Ако има некога да пренесе студентима…
Они су ушли у политичку борбу у којој су они и народ на једној страни а Вучић, партија, братија, мафија, опозиција, Русија, западњаци итд на другој страни.
Да би смо имали шансу да ослободимо државу и народ, они морају да почну да реагују на све манипулације које долазе са супротне стране, па и да их предупреде.
Када Ђилас дође у „сукоб“ са напредњацима, студенти морају да поставе питање. Како је Ђилас знао да се у поноћ у одређеном делу Београда лепе плакати против њега, сем ако су му сами напредњаци јавили и тако фингирали сукоб покушавајући да га врате у игру.
Када Милош Јовановић дође да блокира Експо, поставити питање и осудити, зашто је ставио чакију у задњи део панталона и „случајно“ се сагнуо да се чакија види а баш ту гомила напредњачких таблоида да то сниме.
Такође осудити када Мариника почне да износи глупости о АВ лику на кесима дроге и тако му даје могућнот да 1 лажи затрпа 100 истина.
Када АВ изнесе папир руске службе како није било звучног топа, тражити званичан одговор од њих.
Када Европа прогласи Јадар да је од стратешког значаја, поставити им питање, па зашто не рударе литијум код себе, када је то безбедно.
Итд, итд
И једна препорука…
На Видовдан поново организовати највећи скуп под називом „Издао си Косово а не можеш једну књигу“
Ja rek’o tvoja stručnost je presretanje i tuča, kada vidi on se razume i u korupciju. Smešno i tužno.
Zemlje demokratije podrzavaju svog strateskog partnera. Rusija ne moze da podnese slobode i prava naroda u Srbiji.
Da li zaista želimo nasilje i da tabadžije drže banku…
Ajde da se malo zamislimo!?
Politike i stranke prolaze, proći će i ovi, ali ako krenemo putem nasilja uvešćemo i našu decu u put bez povratka.
Čovek je osudjen jer je nasilnik.
Tačka.
Ne želim Vučića, ni SNS, ali ne želim ni nasilje iz 90tih, niti želim da se to promoviše.
Daj bre ostareli decko, idi tuci se po parkovima, napadaj ljude sa ledja ili cime se vec bavis i ostavi politiku studentima. Oni su jedina nada.
Iako mislim da vam to nije bila primarna namera svojim tekstom ste otvorili jedno, po meni mnogo značajnije pitanje, a to je pitanje mogućnosti i ostvarivosti totalne demokratije, plenuma i narodnih zborova, ili uopšte gledano mogućnost sveopšteg narodnog konsenzusa po bilo kom pitanju. Mislim da nam primer studentskih protesta vrlo jasno ukazuje da je, upravo po ovim pitanjima, na delu socijalni i politički utopizam koji je, a istorija filozofske misli nam jasno ukazuje na to, unapred osudjen na propast. Opšti konsenzus predstavlja mogućnost da vrlo mala, čak minorna manjina (u ovom slučaju radi se o Filozofskom fakultetu, ili čak bliže o odseku za sociologiju) može svojim stavom i pristupom problemu, čak i u svojoj plemenitoj nameri, da stvori još veći i skoro nerešiv društveni problem. To nikako ne znači da studenti nisu uradili mnogo za srpsko društvo i narod, i da ih se treba kloniti tako što ćemo osudjivati njihove greške i zablude. Baš naprotiv, treba težiti dijalogu sa studentskom organizacijom putem koga ćemo jedni drugima ukazivati na sopstvene zablude kojih, sva je prilika, i mi odrasli imamo u pozamašnoj meri. Na kraju, u potpunosti se slažem sa vašom parolom koja bi morala biti ključ političke borbe protiv ovog režima s tim što bi, vodeći se primerom Majkl Džordana, ovo parolu pojednostavio svojom kraćom i sažetijom verzijom koja glasi, „gde su naše pare“?
