Skoro da nema nikoga ko ne misli da će 2025. biti na svaki način izuzetna godina, u svakom pogledu. Da li dobra ili loša, videćemo uskoro. Ovo je godina u kojoj će se ili stvoriti multipolarni svet ili će kolektivni Zapad povratiti svoju hegemoniju. Ne slažem se da je u toku Treći svetski rat, ovo je Prvi svetski rat. Oba prethodna su bila lokalizovana uglavnom u Evropi, ovaj koji teče je prvi globalni. Paradoksalno je za nekoga ko je pristalica multipolarizma i antiglobalizma (sebe svrstavam u ovu široku kategoriju), da se plašim pobede ideje BRIKSA i multipolarnog sveta koji nastaje. Pax Americana, sa svim svojim negativnostima vidljivim poslednjih decenija, je nosio određena pravila ponašanja, bilo je relativno lako predvideti događanja. Uzdizanje Kine i Rusije u prvom redu, remeti ova pravila. Kako smo videli na primeru Sirije, teško je snaći se u isprepletanim regionalnim i globalnim interesnim sferama. Ovo je poseban izazovan za male zemlje, koje bi želele da ostanu relativno neutralne.
Pri svemu tome, očekuje se nova administracija u SAD, koja je i sama velika nepoznanica. SAD sa svim svojim problemima (ogroman unutrašnji dug, oštra polarizacija liberalnih i patriotskih snaga unutar zemlje, pad industrijske proizvodnje itd.) ostaju najmoćnija zemlja sveta od čijeg ponašanja zavisi stanje u svetu. Da li će pobediti izolacionisti ili intervencionisti ili će nova spoljna politika biti kombinacija ova dva ekstrema? Ovo je posebno važno za Srbiju, koja se nalazi na istorijskoj raskrsnici. Da li nastaviti put ka Zapadu ili se okrenuti BRIKSU? Skoro četvrt veka se zemlja integriše u sisteme EU, sa svim pozitivnim i negativnim posledicama takvog procesa. Okretanje na drugu stranu zahteva promišljen i veoma postupan postupak.
Vladajuća strana će po povlačenju Aleksandra Vučića najverovatnije doživeti sudbinu DS. U takvom okolnostima posle neke tehničke, ekspertske ili tehničke vlade, ostaje pitanje kako privući oko 80 odsto glasača da bi se formirala stabilna skupštinska većina
EU je na primeru Gruzije pokazala da toleriše samostalna istupanja samo ukoliko u zamenu dobija neke geopolitičke ustupke. Skoro potpuna zavisnost od EU u fiskalnom i finansijskom smislu dodatno otežava promenu orijentacije zemlje. Izuzetno visoka zaduženost (uprkos tvrdnjama sadašnjeg rukovodstva države o suprotnom), devastirana poljoprivreda i privreda koja se zasniva na astronomskim subvencijama fabrikama koje rade za autoindustriju Nemačke (koja je u potpunom rasulu) zaokružuju mračnu perspektivu. Pri tome nema alternativnog modela razvoja niti jasnih investitora, koji nemaju geopolitičke zahteve.
Iskustva sa kineskim investicijama govore da je obrazac identičan neokolonijalnom – što jeftinije izvući što veći profit, što manje ulagati u ekologiju. Tome svemu treba dodati veliku političku nestabilnost u Srbiji, sa jasnim ishodom da sadašnja vlast odlazi, ali nije jasno kakva će biti nova. Prozapadna opozicija ne može da dobije izbore na sadašnjoj platformi priznanja KiM, sankcija Rusiji, ulaska u NATO.
Minimum prioriteta uz maksimalnu uzdržanost
Pokret koji predvodim nema još uvek političku težinu da vodi državu, a vladajuća strana će po povlačenju Aleksandra Vučića najverovatnije doživeti sudbinu DS. U takvom okolnostima posle neke tehničke, ekspertske ili tehničke vlade, ostaje pitanje kako privući oko 80 odsto glasača da bi se formirala stabilna skupštinska većina. Da bi se dobila vlada koja će imati više sluha za zahteve stanovništva, kako političke, tako o socijalne. Urušen zdravstveni, pravni i skoro svaki drugi sistem se mora postaviti na noge na sasvim novim principima koje treba da se tek definiše. Pri svemu tome, glavni spoljni igrači će nametati svoje namere, verovatno i grubom silom.
Jedini razuman način da se izađe iz ove situacije je po meni da se dogovorom relevantnih političkih subjekata (posle izbora koji će biti fer i bez manipulacija, sa otvorenim medijima) definiše minimum prioriteta na kojima će se insistirati uz maksimalnu uzdržanost od međusobnih sukoba
Dakle, 2025. će biti veoma burna godina za Srbiju. Jedini razuman način da se izađe iz ove situacije je po meni da se dogovorom relevantnih političkih subjekata (posle izbora koji će biti fer i bez manipulacija, sa otvorenim medijima) definiše minimum prioriteta na kojima će se insistirati uz maksimalnu uzdržanost od međusobnih sukoba. Ono što se u matematici zove najmanji zajednički imenilac treba da za sada bude politička i vojna neutralnost zemlje, uz jačanje veza sa BRIKSOM (koji smatram budućnošću), uz održavanja dobrih veza sa EU (po modelu Mađarske i Slovačke). Očekivano poboljšavanje odnosa SAD i Rusije, kao i verovatna konfrontacija SAD sa EU pruža mogućnost da se smanji pritisak na zemlju.
Tri scenarija
Obzirom da smo prezaduženi, smatram da se velika šansa nalazi u borbi protiv korupcije. Milijarde evra ukradene tokom prethodnog perioda se mogu odgovarajućim zakonskim rešenjima vratiti u budžet. Veliko interesovanje naših ljudi iz sveta, koji žele da se vrate, treba iskoristiti. Dobili bi oko (po mojoj proceni) do pola miliona stručnih ljudi, spremnih da lože sopstvena sredstva u privredu, poljoprivredu ili turizam. Energetski sektor, devastiran korupcijom i odsustvom plana razvoja je druga razvoja šansa Srbije. Dobar odnos sa Rusijom nam omogućava stabilan izvor energenata u godinama kada će energetska kriza u Evropi biti na vrhuncu.
Obzirom da smo prezaduženi, smatram da se velika šansa nalazi u borbi protiv korupcije. Milijarde evra ukradene tokom prethodnog perioda se mogu odgovarajućim zakonskim rešenjima vratiti u budžet
Naravno u ovako temeljno upropašćenim zemljama verovatniji je scenario daljeg propadanja sa neprekidnom političkom nestabilnošću. Igrači spolja će verovatno igrati upravo na ovu kartu. Takav scenario se uvek završava ili diktaturom ili raspadom zemlje. Zato smatram da je velika odgovornost na Vučiću, jer su Srbiji najmanje potrebni dalji sukobi. Formiranje nekakvog pokreta kao rešenje liči na rastavljanje pokvarenog sata i pokušaja da se ponovo sastavi, ne menjajući pokvarene delove. Njegova struktura ličnosti ne dozvoljava mogućnost mirne tranzicije vlasti, koja bi bila recept za smirivanje političkih tenzija. Kao što sam rekao pre mesec dana, postoje samo tri scenarija za 2025 – državni udar koji bi izveo neki spoljni faktor, prelazna vlada i mirna tranzicija ili uvođenje diktature. Nadamo se preovlađivanju razuma, ali ne mogu da predvidim razvoj situacije u Srbiji u 2025.
Branimir Nestorović, Pokret Mi, snaga naroda
