Dok, delimično hipnotisan sopstvenom blic-krig medijskom kampanjom, predsednik Republike sokoli svoje sledbenike da je, kako reče (nedotaknut tom očiglednom neistinom) – studentski protest u padu, isti je, onako uzgred, u nedelju pred Ustavnim sudom okupio “svega“ 40.000 ljudi. Nešto više nego majski kontramiting 2023 godine pred Skupštinom, taj poslednji relevantni test opterećenja stranačke mašinerije SNS.
Savršeno svestan da taktika: ucena, kupovina, defamacija i pretnja ne funkcioniše, on zato marljivo radi na drugom razboju, gde mu navodno, bolje ide. Pregovora i traži zaštitu od onih za koje sam veruje da su ključni za njegov opstanak na vlasti, po mogućstvu trajno. Kao onomad Zagorka Dolovac, kada je kao gonjena srna utekla kod ambasadora Kristofera Hila, bežeći od novinarskih pitanja.
Iako je država monopol sile na teritoriji, Narod (kada se probudi) je stariji od države i svih sila nad njom. A jedan mladi narod ove zemlje, upravo sam sebe budi, otrežnjuje i uozbiljuje. Bez ičije pomoći. Iako ga niko ništa nije pitao On tom mladom narodu, on sa ivice nervnog sloma, uživo, čas preti, čas nudi poklone, a sve vreme vređa i potcenjuje.
Možda najveću takvu uvredu izrekli su i on i njegovi sledbenici podmetačinom da se studentska pobuna eto pokreće iz Zagreba. Pa zar nije Beograd imao studentske pokrete i 68 i 96-97 i danas? Zar nije imao društvene pokrete koji su zbacivali diktatore, i pobune koje su rušile carevine? Zar nije u novijoj istoriji uradio što ni jedan drugi balkanski narod nije bio sposoban, osim Rumuna.
Društveni pokreti u Beogradu i Srbiji izučavaju se u svetskim udžbenicima sociologije, kao što se i srpski ustanci izučavaju u onim istorijskim.
Vređa, kao što su njega, tolike godine vređali i ponižavali oni (koji bi u svim drugim srećnijim društvima bili na vreme hospitalizovani) koji su ga u politiku uveli, i prema sebi formirali. Ali njegove uvrede se ne lepe, spletke ne rade sa mladim narodom.
Nisu relevantne, kao i ceo njegov sistem korupcije, ucene i pretnje. Zato se ponovo, kao i u svakoj krizi na koju nema odgovora, okreće onima drugima, čija je naklonost skupa.
Duguje se tom Mladom Narodu, a dužnici smo mi. Dugujemo im pristojnu zemlju u kojoj će se poštovati zakon, koja nije ekološki uništena, i čija će prirodna bogatstva biti korišćena od ljudi koji na ovoj zemlji žive
Podsetimo se zato iznenadne odluke o kupovini aviona Rafal u jeku prošlogodišnjih protesta protiv rudarenja Jadarita, ili nedavnih sankcija SAD prema NIS koje je, kao i sve važne vesti za narod najavio predsednik pre same službe američkog Trezora, a tiču se vlasništva najvrednije kompanije u Srbiji.
Podsetimo se takođe na Miloševićevu prodaju Telekoma Italijanskom i Grčkom operateru u punom zamahu studentskih i građanskih protesta 97 godine, koje mu je nažalost kupilo još dve godine vlasti, po preskupoj ceni za ovu zemlju.
Zato je danas važno postaviti i pitanje: Kakve su to sankcije koje najavljuju zvaničnici države na koju će one imati najviše efekta, a ne oni koji ih uvode?
Zašto baš sada?
Ipak mnogo važnija od odgovora na sva ta pitanja, na koja odgovor slutimo, posebno mi sa iskustvom učešća u Studentskim protestima 96-97, je spoznaja da Mladi Narod jedini ima verodostojan mandat da govori o budućnosti ove zemlje i da taj Mladi Narod nikome, ništa, ne duguje.
Ne duguje ni imperiji na Istoku koja je NIS dobila u bescenje, ni onoj na Zapadu koja uvek nekako nađe način da istrguju kratkoročne dogovore sa bilo kojim autokratom.
Naprotiv, duguje se tom Mladom Narodu, a dužnici smo mi. Dugujemo im pristojnu zemlju u kojoj će se poštovati zakon, koja nije ekološki uništena, i čija će prirodna bogatstva biti korišćena od ljudi koji na ovoj zemlji žive.
Tragedija je da država nije obezbedila makar 50 odsto vlasništva u svim velikim infrastrukturnim sistemima, a posebno onim koji se bave eksploatacijom prirodnih dobara ove zemlje, na projektima, postojećim i budućim u Boru ali i u dolini Jadra. Rudnu rentu od 3 odsto možemo da ih častimo.
