Suprotno uverenju većine, čak i glasača SNS-a, da je obični potrčko, spreman da se Aleksandru Vučiću dodvori tako što će pred njim, zajedno sa prvim blagajnikom Srbije Sinišom Malim, prvi put u životu zagristi sendvič sa „narodnim“ parizerom, a odmah potom celu naciju nahraniti sa dva jajeta dnevno, ispostavilo se da je samo Tomislav Momirović bar neko vreme smeo da prkosi političkom broju jedan u državi.
Mnogi su očekivali da će neposredno posle Gorana Vesića, zbog tragedije u kojoj je stradalo 15 ljudi, i on ekspresno podneti ostavku. Tim pre što svako ko iole poznaje Vesića zna da se ni po koju cenu neće pomiriti s tim da se kola neodgovorne vlasti slome samo na njemu, a da svi ostali zadrže fotelje. Od Jelene Tanasković, v. d. direktora Infrastruktura železnice, do Momirovića, za koga se samo licitiralo kada će ponuditi ostavku.
U međuvremenu je Toma Mona „nestao u akciji“. Kao da je, Bože me sačuvaj, Zagorka Dolovac, republička javna tužiteljka (ima li veće ironije nego da uz bilo šta što ona radi stoji odrednica – javna) ili jedan od fantoma koji su u 2016. rušili u Savamali.
I taman kad sam pomislio da je vreme da se za njim raspiše poternica, vaskrsao je u Leskovcu, na fudbalskoj utakmici Srbije i Danske, koja je završena nerešeno, nula – nula. Nikome u Srbiji takav rezultat nije odgovarao. Osim Momiroviću. Eh, šta bi on dao da broj novih ostavki zbog tragedije u Novom Sadu bude takođe – nula. Ali, teško da će tako biti, jer je u utorak uveče Vučić, u ko zna kom po redu obraćanju naciji, najavio „već za sutra“ nove ostavke.
Sasvim je moguće da će Momirović biti već bivši ministar kad ovaj broj Radara bude na kioscima, ali je višednevnim odlaganjem ostavke pokazao i koliko mu je stalo do te fotelje, a nesvesno je potvrdio i da Vučić nije toliko jak koliko se misli. I da nema samo predsednik ono što je Informer onomad tvrdio na naslovnoj, a što je do 1. novembra, do kada je trajala akcija „Najbolja cena“, moglo da se kupi za samo 11 dinara. Jer, ako neformalni lider SNS-a dve i po nedelje nije mogao Tomu Monu da natera da odstupi, kako će nekog, politički mnogo jačeg funkcionera. Niko, dakle, nije okrnjio oreol svemogućeg Vučića više od onoga ko ga je svih ovih godina kovao u zvezde. Ima u tome i neke nebeske pravde.
Pre nego što će novi primerak Radara biti na kioscima (21. novembar) Momirović je već postao bivši ministar, jer je danas podneo ostavku, ali je višednevnim odlaganjem ostavke pokazao i koliko mu je stalo do te fotelje, a nesvesno je potvrdio i da Vučić nije toliko jak koliko se misli
Pričama o besmislenom „savetodavnom“ referendumu o nepoverenju Vučiću, čiju „glavu“ ne traži niko osim Ane Brnabić, pokušava da se skrene pažnja sa važnih tema. Da vlast priprema promene Zakona o univerzitetu, koje će joj omogućiti da iz budžeta finansira strane, dok domaći državni fakulteti jedva sastavljaju kraj s krajem. Da BIA istražuje zaposlene u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, jer je neko procenio da bi bila ugrožena „nacionalna bezbednost“ ako javnost sazna da se oni protive odluci da se, ukidanjem statusa kulturnih dobara, olakša besplatna predaja srušenih zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane Džaredu Kušneru, Trampovom zetu.
Cilj svega je da se u drugi plan potisne tema broj jedan. Zato vlast i apeluje na građane da puste „nadležne da na miru rade svoj posao“, da valjda i taj slučaj reše kao i sve ostale afere, od kojih nijedna nikada nije rešena. Ako im i ovoga puta prođe ta priča, bolje nismo ni zaslužili. Da bi sprečili takav scenario, opozicioni poslanici i odbornici u utorak su blokirali Tužilaštvo u Novom Sadu i najavili slične akcije i narednih dana. U ovoj utakmici nema nerešenog rezultata. Sa nula odgovornih za najnoviju tragediju, izgubiće građani Srbije. Umesto dva jajeta, sa kojima mogu da budu siti ceo dan, dobiće – šipak. I da bude jasno, ostavka Momirovića nije kraj. Ona može da utoli samo Vučićev apetit. Neko će i krivično morati da odgovara za ubistvo 15 nedužnih ljudi.
