Između srpske politike i građevinarstva stoji znak jednakosti, odnosno građevinarstvo je loše koliko i aktuelna politika, koja važi za jednu od najgorih koja je vođena u poslednjih dvesta godina. Razume se, pored politike Slobodana Miloševića, čiji je bilans ljudskih žrtava nemerljiv. Takođe, velika sličnost politike Miloševića i Aleksandra Vučića je u submisivnom odnosu s Rusijom, koja je oduvek imala Srbiju kao eksponenta svoje politike na Balkanu, dok je Srbija morala da iskaže svoju podršku u svim kriminalnim akcijama koje je Rusija sprovodila u svojoj povesti. Ta se avantura uglavnom završavala katastrofalno po Srbiju, a sada bi se mogla odraziti i na druge.
Naime, Vučić izvodi svoje balansiranje tako što obmanjuje Zapad, podmeće Istoku, devastira sopstvenu državu i potkrada njene građane. Ovo je zaista kolosalna obmana, ali dokle god Vučić ima šta da isporuči svojim stranim partnerima, moguće je izvoditi ovakve vratolomije. U tom znaku je prošao i Samit Ukrajina–Jugoistočna Evropa u Odesi, gde se predsednik Volodimir Zelenski sreo s liderima Zapadnog Balkana. Među njima i sa gubernatorom Srbije, koji se tamo predstavio kao obnovitelj ruševina.
Bila je to prva njegova poseta Ukrajini od početka ruske invazije na ovu zemlju. Gubernator je pritom imao težak zadatak: da se opravda pred Rusima tako što neće potpisati Deklaraciju, koja podrazumeva sankcije Rusiji. Dakle, da javno prdne, odnosno da „ne izda Putina“, što je baš odjeknulo na ovom Samitu, ali da se ne uneredi načisto, tj. da ipak ponudi nešto Zapadu, tako što će najaviti obnovu nadstrešnica, zidova i krovova makar u dva ukrajinska grada koja je njegov mentor Vladimir Putin sravnio sa zemljom. Ili da mu predsednik Zelenski dozvoli da obnovi čak jednu manju regiju, za koju bi on zadužio građane Srbije kod Kineza ili Rusa, a sebi produžio vek na vlasti.
Vučić je jedina zvanica s Balkana koja se isprsila ovako široko, poredeći sebe sa vlastima Azerbejdžana koje su već počele proces obnove Ukrajine. Rusi, međutim, ovakvo istupanje vide kao antirusku akciju, jer Putin ne voli da neko obnavlja ono što on sruši
Zaista, teško je poverovati u ovu vest koja je stigla iz Odese. Vučić je jedina zvanica s Balkana koja se isprsila ovako široko, poredeći sebe sa vlastima Azerbejdžana koje su već počele proces obnove Ukrajine. Rusi, međutim, ovakvo istupanje vide kao antirusku akciju, jer Putin ne voli da neko obnavlja ono što on sruši. Za razliku od Trampa, koji traži srušeni Generalštab na poklon za građenje svojih kula, Putin želi da opustošenu Ukrajinu pretvori u rudarsku koloniju – bez ulaganja. Tako bi eksploatacija ruda bila mnogo jeftinija, a uslovi za povratak ukrajinskih građana nemogući.
Ovakav ruski model vladanja Vučić je odavno patentirao kod kuće. Dakle, sve što može trampi za političku podršku. Život građana srozava na puko preživljavanje uz permanentni rizik od pada novogradnje nekome na glavu. Nešto slično čekaće i ukrajinske građane u ta dva nesrećna grada ili manjoj regiji koju će naš gubernator „rekonstruisati“. Teško se zida krvavim rukama, ali se zato dobro krade. Takođe, ovakav građevinski skok na Istok mogao bi predstavljati šansu za vaskrsavanje Gorana Vesića, meštra od nadstrešnice, koji bi mogao da se vrati u igru, daleko od očiju domaće javnosti. Stoga bi glavna poruka iz Srbije za građane Ukrajine u gradovima koje će oni obnoviti, glasila: Nemojte nikada sedeti ispod nadstrešnice na železničkoj ili autobuskoj stanici, nemojte koristiti naplatne rampe niti boraviti u blizini gradilišta, nemojte slati decu u obnovljene škole, ne očekujte da će bilo koja građevina ikada dobiti upotrebnu dozvolu jer neće biti valjana. Jedino se možete pouzdati u metro, jer ga nikada nećete ni dobiti.
