predstavljaju Vučića kao primer uspešne saradnje, to rade kako bi povećali potencijal EPP-a u Evropskom parlamentu. Posledično će imati više komesara, mogućnost da izaberu predsednika EK i usmeravaju rad EU. Ipak, situacija počinje da se menja, što pokazuje imenovanje Marte Kos, Kaje Kalas, Tonina Picule…
Projekat „Jadar“, dijalog s Prištinom, kupoprodaja naoružanja, potpisivanje strateških projekata… bili su važni aduti u rukama Beograda, ali najvažniji je bila činjenica da je Vučić Evropi garantovao stabilnost. Da li Brisel sada reaguje na činjenicu da je počeo da je gubi?
Spoljna politika je uvek nastavak unutrašnje politike. Ako studenti i građani već šest meseci održavaju blokade i proteste, u zemlji i van nje, vlast ne može da pred partnere izađe pretvarajući se da se to ne dešava. Nije vlast samo vladanje zemljom, već je i sposobnost suočavanja s krizama i njihovog rešavanja. Daleko smo mi od situacije da pokažemo svoj demokratski kapacitet. Rektor je sa svojim timom otišao na sastanke s premijerom Macutom i ministrom prosvete Dejanom Vukom Stankovićem, ali ne znamo šta se na njima dešavalo, osim da je poslednji trajao dva i po sata. Tako ne izgleda izlazak iz krize. Za Vučića je problem što stabilnost nestaje i u BiH, što nije bio slučaj. Sudbina Milorada Dodika i odluke koje on donosi slabe pozicije Beograda.
Ako studenti i građani već šest meseci održavaju blokade i proteste, u zemlji i van nje, vlast ne može da pred partnere izađe pretvarajući se da se to ne dešava
Jedan od glavnih zaključaka predsednika Vučića i premijera Macuta bilo je očekivanje da će Srbija uskoro dobiti 111 miliona evra iz Plana rasta za Zapadni Balkan, što se i dalje nije desilo…
Te pare nećemo dobiti dok ne ispunimo uslove. Koliko znam, jedan od ciljeva Vučićeve posete Briselu bio je da proba da omekša partnere, ali nije bio uspešan. Nije to izražavanje lepih želja, nego preduzimanje merljivih koraka. Vlada Srbije je sredinom prošle godine usvojila Reformsku agendu od 98 mera, na skoro četrdeset strana, a rokovi za njihovu primenu nisu baš bili ambiciozni. Crnogorski i albanski jesu, pa su te dve države zauzvrat dobile moguće datume za proširenje. Pominju se 2027. i 2028. godina. Tek tada je naša Vlada dala kraće rokove za primenu mera, tokom 2026. i 2027. godine, a svi dobri poznavaoci i materije i funkcionisanja srpske države su podozrivi. S druge strane, očekivanje predsednika i premijera nam jasno govori da nama novac treba. Reč je o skoro 1,6 milijardi evra koliko treba da nam sleduje do 2027. godine. Konteksta radi, za isto to vreme, Hrvatska, Rumunija i Bugarska će dobiti po nekoliko puta više novca, između 15 i 20 milijardi, što su ogromne pare koje bi preporodile svaku zemlju uporedive veličine. Razlike u životnim standardima su i po dva puta manje. Za naše vlasti problem je i činjenica da će EU tražiti da sredstva vrate u slučaju da se pokaže da su korišćena neadekvatno. Hrvatskoj se to poslednjoj desilo, a članica je.
Srbija treba da do 2027. od EU dobije 1,6 milijardi evra razvojne pomoći, a za isto to vreme će Hrvatska, Rumunija i Bugarska dobiti po nekoliko puta više novca, između 15 i 20 milijardi. To su ogromne pare koje bi preporodile svaku državu uporedive veličine
Vlasti Srbije u maju očekuje i sastanak s Kajom Kalas, visokom predstavnicom EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, koja će uz Beograd obići i Prištinu. Šta očekujete od tog susreta?
