Hajdemo još jednom: Studenti traže objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu. Traže otkrivanje i kažnjavanje odgovornih za napad na studente Fakulteta dramskih umetnosti. Traže povećanje procenta finansiranja iz budžeta za obrazovanje. I traže hitno oslobađanje svih građana koji su privedeni tokom nenasilnih protesta i povlačenje neosnovanih prijava. Vlast to uporno ignoriše. I na ulicama je zato sve više ljudi. U blokade ulazi sve više fakulteta širom Srbije.
Iako u ponašanju režima ima arogancije i izražavanja moći, u pitanju je očigledno strah! Tako to inače biva, kad se građani oslobađaju, vlast se sve više plaši. Ovoga puta s razlogom se plaše da bi objavljivanje dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice učinilo sasvim očiglednom mustru kako grade i kako se ugrađuje u poslove. Bila bi to, znaju, slika korumpirane vlasti. Sasvim jasna i onima koji još uvek odbijaju da vide kako izgleda lanac komandovanja u poslovima sa državom, zašto se skrivaju ugovori i proglašavaju tajnim, kako se sklapaju poslovi bez tendera i elaborata i angažuju podizvođači podizvođača bliski ovom ili onom političaru. Konačno, bilo bi proverljivo i da li je i ova istraga koja se vodi još jedna farsa. I oni to jednostavno ne žele. Zato odbijaju da ispune zahteve studenata. Zato ne priznaju da su napadači na građane i studente partijski vojnici i lokalni funkcioneri na zadatku.
Sve bi to, međutim, represijom i manipulacijama možda nekako i rešili da se iza svega ne valja njihov još veći strah da „oni hoće da ruše vlast“! Taj strah se preliva kroz sve izjave političara i dominira kod analitičara koji su ostali na usluzi vladajućoj partiji kao njena poslednja odbrana
Sve bi to, međutim, represijom i manipulacijama možda nekako i rešili da se iza svega ne valja njihov još veći strah da „oni hoće da ruše vlast“! Taj strah se preliva kroz sve izjave političara i dominira kod analitičara koji su ostali na usluzi vladajućoj partiji kao njena poslednja odbrana. Taj strah je postao noćna mora najviđenijih predstavnika režima, medija koji im služe i predsednika države posebno. I zato se njegov message box usijao. Sve instrukcije, očigledno, idu sa jednog mesta. Sve ključne poruke koje se distribuiraju i papagajski ponavljaju, sve dirigovane akcije batinaša, pobesnelih vozača, lokalnih funkcionera koji nasrću na građane i poplava botovskih, istovetnih objava i komentara… Više se i ne trude da zametnu tragove, toliki je strah. Više ne prezaju ni od čega. Voajerski prate mlade po parkovima ne bi li napabirčili neki snimak za večernji dnevnik kome mogu dati lažni sadržaj. Naterali su čak i RTS da u večernjem dnevniku objavi očiglednu lažnu vest o studentima koji se noću u parku svađaju oko podele novca. Jer, njihov opsesivni strah su obojene revolucije.
A najveća nepoznanica, mladi. I dok smišljaju kako da kompromituju njihov bunt koji polagano, ali uporno raste, pokušavaju da zbiju redove i ohrabre svoje pristalice rezultatima istraživanja o ogromnoj podršci Vučiću. Da ih uvere kako je sve u redu, a svi osećaju da nije. Zato se naprednjačka mašinerija sada usmerila na ono što najbolje zna, na podzemne radove, mešetarenje i pojačane akcije kompromitacije. Optužuju profesore i opoziciju da zloupotrebljavaju decu i studente u političke svrhe, da izvode makedonski scenario rušenja vlasti i izazivanja sukoba, izmišljaju da su studenti dobili novac i da rade po receptu iz brošure Blokadni kuvar, da iza svega stoji hrvatska obaveštajna služba… Počeli su da bude svoje kadrove u studentskim parlamentima i podstiču na unutrašnji sukob, pokušavajući učesnike plenuma da optuže da su bez legitimne većine, da ih interesuju politika i funkcije… Ali, i pored svega toga pobuna se širi. Kao što je rekao profesor Hemijskog fakulteta, lančana reakcija je krenula.