Osuda svakako i za sve ali jedan covek pravi od huligana heroje e kad njega osudimo mnogo toga ce se promeniti
Ovi eksperti treba da kažu kad će Đilas da vrati pokradene pare
Vratiće ih onog trenutka kada „patriote“ na vlasti pokrenu sudski postupak nakon, evo, sada već trinaest godina, i kada sud ustanovi kada, gde, od koga i kako je ukrao pare. Onda će sud doneti zakonsku meru u obliku presude o oduzimanju nelegalno stečene imovine koja će se zatim zapleniti u celosti zapleniti u korist državnog budžeta. Sama činjenica da se ovaj „sudski postupak“ i posle toliko vremena ne sprovodi pred nadležnim sudovima, već u režimskim medijima, čak i ne baš bistrom posmatraču i više nego jasno ukazuje da tu nešto nije kako treba. Ili on nije kriv, ili je režim kriv zato što ne sprovodi sudski postupak. Ili, neko tu ipak masno laže! Verovatno ćemo svi biti pametniji kada se jednog dana promeni vlast, i kada nam neki pristojni i obrazovani ljudi koji će smeniti ovaj režim svojim delima pokažu kako funkcioniše jedna pravno uredjena i zakonima posvećena država.
Напад на Милоша Павловића је нешто што свако мора да осуди. Насиље не сме пролазити некажњено и без осуде околине, према коме ког да је усмерено. Оно што мене још више забрињава јесте реакција друштва и “нека, и треба тако”. Секундарна виктимизација је у неким случајевима гора од примарне. До када ћемо као друштво показивати незрелост и давати легитимитет насиљу јер, замислите, неко има другачије мишљење? Данас је то Милош, а већ сутра може бити било ко!
Da mi živimo u nekoj demokratskoj i uredjenoj državi u kojoj su se dve grupe studenata sukobile oko „različitog mišljenja“, ja lično bih bio više nego sklon da vaše mišljenje podržim do poslednjeg zareza. Medjutim, to ni izdaleka u našem slučaju nije tako. Zato mislim da, u ovom slučaju, sekundarna reakcija na posledicu, koliko god ona umesna i moralno ispravna bila, ima mnogo veće posledice po društvo od zanemarivanja primarnog uzroka i razloga koji je naše društvo doveo u stanje velike podeljenosti i sveopšte mržnje izmedju vladajućeg režima i, po mom dubokom uverenju, značajne čak dominantno većinske grupe gradjana Srbije. Ne treba da zaboravimo zbog čega, i kako smo došli u ovu situaciju, kao što ne možemo ni biti „slepi kod očiju“ pa poverovati kako se u Pionirskom parku nalaze spontano okupljeni „studenti koji žele da uče“ ili, još budalastije, poverovati kako se ovaj mladić slučajno i svojom voljom obreo u pola noći u Stutentskom gradu?! Poslednje što bi bila moja namera je da aboliram bilo čije nasilje, te mislim da je zbog toga jako važno da razumemo hronologiju nasilja i da napravimo suštinsku razliku izmedju uzroka i posledice. Znate, i u samom zakonu o teškim krivičnim delima postoji vrlo jasno definisana kategorija „nužne odbrane“ koja proglašava nevinim onog koga je uzročno stanje primoralo na neželjenu posledicu. U ovom slučaju uzrok ne mora biti nož, pištolj ili puška, jer čovek se po mnogim pitanjima oseća isto tako ugroženim kada su u pitanju neistine, laž, diktatura, kradja, pljačka i despotizam. Naravno, svačije osnovno pravo je da se po osnovu sopstvenih moralnih i zakonskih načela opredeli kojoj ugroženoj grupi se svrstava, ali uvek treba imati u vidu da će, osim sudova, svoju „presudu“ donositi gradjani i društvo u celini, ali i storija koja često zna da pogreši pa da nevine i dobronamerne pojedince proglasi najvećim krivcima.
@Zeljko,ko vas je prevario da Milos Pavlovic ima svoje misljenje?
Miloš je fašista i deo ss odreda. On napada novinare u parku. Amnezija?