Mnogo toga zavisi od toga kada će se formirati nova vlada na Kosovu, jer bez nje dijalog Beograda i Prištine ne može da se nastavi. Tu je i problem ponašanja u Generalnoj skupštini UN. Srbija je do sada glasala za oko 95 odsto rezolucija koje su stizale na dnevni red, a odnedavno se izjašnjavamo uzdržano, čak i po pitanjima koja nas se ne tiču. Time Moskvi šaljemo poruku da se ne priklanjamo nikome, pa ni Briselu. Zanimljivo je da za usvajanje rezolucija glasaju i predstavnici Mađarske i Slovačke, čije je premijere Vučić ranije najavio kao moguće goste 9. maja u Moskvi, premda verovatno neće otići. Sama poseta će biti zahtevna, što zbog njenog nastupa, što zbog činjenice da će se razgovarati o tome da jedini van EU nismo uveli sankcije Rusiji. Izuzev Turske, to jest, ali se ona preporučuje kao medijator između zaraćenih strana i ima specifičnu strategiju.
Mogu li odnosi Srbije i Kosova da budu bezbednosni rizik po EU? Unazad petnaest godina, zaključno s incidentom u Banjskoj, više se puta pokazalo da tenzije lako eskaliraju…
Rizik uvek postoji, ali ga ne treba ni negirati ne preuveličavati. Sada je manji nego što je bio pre Banjske, kada smo, recimo, krajem maja 2023. imali sukob Srba s pripadnicima Kfora. Pitanje je da li ćemo ikada i znati šta se sve dešavalo u Banjskoj, ali znamo šta je usledilo – ukidanje dinara, zatvaranje mnogih institucija na severu Kosova, pre toga su Srbi napustili kosovsku administraciju i sudstvo, istupili su iz policije… sve to je bilo negativno primljeno u međunarodnoj zajednici, jer je implementacija inkluzivnosti na Kosovu bila projekat Unmika i EU. Sada bi Beograd da se vrati u pređašnje stanje, ali Priština postavlja uslove. Neko od evropskih zvaničnika tražio je da se Srbi vrate u institucije Kosova bez ikakvih preduslova. Žele konsolidaciju. I snage Kfora su se u međuvremenu pojačale, osnažili su i razgranali mehanizme kontrole. Šanse za bezbednosne probleme su male i mislim da prevashodno zavise od velikih lomova na međunarodnom nivou, ne na regionalnom.
Mislite na Trampovo resetovanje globalne politike, koje je, doduše, dovedeno u pitanje odlukom da ne posreduje u rusko-ukrajinskim pregovorima?
Ta mogućnost je izvesno vreme najavljivana, a sad je i potvrđena, što menja situaciju na međunarodnoj pozornici, ali pre svega u Evropi. Potpisivanje Sporazuma o mineralima, koji je prema nepodeljenoj oceni bio povoljan za Ukrajinu, i navodi da će Trampova administracija početi novu isporuku oružja Ukrajini snažni su indikatori da se SAD vraćaju savezništvu s Evropom. Istovremeno, to povlačenje znači da pozicija Rusije slabi, jer je Moskva koristila posredovanje Vašingtona za revitalizaciju diplomatskih odnosa s Amerikom. I to dosta uspešno. Stvaraju se i problemi za Orbana i Fica. Pritom, EU je ostala čvrsta i nije davala signale o promeni politike prema Rusiji. U uslovima kada treba očekivati ponovno zbližavanje Trampove administracije i EU, kada Tramp uvodi carine Pekingu, kada Evropa nastoji da zaokruži svoj prostor nesumnjivo ubrzanim primanjem zemalja Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije, teško je da će sadašnja Vučićeva politika „sedenja na četiri stolice“ biti održiva.
Ako se nastavi, koja će biti cena?
Vrlo brzo ćemo saznati, pre svega na primeru NIS-a, koji je školski primer ukrštanja geopolitičkih interesa velikih u jednoj državi. Sad je jasno da SAD neće početi s ukidanjem sankcija Rusiji. Moguće su i nove. EU je postojeće ojačala uvođenjem novog paketa sankcija. S obzirom na poslednju izjavu predstavnika za štampu EK i njegovo upozorenje o mogućim posledicama Vučićeve posete Moskvi, Srbija se suočava s ozbiljnim, direktnim izazovima i moraće da u cilju opstanka na evropskom putu redefiniše neke stvari u svojoj spoljnoj politici. Poslednja izjava portparola EK ojačala je raniju kritičku izjavu Kaje Kalas, jer ona sada odražava stav EK, a ne samo pojedinca.
NIS je školski primer ukrštanja geopolitičkih interesa velikih u jednoj državi. Sad je jasno da SAD neće početi s ukidanjem sankcija Rusiji. Moguće su i nove, a EU je postojeće ojačala uvođenjem novog paketa
Kako tumačite neobični povratak predsednika iz SAD, gde je navodno trebalo da se nekoliko puta sastane s Trampom?
