Ima tih koji bukvalno shvataju tekstove i u Srbiji, pa je tako ovo štivo (Orvel, ne rep), koliko vidimo u poslednje vreme, inspirativno i vlastodršcima u Srbiji. To je, s jedne strane, dobro jer bar nešto kvalitetno čitaju, ali sa druge strane i nije jer će ideje i inspiraciju trenirati na onima koji im iz ovog ili onog razloga nisu po volji. Uglavnom su to listom neki satrapi i čudaci koji vole slobodu, vole da slobodno misle, pričaju i generalno žive, što i nije nešto što je u ovoj zemlji na ceni u poslednjih 10-12 godina, ako imamo u vidu koliko se već građana samovoljno i preventivno odreklo svojih prava i sloboda, bez da ih je ćušnuo neko inspirisan ’84-om ili nekim sličnim delom.
E sad, iako mnogi ovih dana za Srbiju tvrde da je mala Rusija, teško da je to tako, pre će biti da smo mala Mađarska eventualno, pa u skladu s tim i zastrašivanja i progon ljudi inspirisani orvelovštinom ispadnu nekako pre smešni i groteskni nego opasni.
U poslednje vreme svedočili smo nekolicini bizarnih slučajeva za koje bi i Orvel verovatno bio u fazonu: „Dobro, ovo je malo tanko, smisliću nešto drugo.“ Prvo je čovek uhapšen jer je na aerodromu javnu tužiteljku Zagorku Dolovac pitao „Zar ste vi još uvek živi?“, a zatim je kazamata dopao i opozicioni aktivista Stevan Vlajić iz Mladenovca jer je prekršio zabranu prilaska tako što je donedavni predsednik opštine Vladan Glišić, inače predmet zabrane prilaska, prišao njemu (?!). Najnovija žrtva orvelovštine na srpski način je bosanskohercegovački pisac Feđa Štukan, koji je priveden jer, kako je navedeno, predstavlja bezbednosti rizik po Srbiju. Ne znamo da li je imao knjige kod sebe, pa je vlast to protumačila kao atak na bezbednost, ali njemu je već i ranije izrečena zabrana ulaska u Srbiju zato što je učestvovao na prošlogodišnjim protestima u Beogradu.
Hapsiti čoveka zbog ciničnog pitanja ili hapsiti čoveka jer je mirno učestvovao na mirnim protestima ili hapsiti čoveka zbog zabrane prilaska koju nije prekršio, previše je čak i za izmaštani srpski svet Aleksandra Vulina
Epilozi su iznenađujuće brzo usledili, može sistem kad ‘oće, pa je neimenovani čovek sa aerodroma ekspresno osuđen na devet meseci sa nanogvicom i pola miliona dinara novčane kazne, Vlajić je bio u višednevnom pritvoru u Centralnom zatvoru u Beogradu, a Feđa Štukan je deportovan u Sarajevo.
I jeste, zvuči ipak sve ovo pomalo jadnjikavo, nekako nedostojno jedne ozbiljne orvelovske diktature, mislim nije da priželjkujemo nešto konkretnije, ali moglo bi samo da bude malo manje banalno i nepromišljeno i to bi već bio napredak. Ako već živimo u wanna be diktaturčici, neka to bude maaalo ozbiljnije da nas makar ne bude blam. Jer hapsiti čoveka zbog ciničnog pitanja i to tumačiti kao pretnju ili hapsiti čoveka jer je potpuno mirno učestvovao na potpuno mirnim protestima ili hapsiti čoveka zbog zabrane prilaska koju on nije prekršio, previše je čak i za izmaštani srpski svet Aleksandra Vulina.
Poštenije bi bilo da lepo zvanično ukinemo pravo na drugačije mišljenje i pravo na njegovo izražavanje u bilo kom obliku, bilo verbalno, bilo protestima, bilo meditacijom ili kako god ko želi da ga izrazi, ukidanje svih ostalih sloboda se podrazumeva, i da onda budemo svoji na svome, da izgledamo najzad kao ozbiljna država. Pa makar to bilo i u orvelovštini.