Ако има некога да пренесе студентима…
Они су ушли у политичку борбу у којој су они и народ на једној страни а Вучић, партија, братија, мафија, опозиција, Русија, западњаци итд на другој страни.
Да би смо имали шансу да ослободимо државу и народ, они морају да почну да реагују на све манипулације које долазе са супротне стране, па и да их предупреде.
Када Ђилас дође у „сукоб“ са напредњацима, студенти морају да поставе питање. Како је Ђилас знао да се у поноћ у одређеном делу Београда лепе плакати против њега, сем ако су му сами напредњаци јавили и тако фингирали сукоб покушавајући да га врате у игру.
Када Милош Јовановић дође да блокира Експо, поставити питање и осудити, зашто је ставио чакију у задњи део панталона и „случајно“ се сагнуо да се чакија види а баш ту гомила напредњачких таблоида да то сниме.
Такође осудити када Мариника почне да износи глупости о АВ лику на кесима дроге и тако му даје могућнот да 1 лажи затрпа 100 истина.
Када АВ изнесе папир руске службе како није било звучног топа, тражити званичан одговор од њих.
Када Европа прогласи Јадар да је од стратешког значаја, поставити им питање, па зашто не рударе литијум код себе, када је то безбедно.
Итд, итд
И једна препорука…
На Видовдан поново организовати највећи скуп под називом „Издао си Косово а не можеш једну књигу“
Ja rek’o tvoja stručnost je presretanje i tuča, kada vidi on se razume i u korupciju. Smešno i tužno.
Zemlje demokratije podrzavaju svog strateskog partnera. Rusija ne moze da podnese slobode i prava naroda u Srbiji.
Da li zaista želimo nasilje i da tabadžije drže banku…
Ajde da se malo zamislimo!?
Politike i stranke prolaze, proći će i ovi, ali ako krenemo putem nasilja uvešćemo i našu decu u put bez povratka.
Čovek je osudjen jer je nasilnik.
Tačka.
Ne želim Vučića, ni SNS, ali ne želim ni nasilje iz 90tih, niti želim da se to promoviše.
Daj bre ostareli decko, idi tuci se po parkovima, napadaj ljude sa ledja ili cime se vec bavis i ostavi politiku studentima. Oni su jedina nada.
Iako mislim da vam to nije bila primarna namera svojim tekstom ste otvorili jedno, po meni mnogo značajnije pitanje, a to je pitanje mogućnosti i ostvarivosti totalne demokratije, plenuma i narodnih zborova, ili uopšte gledano mogućnost sveopšteg narodnog konsenzusa po bilo kom pitanju. Mislim da nam primer studentskih protesta vrlo jasno ukazuje da je, upravo po ovim pitanjima, na delu socijalni i politički utopizam koji je, a istorija filozofske misli nam jasno ukazuje na to, unapred osudjen na propast. Opšti konsenzus predstavlja mogućnost da vrlo mala, čak minorna manjina (u ovom slučaju radi se o Filozofskom fakultetu, ili čak bliže o odseku za sociologiju) može svojim stavom i pristupom problemu, čak i u svojoj plemenitoj nameri, da stvori još veći i skoro nerešiv društveni problem. To nikako ne znači da studenti nisu uradili mnogo za srpsko društvo i narod, i da ih se treba kloniti tako što ćemo osudjivati njihove greške i zablude. Baš naprotiv, treba težiti dijalogu sa studentskom organizacijom putem koga ćemo jedni drugima ukazivati na sopstvene zablude kojih, sva je prilika, i mi odrasli imamo u pozamašnoj meri. Na kraju, u potpunosti se slažem sa vašom parolom koja bi morala biti ključ političke borbe protiv ovog režima s tim što bi, vodeći se primerom Majkl Džordana, ovo parolu pojednostavio svojom kraćom i sažetijom verzijom koja glasi, „gde su naše pare“?