Nakon saopštenja VMA koje je preneo brigadni general Dončić, profesor i vrhunski kardiolog, saznali smo da je odluka predsednika o povratku u Beograd i lečenju na VMA prošla bez novih zdravstvenih rizika predsednika i da se njegovo stanje stabilizovalo. Javnost ima pravo da zna kakvo je zdravstveno stanje predsednika, ali i članova Vlade i drugih ličnosti koje obavljaju javne funkcije. Naravno, uz poštovanje kod nas dobro regulisane zakonske regulative. Objavljivanje zdravstvenog biltena, uključujući i redovne lekarske preglede kada je reč o šefu države ili premijeru dobra je praksa u demokratskim zemljama. Ali, zanimljive su izjave Siniše Malog i Ane Brnabić, koji se i nakon saopštenja VMA trude da dokažu da predsedniku Vučiću nije bilo dobro. U ovakvim situacijama, treba u vidu imati da je zdravstveno stanje bilo kog šefa države predmet interesovanja stranih službi. Wikileaks je svojevremeno objavio listu pitanja koje je Hilari Klinton poslala američkoj ambasadi u Buenos Ajresu o zdravstvenom stanju tadašnje argentinske predsednice koja je imala tegobe. Budući da su se Vučićeve tegobe pojavile uoči najavljenog puta za Moskvu, koji je sada upitan, ne bi trebalo da nas iznenadi da je služba te zemlje naročito zainteresovana za aktuelno zdravstveno stanje predsednika. Ako bude izjava Marije Zaharove na ovu temu, treba ih pratiti. Već je pokrivaju strani mediji, pa se Blumberg zapitao da li „Vučić i Fico koriste iznenadne zdravstvene probleme kao izgovor da ne odu u Moskvu“.
Objavljivanje zdravstvenog biltena šefa države ili premijera dobra je praksa u demokratskim zemljama, ali su zanimljive izjave Siniše Malog i Ane Brnabić, koji se i nakon saopštenja VMA trude da dokažu da Vučiću nije bilo dobro
Da li mislite da će otići u posetu?
Mislim da neće, kako zbog trenutno zdravstvenog stanja, tako i zbog dodatnog upozorenja EK. Posebno je interesantno da se niko s američke strane nije oglasio, osim naknadno Ričarda Grenela, što je bilo više protokolarne prirode.
Da li Rusija nečim poručuje predsedniku Vučiću da mora da sedi na više stolica?
Svakako, recimo, kada je ruska strana objavila sadržaj sastanka patrijarha Porfirija s predsednikom Putinom. Iako ne znamo kako su izgledali prethodni susreti Vučića s ruskim zvaničnicima, na njima je verovatno nečeg bilo, inače patrijarh ne bi dospeo u situaciju da mu bude neprijatno. Naša strana nije ni rečju reagovala, bar zasad. Verujem da nam često stižu upozorenja da broj stolica na kojima se sedi ne sme previše da se smanjuje, a da ona okrenuta ka istoku mora da bude stabilnija. Rusija ne želi da se odrekne NIS-a, jer je uz gas reč o glavnoj poluzi kojom se vrši uticaj na donošenje odluka u Srbiji.
Iako ne znamo kako su izgledali prethodni susreti Vučića s ruskim zvaničnicima, na njima je verovatno nečeg bilo, inače patrijarh ne bi dospeo u situaciju da mu bude neprijatno zbog objavljivanja snimka sastanka s Putinom
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je upozorenja iz Evrope ocenila kao fašizam. Šta mislite o njenoj izjavi?
Doprinos Sovjetskog Saveza u slamanju fašizma je nesporna istorijska činjenica. Problematična je trenutna uloga ruske vojske u Ukrajini, kao i činjenica da će se parada održati pod Putinovim patronatom. Pa opet, ne mogu da ne primetim jednu zanimljivost – Vučić je u Moskvu pozvan zbog uloge NOB-a u slamanju fašizma, a ne sećam se da su naši zvaničnici organizovali slična obeležavanja u Beogradu, ili da su makar jedan venac spustili na neki od partizanskih spomenika, osim kada u posetu dođu Putin ili Medvedev, kada se poseti spomenik oslobodiocima Beograda, među kojima je bilo i poginulo mnogo sovjetskih vojnika. A naša je borba bila autentična. Staljin je posle Drugog svetskog rata ustanovio posebno odlikovanje pod nazivom „Pobednik“, a jedini dobitnici bili su generali Žukov i Rokosovski, američki general i potonji predsednik Ajzenhauer, britanski general Montgomeri, Josip Broz i sam Staljin. I, kako smo od toga došli do trenutne situacije?
