1. Vlast je u Srbiji bila prožeta korupcijom već tokom devedesetih, čemu je Vučić iznutra i svedočio i moguće učestvovao.
    Ali je korupcija vlašću ne sako prožeta, nego i debelo impregnirana u prvoj i početkom druge decenije novog milenijuma. Vučić je tu jezivu simbiozu nasledio, a od kreatora te simbioze je izabrao za najbliže saradnike najradinije, najsposobnije, najupornije… pre svega Malog i Vesića.
    Tu je simbiozu, dakle, Vučić nasledio, „časno“ je preuzeo i „časno“ je nosi.
    E sad, naravno da „uhićenje“ bivšeg ministra uopšte nije bilo potrebno „da amortizuje gnev naroda“. Hapšenje Šurlana i preostalih lica pod inicijalima bi bilo više nego dovoljno, ako je uopšte bilo gneva „naroda“.
    Hapšenje Vesića je bilo buđenje i aktivacija „spavača“ u tužilaštvu i sudstvu Srpske Atine i test da li je otvoreno svrstavanje ovih delova sistema uz opoziciju, pripadajuće nvo i „profesionalne“ medije (pojačane aktivacijom „spavača“ u Javnom servisu) dovoljno efikasno, sposobno da ozbiljno uzdrma režim.
    Vesić je bio samo prolazni cilj u trci. Puštanje Vesića je poraz koji opozicija i saveznici i sponzori baš i nisu očekivali.
    Ništa zato. Još uvek možemo da pokušavamo da izazovemo građanske sukobe, da baš ne preciziram do kraja.
    Što je na delu…