Interesantan je opisani odnos okoline, koja ne shvata da postoji bol, pa su i saveti takvi: nije to ništa, proći će i sl.
Zbog potištenosti, osećaja praznine i bezvrednosti, gubljenja interesovanja za mnoge stvari, melanholične osobe drugi često doživljavaju kao lenje, razmažene i neodgovorne, koje „samo“ nemaju volju da se izbore sa svojim problemima.
Ja mislim ovako. Melanholija je kad nisi sposoban, ili jesi ali neces pa izadje na isto jer opet ne mozes, da se prilagodis na bolest stvarnosti i postanes njen deo. Mahom zbog misljenja, ne osecaja, da si nemocan. Nije slabost vec deo odbrambenog mehanizma i svedocanstvo o stanju stvari. Stanje povisene svesti u kojem si veci od sebe. Nesposobnost, ili odbijanje pa opet izadje na isto, da se uklopi u funkcionalni besmisao, surovost, licemerje, lazi i prevare. Cena integriteta. Pasivni bunt usled odbijanja samozavaravanjem. Melanholija nije klinicki problem vec egzistencijalni stav. Izleciti se od melanholije znaci prihvatiti bolest i postati zdrav bolesnik. Melanholija je intuitivni alarm da nesto ili sve debelo/sustinski nije u redu; naglasak na intuitivno, ne licno. Vrlo vazno, nema veze sa pesimizmom/optimiznom ili pozitivnim/negativnim stavom, vec sa misljenjem. Ili mislis ili si pozitivan/negativan. Melanholija je automatski alarm a sledeci korak zavisi od urodjenog karaktera. Za licno nema nadleznih.
Ovaj komentar je zaslužio stručnu analizu.
Hvala, mnogo mi znaci. Onaj kojeg danasnja zdrava vecina ne pokusava da izleci, amaterski ili strucno, u grdnom je problemu.
Dragan Radovančević je pesnik, i to kakav. I to je namah jasno, poezija i poziv se jednače. Život i poezija, što je retkost. Sklonjena je, a toliko je dragocena; čini se da je u tekstu reč i o njoj.
Kraj teksta je bolan 😥
Sjajan tekst. Hvala
Bolno.. tužno..i opet istinito
Hvala na tekstu.
„Kmeeee….“
Predivan tekst.
Evo vam prilike da se na Guglu obavestite šta je psihologija, a šta psihijatrija.
Hvala Vam za ovaj divan tekst. Postajemo sve usamljeniji jer ni pred najdugovečnijim prijateljima nije prihvatljivo pričati o bolu, nemirima, strahovima. Odmah te zapljusnu fraze tipa : budi pozitivan, ne mrači…
Odličan tekst,misli koje teraju na razmišljanje,reči u kojima prepoznajem sebe i druge…
Dodao bih samo jednu misao velikog Meše Selimovića: „Apsolutna sreća ne postoji,najbliže apsolutnoj sreći je ljubav“.
Jedino ljubav može da pomogne,bilo koje drugo rešenje bez ljubavi nije potpuno rešenje problema. Moje rešenje je jedna Katarina…
Svaka čast!
Stidi se svog komentara.
Triput sam pročitala tekst i opet ću.
Kao da sam zavirila u svoju dušu.
Napisano tako jednostavno i tačno
Da vidimo ono od čega skrećemo pogled i misli.
Hvala autoru.
Prihvatanje “VUČIĆEVIH IZBORA“ kao pravih izbora je nateži udarac koji Srbija sebi može da zada.
Samo referendumski-izbori (jedna lista) za privremenu vladu su prihvatljivi za sav narod koji je 2025. izašao na ulice Srbije.
Vučić se ne može smeniti izborima, ali se prvo na izborima mora pobediti.
Interesantan je opisani odnos okoline, koja ne shvata da postoji bol, pa su i saveti takvi: nije to ništa, proći će i sl.
Zbog potištenosti, osećaja praznine i bezvrednosti, gubljenja interesovanja za mnoge stvari, melanholične osobe drugi često doživljavaju kao lenje, razmažene i neodgovorne, koje „samo“ nemaju volju da se izbore sa svojim problemima.
Ja mislim ovako. Melanholija je kad nisi sposoban, ili jesi ali neces pa izadje na isto jer opet ne mozes, da se prilagodis na bolest stvarnosti i postanes njen deo. Mahom zbog misljenja, ne osecaja, da si nemocan. Nije slabost vec deo odbrambenog mehanizma i svedocanstvo o stanju stvari. Stanje povisene svesti u kojem si veci od sebe. Nesposobnost, ili odbijanje pa opet izadje na isto, da se uklopi u funkcionalni besmisao, surovost, licemerje, lazi i prevare. Cena integriteta. Pasivni bunt usled odbijanja samozavaravanjem. Melanholija nije klinicki problem vec egzistencijalni stav. Izleciti se od melanholije znaci prihvatiti bolest i postati zdrav bolesnik. Melanholija je intuitivni alarm da nesto ili sve debelo/sustinski nije u redu; naglasak na intuitivno, ne licno. Vrlo vazno, nema veze sa pesimizmom/optimiznom ili pozitivnim/negativnim stavom, vec sa misljenjem. Ili mislis ili si pozitivan/negativan. Melanholija je automatski alarm a sledeci korak zavisi od urodjenog karaktera. Za licno nema nadleznih.
Ovaj komentar je zaslužio stručnu analizu.
Hvala, mnogo mi znaci. Onaj kojeg danasnja zdrava vecina ne pokusava da izleci, amaterski ili strucno, u grdnom je problemu.
Dragan Radovančević je pesnik, i to kakav. I to je namah jasno, poezija i poziv se jednače. Život i poezija, što je retkost. Sklonjena je, a toliko je dragocena; čini se da je u tekstu reč i o njoj.
Kraj teksta je bolan 😥
Sjajan tekst. Hvala
Bolno.. tužno..i opet istinito
Hvala na tekstu.
„Kmeeee….“
Predivan tekst.
Evo vam prilike da se na Guglu obavestite šta je psihologija, a šta psihijatrija.
Hvala Vam za ovaj divan tekst. Postajemo sve usamljeniji jer ni pred najdugovečnijim prijateljima nije prihvatljivo pričati o bolu, nemirima, strahovima. Odmah te zapljusnu fraze tipa : budi pozitivan, ne mrači…
Odličan tekst,misli koje teraju na razmišljanje,reči u kojima prepoznajem sebe i druge…
Dodao bih samo jednu misao velikog Meše Selimovića: „Apsolutna sreća ne postoji,najbliže apsolutnoj sreći je ljubav“.
Jedino ljubav može da pomogne,bilo koje drugo rešenje bez ljubavi nije potpuno rešenje problema. Moje rešenje je jedna Katarina…
Svaka čast!
Stidi se svog komentara.
Triput sam pročitala tekst i opet ću.
Kao da sam zavirila u svoju dušu.
Napisano tako jednostavno i tačno
Da vidimo ono od čega skrećemo pogled i misli.
Hvala autoru.
Prihvatanje “VUČIĆEVIH IZBORA“ kao pravih izbora je nateži udarac koji Srbija sebi može da zada.
Samo referendumski-izbori (jedna lista) za privremenu vladu su prihvatljivi za sav narod koji je 2025. izašao na ulice Srbije.
Vučić se ne može smeniti izborima, ali se prvo na izborima mora pobediti.