Vučić je u Moskvu pozvan zbog uloge NOB-a u slamanju fašizma, a ne sećam se da su naši zvaničnici organizovali slična obeležavanja u Beogradu, ili da su makar jedan venac spustili na neki od partizanskih spomenika, osim kada u posetu dođu Putin ili Medvedev
Nakon što je upitan izveštaj FSB-a o (ne)korišćenju zvučnog topa, EK je nastavila da insistira na daljem rasvetljavanju okolnosti. Kako vidite taj raskorak?
Nakon što su reagovali Sud u Strazburu i komesar za ljudska prava Saveta Evrope Majkl O‘Flaerti u vezi sa upotrebom nepoznatih sredstava tokom protesta, stvari su se promenile, jer je došlo do zainteresovanosti nadležnih iz SE, čiji je Srbija član. Sud je izrekao privremenu meru kojom je naložio Srbiji da se „uzdrži od upotrebe zvučnih uređaja u svrhu kontrole mase“, uz konstataciju da je ona „nezakonita prema važećim propisima“. Ostavio je i mogućnost da 47 podnosilaca zahteva može do 28. maja da podnese pred Sudom i zvaničnu predstavku protiv Republike Srbije. Ne manje značajan je i poziv O‘Flaertija, koji je od 25. do 27. aprila boravio u Beogradu, da je „potrebno da vlasti Srbije i zaštitnik građana ’brzo‘ završe tu istragu“. Pred nadležnim institucijama Srbije je odgovoran zadatak da daju kredibilne odgovore na zahteve visokog zvaničnika najprestižnije evropske institucije za zaštitu ljudskih prava, a to su SE i njegov Sud za ljudska prava. Značajno je i što je naloženo da se ne smeju pritvarati osobe koje pričaju o mogućoj upotrebi zakonom zabranjenog naoružanja.
Ako Evropa i počne da traži alternativne saradnike u srpskoj opoziciji, da li će naći aktere spremne da nastave neke od započetih, a nepopularnih poslova, poput normalizacije odnosa s Kosovom ili realizacije projekta „Jadar“?
Glavni problem opozicije u Srbiji je unutrašnji. Nije dovoljno jaka. Da umesto šezdesetak poslanika u Narodnoj skupštini ima stotinak, njeno prisustvo ne bi bilo samo značajno, već bi mogla da promoviše teme i politike koje su joj važne. Pokazalo se da je dobro da učestvuje u sednicama, jer javnost neće njihove profile, programe i ideje tumačiti iz druge ruke, već uživo, u prenosu. Zanimljivo je da manji opozicioni blok u parlamentu čini nacionalističko-konzervativni, dok veći čine partije koje su manje ili više proevropske. Na žalost potonjih, dominantni diskurs u društvu je paradoksalan – mi hoćemo u EU, kako-tako napredujemo ka njoj, ali se ne odričemo antievropske retorike koja se ne ispoljava samo kada je reč o kosovskom pitanju, nego i, recimo, po pitanju protesta, gde se imenuju podržavaoci vlasti, i tako dalje. Zbog toga su i proevropske partije uzdržane kada govore o EU. To što su studenti i civilno društvo pružili ruku Evropi može samo da im pomogne.
Dominantni diskurs u društvu je paradoksalan – hoćemo mi u EU, kako-tako napredujemo ka njoj, ali negujemo antievropsku retoriku koja se ne ispoljava samo kada je reč o kosovskom pitanju, nego i drugde
Predstavnici opozicije su čak i rekli da je sastanak s Martom Kos bio najplodotvorniji u poslednjih deset godina. Da li je ranije falilo spremnosti Evrope da na zvaničnom nivou razgovara s opozicijom?
Ne treba zaboraviti da je opozicija bila u parlamentu, pa da je bojkotovala parlamentarne izbore, a nemoguće je imati sastanak s nekim ko na njima nije učestvovao, čak i neregularnim. Sada se njihov glas jasno čuje. Prevaziđene su neke smetnje na vezama koje su postojale, recimo, da deklarisano evropske opcije zameraju Evropi odnos s vlastima u Beogradu, a i EU menja kurs. Ipak, ne treba smetnuti s uma da saradnja aktera u Srbiji i u Evropi ne zavisi od dešavanja u Briselu, već na terenu.