Osuda svakako i za sve ali jedan covek pravi od huligana heroje e kad njega osudimo mnogo toga ce se promeniti
Ovi eksperti treba da kažu kad će Đilas da vrati pokradene pare
Vratiće ih onog trenutka kada „patriote“ na vlasti pokrenu sudski postupak nakon, evo, sada već trinaest godina, i kada sud ustanovi kada, gde, od koga i kako je ukrao pare. Onda će sud doneti zakonsku meru u obliku presude o oduzimanju nelegalno stečene imovine koja će se zatim zapleniti u celosti zapleniti u korist državnog budžeta. Sama činjenica da se ovaj „sudski postupak“ i posle toliko vremena ne sprovodi pred nadležnim sudovima, već u režimskim medijima, čak i ne baš bistrom posmatraču i više nego jasno ukazuje da tu nešto nije kako treba. Ili on nije kriv, ili je režim kriv zato što ne sprovodi sudski postupak. Ili, neko tu ipak masno laže! Verovatno ćemo svi biti pametniji kada se jednog dana promeni vlast, i kada nam neki pristojni i obrazovani ljudi koji će smeniti ovaj režim svojim delima pokažu kako funkcioniše jedna pravno uredjena i zakonima posvećena država.
Напад на Милоша Павловића је нешто што свако мора да осуди. Насиље не сме пролазити некажњено и без осуде околине, према коме ког да је усмерено. Оно што мене још више забрињава јесте реакција друштва и “нека, и треба тако”. Секундарна виктимизација је у неким случајевима гора од примарне. До када ћемо као друштво показивати незрелост и давати легитимитет насиљу јер, замислите, неко има другачије мишљење? Данас је то Милош, а већ сутра може бити било ко!
Da mi živimo u nekoj demokratskoj i uredjenoj državi u kojoj su se dve grupe studenata sukobile oko „različitog mišljenja“, ja lično bih bio više nego sklon da vaše mišljenje podržim do poslednjeg zareza. Medjutim, to ni izdaleka u našem slučaju nije tako. Zato mislim da, u ovom slučaju, sekundarna reakcija na posledicu, koliko god ona umesna i moralno ispravna bila, ima mnogo veće posledice po društvo od zanemarivanja primarnog uzroka i razloga koji je naše društvo doveo u stanje velike podeljenosti i sveopšte mržnje izmedju vladajućeg režima i, po mom dubokom uverenju, značajne čak dominantno većinske grupe gradjana Srbije. Ne treba da zaboravimo zbog čega, i kako smo došli u ovu situaciju, kao što ne možemo ni biti „slepi kod očiju“ pa poverovati kako se u Pionirskom parku nalaze spontano okupljeni „studenti koji žele da uče“ ili, još budalastije, poverovati kako se ovaj mladić slučajno i svojom voljom obreo u pola noći u Stutentskom gradu?! Poslednje što bi bila moja namera je da aboliram bilo čije nasilje, te mislim da je zbog toga jako važno da razumemo hronologiju nasilja i da napravimo suštinsku razliku izmedju uzroka i posledice. Znate, i u samom zakonu o teškim krivičnim delima postoji vrlo jasno definisana kategorija „nužne odbrane“ koja proglašava nevinim onog koga je uzročno stanje primoralo na neželjenu posledicu. U ovom slučaju uzrok ne mora biti nož, pištolj ili puška, jer čovek se po mnogim pitanjima oseća isto tako ugroženim kada su u pitanju neistine, laž, diktatura, kradja, pljačka i despotizam. Naravno, svačije osnovno pravo je da se po osnovu sopstvenih moralnih i zakonskih načela opredeli kojoj ugroženoj grupi se svrstava, ali uvek treba imati u vidu da će, osim sudova, svoju „presudu“ donositi gradjani i društvo u celini, ali i storija koja često zna da pogreši pa da nevine i dobronamerne pojedince proglasi najvećim krivcima.
@Zeljko,ko vas je prevario da Milos Pavlovic ima svoje misljenje?
Miloš je fašista i deo ss odreda. On napada novinare u parku. Amnezija?